Мале новине

Рибар: Иетина ]е, оче,али ја иразником, одзвиждим „херувику". * Неаадовољан. Госиодин : Па ја сам ти већ уделио Просијак: (који је при прошњи свираои Дали сте ми што сам вам свирао, али ја сам и просјак. * Кажњена иретераност. Неки командант пука велику је пажњу обраћао на храну која се војницима даје. Мало је дана било да он није сврнуо бао у једну касарну да опроба јело. Таки једнога дана прође поред касарне о Спааи како два војника носе велики котао, који се нушио. Мислећи да је у котлу храна, заустави в^јнике и заиште од њих кашику да опроба; „Бррј, до сто ђавола, па ова је менажија ц као помије" продере се командант. „Јеет, госаодине, помије су а одгоре војници, * Требао му је — Поздравила вас је госпођа и леио вас моли да јој по мени пошљете кишобран који вам је још пре шест недеља узајмила. — Хоћу, синко, <±во га. Кажи госпођи да јој нисам досада могао иослати кишобран, пошто је за све то време кишовито било. * Заборавио. А: Дакле наш се пријатељ прстеновао? Па како се 80»е невеста? Б: 10000 динара — а име сам јој заборавио. * Стидљив. газда: Ако ми одмах не платите кирију коју ми од толико година дугујете, бићу приморан да вас тужим. Кирајџија: Ви ми вал.да нећете ту срамоту нанети — молим вас не мојте, макар ми кирију и новисили: * Енглескп иутник. Енглез: „Зашто је данас варош осветљена?" Грађанин (Немац): „ Јер је нринцеза родила сина. Енглез: вадећи своју бележницу: кал Немци своје варогпи осветле, рађају принцезе децу."

ЛИЦИТАЦИЈЕ Начелство окр. иожарев 31 Јануара држаће лицитапију усмену за набавку 596 комада рнстових или граничевих телеграФ. стубова. Начелство окр, иожарев. 1 Фебруара држаће једнодневну усмену лици-

тацију за грађење шест дрвених ћуприја на друму Пожаревац — Арнаут — Поповац. Уарава болницс, смедерев. 3 Фебруара држаће лицитацију за набавку потребног рубља за ту болницу. ГПтаб дринске дивизпје 11 Фебруара држаће јавну усмену лицитацију за оправку артиљеријске школе у Ваљеву. Суд окр. ваљевског продаваће 28 Фебр. имање Јеврема ПавловиКа трг. из Ваљева. Суд окр. јагодинског 2 Фебр. продаваће имање Милутина МарковиКа земљор. из Карановчнћа. Суд окр. крајинског 6 Фебруара продаваћв имање Серафима и Николе бр. МаксимовиКа механџ. из Неготина. Суд окр. иодтоинског 5 Фебр. иродаваће имање МиКе ПајовиКа из Љубовије. Суд окр рудничког 19 Фебруара про* даваће имање Симеуна МилуинтовиКа из Трбушана. Уирава вар. Београда 15 Фебруара продаваће иокретност Николе Д. НиколиКа трг. овд.

С Т ДИШТА Суд окр. чачанског. отворио је стециште над имањем Милоја НериИа трг. из Чачка.

ТЕ зас „МАЛИМ НОВИНАМА" Иариз, 18. Јануара. Буланже је управио на своје бираче писмену благодарност. Рим, 18. Јануарл. Комора је опет избрала Бијанчеријеза иредседника.

ОГЛАСИ

ТРГОВДЧКМ ПОШОЂЕИЦИШД Који се обратише писмено на мене с поштењем, да л' би могао и њима давати часове из немачког језика, јављам, да збое сиоразума иаволе доћи у недељу 22 овој месеца између 7 и 8 еати у вече у мој стан Пелилуле бол ничка улица („запитата у каФани код 7 шваба") Милан Касумовић 1-3

ПРЕШТАНпАНЕ СРПСНЕ ПОШТАНСКЕ ШЖ Старе из времена Књ. Михајла и из времена Кнежевине као и из данашњег времена кунујемо на мање и на веће количине. Јавити се у каецелариј. Београд 13 Јан/ара 1889 Трикова и Насласа према споменику Кн. Мих, 20 3—3

ДЛИЧНА СОБАРИЦА тражи добро место у приФатној кући упитати у улици јеленској б Р- 19 19,1—3 ИЗГУБИО САМ идући од ка®ане Л )лар в, К « поред дворске баште 15 дин. и једап шлајиик који је бијо жуте боје, а пошто сам ђак по све еиромашног стања то с ■ најв ћом усрдношћу усуђујем се замолити онога који је нашао да мч преда, од које ћу суме горе именоване и ономе које нашао одвојити. с поштовањем Л>уба Зарић ђак горе именовану суму које нашао нека доносе у уредништву ово!' листа.

01—? 'и 1ШПИ(1080П 0НБФБМ ())/' /»ј

И

^ " Н ШРШ уМ ШПИМШШМ ММ М ИјМММНМММММММММНММНММПШЈМШИ^ММјНјШ ММЈШММјжјн^фОТнјТНШМПННШ!!!

1

1ГГ

Будипиешта, 18. Јануара. Посланици примише војни закон по именичним глаеањем и то са 267 против 171.

Ж Под заштитем Његовог Величанства Сз г лтала отоманског. Њ. В. Принца од Валеса и председника сједињених држава. Ж Призната, опробана и доказана као најсигурније и нај||г корисније средство за гашење ватре у највећој несрећи. По^ ељедни иут је оиробана пред овдашњим вишим властима на тркалишту и као добра и спасоносна нађена. ^Имшријал Граната'-'' се на-лази за унотребу у целој краљевини Енглеској у свакој приватној кући, државним надлежатељствима, нозориштима, фабрикама, гостионицама и слагалиштима. Свака кућа., која је снабдевена њоме обезбеђена је од пожара. Цена је на туце 25 дин. на комад дин. 2'50, 10 дуц. коштају 200 динара. МАКСИМ ФЛАЈШЕР 3—10 (нед. ср.) Београд. ^ ^^П^ТТ^ГГ^7Т|УјТтТ1^Тм^ТТ^ТТп1Т^Г{^ТТфТ^ГтТГЈ^ТТфТцГТ1Ј1 т'1 т; т! '^1 ГЈ| 1^11^1 |1ј1 1^1 ј|^| I

II. Сваког дана, па и више пути дневчо пролизио је Радоје норед Видосавине куће. Кад би је спазио само, онда је био цело„ дана весео, а кад би је срео једва би јој коју могао да каже, — онда би поцрвенео и главу оборио доле. Он је био стидљив. као сваки момак кад нрви пуг љуби. Једпог дана пролазећи поред њепе ћуће засгане. Кућа Видосавина орила се од свирке Лакса Гајдаша. Окрете се на све стране неби ли могао кога да уиита шта све то значи. Да ее Вида не нроси? гштао је еам себе. Не потраја дуго. изађе из куће Видосавина сестра Симка, девојчица од својих Осам до девет година. Он приђе брже плоту. — Симко! Симко! — Шта је Радоје ? — Зашто свира Гајдаш? — Зар ниси чуо? Дада Вида се проси — то рече а утрча у кућу. — Проси !

Лице му обасу плаветнило. Ноге му почеше да клецају. Он се стропошта III. Вече је . . . У кући Радо.јевој гораше ватра, над којом висаше котао. Крај ватре сеђаше он замишљен. Лице му беше бледо и укочено. Дуго ]е тако неномично седео, док га из заноса не трже пуцањ сировог дрвета, које се на ватри разклоктало. — Вндоеава се удаје сугра. — рече тужно и ућута се. Тишина наста Дрва на ватри догореше. По жару поче да се вата ненео. Изгледаше, као да никога нема. На један пут чу се на вратима куцањ. Он се трже — Ко је то? — Ја баба Јела. Отвори синко — чу се глас с поља. Радоје емочи са нања — Које добро баба? • — Знаш синко дошла Видине куће. Баба Јела је од својих осамдесет го

дина. никако се ни)е удавала па је сви еељани држе за вештицу али она опет има наиступа у свакој кући. Уме и ва.рте да баца. — Због чега? — прихвагм Радоје за иочети разговор. — Послала ме тунакана , да ти кажем,. да се на њу не љутиш. Она није крива, Знаш, очева жеља. Он је још давна заволео Јашу Микиног. А вели: богат је па му нема мане. —- А зар ја нпсам? упаде јој у реч Радоје.

(свршмће се)

и отвори ЈОЈ. сам право од

Власник Медкцијан к Кимнановић.

штампа Мрдвцшан Овилвђвв вкнац вр. 1 Одгов< рни угедник Медеци.јап