Мале новине

3».

„1ИТ811

лист

БРОЈ 28

Београд, Среда 18 Јануара 1839

ГОДИНА II.

ИЗМ -Л ДВАПУТ ДНЕВНО ПРАЗНХКОМ И ПОСЛЕ ПРАЗНИКА ЈЕДАМПУТ

.11 & 1 1 А

НА ГОДИНу НА ПО ГОДИНЕ НА 3 МЕСЕЦД МЕСЕЧНО

12 дин 6 дин 8 дин. 1 дин,

МАЈ1Е НОВИНЕ

претплата ое шаље МВДЕДИЈАНУ и КиМПАНОВИЕ v Б еограду Обмићев венад бр. 1и Васина уд. бр. 6. Може ое нретнлагити и код евију пошта у СрбијЈ: ЦЕНЕ ОГ Ј АСИМА На првој страни од речи 10 пар. д., а на четвртој од петит реда 10 пара динарски.

1Ћ РЕТ1Т Ј01ЛШ1. ДНЕВН И ЛИ СТ 8А СВА КОГА ЕХЕШЕ 2Е1ТТЈШ

ГдЛЛВИ и МОСЈЛЖ ИРЛЗИИКАПК ЗА свако оглашење пзађа се држ. таксе 20. п. дин.

ПРЕИТШР Признанице емо дали разно сачима, с тога молимо, да им сеположи претплата. Уреднмштво, администрација и експедиција Васииа лица број (>. (ффффффффффффффффффф^ II СП7ШТЕНЕ ЦЕНЕ ЗЛ ЦБЕЋЕ IТ Код Карла Перола д«бива се од сада: 1 ружа 60 пр. дин. 1 камелија 80 пр. дин, и остало цв',ће јевтино. — Зумбул у саксијама у свима бојама I 1

РЕД ОРИМАЊА П0 МИНИСТАРСТВИМА градске нажв гимвазије; Стсван Јак М;1:1. унутрашњах дела: Сваки дан нр« нодне од ! 1Ии1з бИВ. ДрЖ. ЦИТОМаЦ у ИарИЗу И 9 п по час до 14 « но нодне од 4-5 насова. , ЈЈ () ј иолав ЂорђСВић ивДВЦИВар V БвЧУ Миа. каостраних дала: чвтв^-тком од 11 — I часа \ ' . гт г нре нодне. " | а за зоологију: г. Др. Ђока 11. Јова Минист. војни: еваког дана од 11-12 час. сем ае- | и В аћ, СаНИТСТОКИ КаПеТЛН И Ђура

-2

дииара

деље и лравшгка. , , Мкиист. иравде: Оваког дааа од 9 и по час.ова до ј (>»8ОМНШ0ОВИ.'ћ, ИрОФвСОр. аодне, # Минист, грађевиие: ( ваки дан од 11—12 часова лре лодне. Мин. нросвеге 6 цркв, деда: .ГГетвом" од I—12 чае нре нодие

Забава. — Трговачка омладана намер <а је да у иочетку Фебруара ирареди

Миниет. нризредс; еуботом од, 3—5 но нодне п ТТ^ , ~ . и тг _ " " • " г/ ' 1м ,, ^Велику Њранку. лако чу емо п ДоУторкквом и гхетком од 1')—12 I " ^ _ ,г . . * "

Мннист, Финансиј' пре нодне.

РЕД ЦЕНЗУРА П0 НОВЧ ДНИМ ЗАВОДИМА Прив елигована лародна бакка: Понедел>ак, среда н аетак. Београд. кредитни завод: Уторак и летак. Задруга ва међусобно помагаље и штедшу: Понедељак и четвртак. Орнска кредитиа банхса: Понедељаж, среда, летак и субота.

К/МЕНДАР Иравославнк: 18 Атанае Макс»>м. Кзтол.ичкк; 30. М фтин Суице излази: у 7 чао. 26. м. ир. п. валази 5 час 1 миа. Ирва чатврт 26 у 10 чае.а 19 ман. у вече.

К У Р с

|]':ПО !•' "

5 67 9-55

БЕОГРАДСКЕ ЗЕСТИ Иосета. Њсгово Влсочааство нрестонаследник Александар, изволео је сииоћ ирисуствовати нрестави „Врачара ,* у кр. сри. нар. аозоришту. * Слава. — Данас ће I батаљон кнеза Милон1а СЈгавити у Нишу евоју славу као дан, кала је наша војска ушла у Врању 1878 година. * Нрослава. — Јуче је XIV багаљов ст.алаог кадра у Врањи славио евоју славу !.ао даи, када је кнез Милош, но новратку своме у Србију, у нролаЗу кроз Гургусовац назвао ту варош Књажеаац. * Са конкурса. — Иређе смо јавили да је раснисан конкурс за цроФесоре ботанике и зоолошје на нашој Вел. Шкоји . Сад дознајемо да су се нриЈавила четири вавдидата и то за оо ганику Миливоје Симић иррфссор бео-

маИински одбор и је већ склоиљсн од овд. млађих трговаца и црицреме се чиме у велико. Каддознано појединости о тој иринремо, јавићемо нашим чи таоцима; јср знамо да многи очекују ту забаву, у нади да се тога вечера лено проиеду. * Срећке кола Јахача Кнез Мијајло, продају се врло живо. Благодарећи леиом одзиву ирестоничког счавовништва, иродано је до сад овде око 700 комада, те нема сумње да ће се и онај мали остатак још н расиродатих срећака, са свим благовремено раеиродати. Исто јс тако изван сваке сумње, да ни једна наша вером у унутрашњосги, не ће изостати иза оваког похвалног цримера срнеке нрестонице. Ми вели . о: удржи Боже за дуго и за много, како ревносг кола јахача тако и обичан одзин публике јер без .:стинске друштввне издржљивости у раду и без трајне моралне и материЈалне нотиоре од стране иублике не може бити цотребног успеха за којим жудимо. * Са јубнлеја г ђе Радул .вићке. Синоћ, Као што смо јавили, Оилд је нрослава 25 год. рада г-ђс Радулов/|ћке. Ирослава је исиада нс можс биги боље. Јуоиларка је добила чегири дивна венца од вешгачког цвсћа и Јсдан од сребра. Кад се дигла завеса видесмо готово све чланове нар. 1мзор«ЈШ'а — њенс

ВЕШ1 ОГЛАСИ 110 ИОГОДБН'

колеге и колаглдице, упарађене, г. Јовановић изаедв јубиларку. Оероман аплауз зачори се. На то ће г. Дветић иредати јој вснац од г. уиравитеља, г. Стаиишић од г-ђе Јсл. Маринковићке, г-ђа Гргурова од стране њених другова и другарица сребрн венац г-ђа Цветићкд од своје стране и г, I авриловић од сгране не знамо ч ^је. Јубнларка је била ввома погЈесен, на таквом нредусретају, шго сс могло ириметити. Н1-Г0 као највећи знак и иризнаше на љсноме дугом раду треба да јој послужи она многобројна нублика к >ја се синоћ беше стекла Позориште је било са свим пуно. Мило нам је, што јс овако лецо иснало ова прослава, и желимо да г-ђа јубиларка још дуго време нослужи богињи Талији на ионое себи а на славу и увеличању уметности. СТРАИЕ ВЕСТИ Нромењена. — Како јављају из Соф .је застава са грбом бив. бугарског кнеза Александра замењена је заставом са грбом Кобурговог дома. Али ће, како се мисли, да се замени народном. Иожар — Ових дана појавио се иожар у царској надати у Некингу; један део зграде је посгао л:ртва нламена. И ако на све стране готово влада глад и несрећа оиет се у двору чине грдне н,.инреме да се што сјајнијс скора свадба младога цара ироведс. Посетнла, — Царица немачка удовица Ф^идр.чха иосотила је у Лондону изложбу слика, усиомене на Сгуартовиће. „Кдд је дошла ир.ед елмку, која нредставља ногубљење Марије Сгуартове, стајада је иеко времс замишљг.на, иа рече: „Оирота МарИЈО ;

поджстк

р е в д ч

НАИИСАО ј Ем. Габорије прввво Ш. А. Гаишовжа

(наставак)

(10)

На вратима се појавио Хугоиет а за тим и Лч Шосо, који се беше веома уплашио. ,,Крал>еви су људи доле, господине каваљеру," рече газда. „Шта ћу да радим " „Забрањујем вам да отварате врата, вш.ну Оен Кроа. „Они ће их разбити," одговара ЛаШосе. „И Ја држим да Јв тако," речс Хугоне. ,,Ах, каква срамога за моју кућу." ,,3а дело они долазе због вас, госнодине каваљере," промумла Ла-Шосе. „Ти, безобразни гостионичару," викну Сен-Кроа, „имаш ли где год каква врата, кроз која би могли утећи?" „Ах, нема госнодине," жалосно одговори Хугоне. Како Је луиаље ненрестано стајало, додаје: „Морам ићи да огварам ипаче ће ми се десити каква несрећа." „Идите, приЈатељу,' 1 рече Маркиза, ;) идите и оставите нас. 1 ' Хугоне оде, а за њим и Ла-Шосе. „Ако не отвориш," вишу глас с поља, ;) разбићемо врата". Кад је чула Маркиза тај глас стаде к&о укочена. ,,ЧуЈеш ли?" питаше Сен-Кроа. „Бранићсмо се", одговори каваљер и у исто време поче намештати барикаде уз врата. „Све је узалуд, пријатељу, глас који сам сад чула, то Је глас мога ода, ми смо обоје изгубљени " Још не", бссно викну Сен-Кроа. ,'Са свим изгубљени," додаде Маркиза нечувеном хладноћом. ,,Изгубљени. Ооело-

дањени, и оерамоћени. Ово је наш расгаиак. Ах, драги пријатељу, ово ће ми нанети смре. „Нека су ироклзти", викну Сен-Кроа, ; ,нема никога да нас заштиги, да нас спасе." „Варате се, каваљеру," рече неки глас као иза зида. Каваљер и Маркиза окренуше се изненађени. Јсдан део зида окренуо се и направио нролаз, у којем стаЈаше Рајх Де-Пснугије. „Нееретниче," викну Сен-Кроа. „Ти си онај, који нас је издао." Заслепљен љутином извукао је мач и јурнуо на њега. Брзим скоком Пенутије је избегао удар. ,,До ђавола," рече мирно, „кавал>еру, ви сте вазда спремни." ,,Од куда ви овде, госнодине?" питаше Маркиза. „То је моја тајна, госпођо, која вас се не тиче, само кад сам овде, да вас снасем." ,,Је ли могуће?" викну Сен-Кроа. Шнутијев одговор беше тај, што се мало склонио и нонудио руку Маркизи. Тада са учтивошћу, који се на балу на-