Мале новине

* „Тамо венци тамо слава Где нам дежи пастир Сава!" Ви сте с овога места, а на овај свеги дан, више пута слушали о животу и ]>оду овог светитеља; то Вам је и у школама вао деди казнваво. Данас ћу скренути Вагау пажњу ва други предмет, говорићу вам о Гралу овом и о старинским саоменицима који. се у околини његовој налаае. Шго будемо боље познаввли место у коме живимо, све ћемо га више волети и достојније иоштовати. * Све што постоји на земљи нвшој, мења се и нестаје га. Век за веком јури у вечност, и руши с површине земље наше, све што постоји. У вечитој борби, ко)а се врши неирекидно на површини земље ове; гомилају се само трагови и сстаци, нз жојих будући нараштаји црну грађу за историју света. Светла нмена нређе почавшлх покојника, благодарно нотомство окнти: аричама и баенама и пре^аје их потомству с колена на колено; а будући нараштаји равгледајући у околини својој старе развалине, гробове и натписе, причају деци својој о негдашњој слави и величини српској, и наиајају вх старом српском славом, врлннама и родољубљем. Ми живпмо у дивотном крају земље срнске; околина је наша богата и природним лепотама, и—сваковрсним сноменицима минулих векова. Ја ћу нокушати да Ва«* изведем кратку историју ове околине, и да колико било осветлим оне многе споменике од старине, који су но н>ој растурени. •

шта; 4. ботаначки кгбинет; 5 Физачка кабинет; 6 мвнералошко-геолошки кабинет; 7. Астрономска и метеоролошка онсерваторија; 8. српско-краљевски геодетски завод; 9. геодетски кабинет; 10. лаборато ија за јавну хи гијену; 11. кабинет за архитектуру; 12. кабинет за нацртну геометрију; 13. кабинет за инжишерство 14. кабинет за цргање. III. Број слушалаца у појединим Факултетима је овакав, 1. философски у све четири годзне има 39 слушалаца редовних и 6 ванредних. 2. Природно-математички има: 66 редовних и 10 ванредних; 3. Правни одсек има: 211 редовнах и 25 ванредних, 4. Технички Факултет има 39 редовних и 3 ванредних. Свега слушалаца има: 355 редовних и 44 ванредннх или свега слушадаца 399. Како видито слушалаца је све више на нашој Веаикој Школи, а разних кабинета и лабораторија сваке године све је више тако, да се наша Велика Школа може мерити с ост^дим школама, суседних држава. Оамо бисмо имили да напомевемо да је време, да се већ једном ночне зидати нова велика гимназија, те да Велика Школа буде једном одвојена, да се не би триела оскудица у собама као што нам се чини према броју слушалаца и оних кабинета. Кад су се могла назадати нека манистарстаа и нолиције, и кад су могла приватна лица савидати такве зграде кој би биле врло згодне за гимназију, маслимо, да је у толико пре то моглаи требала да уради ^ржава те да је до оад већ саградила гимназију, а не кад се укаже потреба то чинити на доват и брзо.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Маше поште. — „Ш. Глас." доноси ову жалбу, ва поште тамошцег краја, па знајући и ми да све тако доноеимо је и ми, не би ли се надлежни сетили, да извиде ту ствар. Ми на овеме крају Србије а нарочито срез мачвански од Шаица до Лознице као да смо од неког времена осуђени, те не можемо да добијамо на време ни писма ни новине. Наша пошта од Шаица иде само за Лозницу, Крупањ и Љубовију, а у Прњавор и Лешчицу не иде никако, већ се све што је за те крајеве шаље преко среске канцеларије, на ти ту и нисма и новпне заетају док их и прашина не снопадне, а најзад многа и иропадну.

М< неможзмод-4 верујеио а,а о о-| воме свему није нознатп и господину министеру народне правреде, јер и -ј мамо уверења да су нека чак и жалбе 1 поднели, зашто се не устааове оп(нтанске поштв кад су државне укинуте, или се држи да овај крај народа и не треба да чита новине, или и да не добија писма ни од кога као и да никоч ништа и не треба да пише. Жалосно је то кад по послу трговачком неко из Мачве мора да дође у Шлбзц да преда писмо пошти за Београд или куд на другу страну, и још је жалоснкје кад има да прими какво писмо које се можда тиче његових животних интереса, па таково добијс тек посл 10—15 дана. Овако уређ^ње поште нема нигде у свету, Добре и брзе поште и добро уређене, једно су од најважнијих ередстава за трговачки еаобраћај, па кад се надлежна не брину о томе да се трговини што веће олакшице учине, онда чему се имамо надати. За то дпжемо овај глас на господина министра народие тивреде да не баца у заборав и на двље овај крај наше драге отаџбине, как већ закон о томе постоји да се општине уреде, и ми држимо да није требало пре државне поште са извесних меета на уклањати док се предходио нису опгптинске поште установиле, те да народ не трпи штете без које може бити. СТРАНЕ ВЕСТИ Велосипсдиста. — Чувени Велосапедиста Тома Стевенс, који је обишао свет на велосипеду, намерава сад да иде у АФрику, да тражи Емнн Пашу а Стенлеја, а и да изучава дивљачке народе. Страшно убнство. — Ових дана извршено је страшно убисгво у Паризу на булевару^Сен-Ж^рмен у једноме дућану, Жртва јо овога убиства једна жеиска, ародавачица вина ва велико. Она је убијена у својем дућану. Полицијски агенти шетајући се иоред дућана, видеше да је полуотворен, нагвирише се и вмаше шта видети. Продавачица је лежала на поду у потоку од крви. Одмах агенти полицајни дозваше управитеља иол"ције једнога судију и једнога судског доктора. Доктор је нрегледао несрећау жргву и нашао је на глави две раае од којих је једна била тако грдна, да )е се могла читава песница увући вроз њу. Ране су произведене каквим швроким оштрим оруђем. И^гледа да је убисгв) иавршено једино из тога уз

рока, шро је у1ицI хге> ггоирце про^ав 1чицу. Ч ;««еџ' је бчло обијено, так > исто и ц ј л 1')вл несрећна жртве. Д >сад још није нађзн никакав знак, (10 коме ба се могло убчца ућ* у траг. Н а све стрше св трага за убицом. Дрзнц Вактор Наполеои. — П >следњих дана пронео св глас, да је принц Виктор Нанолеон отпутовао у ТПислехирст царици Евгенији. Ну у Паризу друкчије тумаче његов одлазак из Брисела; тако 81ес1в пише: Принц Виктор оставио је изненада Врисел, не казавши нижоме за што и где одлази. Сигурно је отишао у кчкав град између Нивускронома и Туркоањома, на чегрдесет метара од Француске границе. Принц се примакао Фраацуској граници да сачека догађаје, који ће настати, ако буде изабран генерал Буланже. ФотограФија у позорншту. —Какв енглески листови јављају, могла се код прве нреставе Магбета у лондонском лмцејском позоришту опазити чудновата новост. Позади једне ложе у нартеру стајаше »отогра® сасвојом камвром, снимајући на нрестави чувене људе, лепе госпође, глумице на позорници и чланове двора у ложи, тако да се Х1о1еп8 -уо1епз морао сваки слпкати. Сви су наравно седели непомично, пратећи најпажљивије приказивање на нозорници па је тако фотогра® могао приправити најсјајније слике У Енглеској се питају да ли иема закона који би могао заштитити од крађе Физиономија.

Бвседа, воју је држао г. Жих. Ст. Ризни-ћ, учит. на светосавокој просдави у Нишу: Ваше иреосвештенство\ Поштована госаодо и госаође Данашњг дана, кроз уста шволске омладине одјекује химна Светитељу Сави; сву са, где Србин живи, где се српски чита и пише и где год нам је мила вера праиославна остала очувана. Благодарно Српство, сећа се свога великог просвегитеља и учитеља и хита да сиомен смрти његове ирослави, што боље може с дечицом својом. И нас све, иста је љубав у овај иросветни храм сабрала; и ми сва, пуни захвалносги а милине до мало пре клицаемо заједно са децом нашом •

кад 1'од хоћу, могу да захтевам колико год хоћу/" „Па редите ми шта је у ствари?" ,,Хе, то је моја тајна! Њу не сме ннко да дозна — то знамо само ја и граФ," рече СтеФана са неким поносом. ,,Ви ме можете нонудиги колако год хоћете, па ипак нећете дозоати ништа! Ја не нздајем тајне! А да је ова тајна врло важна. то ми можете веровати — тиче се извесних, великих људи — али ја умем да ћутим, то вам кажем! Ја умем да сачувам тајну!" ,,Разуме се, кад вас за то плаћају добро", примети баштован. „Ммате право, тако је, 1 ' рече СгеФана смејући се. „Новац је главна ствар! А да је таЈна врло важна, види се из тога, што ми граФ даје знатне суме само за то, да ћутим!" ,,Тако ми Бога, и ја бих желео да знам такву тајну," рече башгован, „Такве се тајне не налазе тако лако, морају се тражити врло дуго," пастави СтеФана. ,,А неки нут оне се пронађу онако случајно!" ,,Ја имам једног позааника, ткача Пеција," примети јој баштован. „Он је грбав и врло гадан човек —"

„Пози^Јсм га! Ја сам га видила на Марковој пијаци! Он се свагда налази на таква места где Је велика гунгула и ларма/" ,,Тако је/ Тај Пеција налази се свуда и прнслушлуЈе, завирује и у наЈСкривенмЈИ кутић. Може лако бити да и ја поред њега дознам какву важну тајну, и тада ћу се послужити њоме! А да је тај посао добар, то се види по вами/" СтеФана се смејаше, за тим се куцне са баштованом и ионије нехар вина, радујући се што је закључила погодбу. VII. У црној сали. Вратимо се на онај тренутак кад је Инго стајао код прозора у Дуждевој налдти а кроз-а-њ приметио доле некога човека, који му беше добро дошао. Доле, испод палате, беше се искупила једна гомила блебејаца — људи од народа — око једног говорника — импровизатора — да чују његов говор. Говорник беше један мали, грбав човечуљак, са великом главом и ненриродним великим рукама. Још у оно најстарије д)ба, које историчари „каменим добом" називају; кад човек беше у полудивљсм стању; кад живљаше по пећинама, кад се одеваше у коже жнвотињске а служаше оруђем од камена и јелењег рога начињеиим; кад спаљиваше своје мртве а пепео њихов чуваше у големим судовима од земље. чак и онда околина ова беше насељеиа људима. Оне многобројне пећине, које се и данас могу видети: уз Сићевску клисуру и Кутинску реку, беху станишта тих првих људи; оне големе умке, на десној обали реке Ниш *ве више Горњих врежана, нису ништа друго него големи гробови тих ирвих обитаоца ове околине. Из тог времена нађене су камене секире,_; ножеви; игле од јелењих рогова; кости од чудноватих неклхживогиња, каквих данас нигде нема; земљачи судови са пепелом мртваца и То беше ПециЈа — ткач! Инго га нознаваше кдо незадовољника, бургијаша н у опште човека, који ое може поткупити. Он је често велиае уелуге учинио Пнквизиторима, а зато пије зиао нико. Псција беше човекомрзац, завидљив и способан за сваки посао, и за то му је такав човек добро дошао . Такав чЈвек беше му потребан. Гомила, која беше сакунљена око њена, била је задовољна са његовим говором, јер му нљескаше. Инго брзо изађе из палате и приближи се гомили. У истом тренутку појави се други говораик, који у стиховпма начинн такав смех, да је гомила брзо заборавила на Пеција, и ношла за овим другим шалџијом. Пеција примети Инга, брзо скине капу и дубоко се шжлони. Цео његов нојав беше смешан, особито у овом тренутку, кад је хтео да се покаже важан. Инго му да знак да пође за њим. Пеција напусти гомилу, која је заборавила на њега, и пође за Ингом. „Хоћу да говорим са вама, Пеција," речн Инго.