Мале новине

„Цар Лазар." За трм је г-ђа Милева Радудовићка озјавила жељу, да ее у недељу, као на дав њезинога јубилеја, нредставља „Врачара." Управа је задовољила жељу г-ђе Радуловићке и заказала „Врачару" за 15 јануар,одгодивши „Цара Лазара " У нетак, 13 јануара, капелник дунавске дивизије г, Чижек јавио је уирави лужбеним актом: да се у веде у не може пред стављатш „Врачара," јер је његова капела ангажована тог вечера у Двору ГВеговога Величанства; али да ће «оћи одвојити неколико људи за којидруги, лакша комад. Управа је онда на брзу руку заквзала за недељу „Радничку нобуну," комад с иевањем, који се могао представљати с мањим бројем свирача и с једном пробом. Али у суботу, 14 јануара, доцкан у вече, дакле у очи саме представе, известио је г. канелник управу, да за недељу не може дати ни једнога човека из свога оркестра. Уарави овда нмјенншт* друго остало; него да сдгоди и „Радничку побуву* а да за недељу вакаже ,Трикоша и Какола," као комад који се могао играти с једвом пробом на брзу руку. Из овога се види да је управа силом околности била принуђенана ово мењањеком-да в да није имала ни толико времена д# ту измену објави у новивама. Оволико ради оабвештења нублике, а управа је учинила кор*к редовним нутем, да нриблви себи задовољења »а увреду нанесену јој горе поменутом белешком ^Малвх Новива." Од управе кр. срп. народног позоришта. Бр 42. 21 јануара 1889, год. у Београду.

Рудолва убио шумар у својој соба, сада пак, дозкајемо, Д4 је то истина. Шумар је >био принца у својој соби и жена му је тада рање ш, и тешко ће преболети. * Ее жали гд, — Чујемо, да је аустро-угарски цар саопштио оосланствима свију држава, дч се не шиљу нарочмти изасланици 1;а погреб његова сина. Сем тога Је наредмо, да ее уклоне сви знаци жалости. Бабвћ. — У еедељу 22 ов, мес, даваће ерпски народни комкчар БабиК, велику преставу у сали код „Хајдук Вељка". * Иозориште. — Данае ће се престављати у краљ. срп. народ. иозоришту „Радничка аобупа ," драма у три чнна од Снглигетија а Балаша, музака од Дав. Јенка. * Иоложво. — г. Ђура Врбавац, досадашњи предавач у гимназији у Чачку иоложио је исиит за проФесора с одличним усиехом. * Београд тргов. Омладина. — Извештени смо од домаћинског одбора овога друштва ла ће њихова Велика игранка бити 4 Фебруара ов. г. у просториј&ма на булевару. Све дворане на булевару окитиће се свежим »еленилоа и емблемима трговачким; ш и сем тога одбор се најжввље труди да што ввше и р®звоврсније новине тога вечера прикаже.

ВЕСНШС БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Родољуб ж добротвор. — Пок. др. Сава ПетровиК, оставио је после своје смрти пола имања, да се образује фонд , из које1а ће се издржавати ђаци, који буду хтели изучавати флору Србије. Другу поЛу свога имања оставио је својој жени с тим, да, кад она умре опет дође у онај фонд . Сем тога оставио је Нишкој гамназији свој хербаријум у вредвости хиљаду дуката. На овакој великој родољубивости и доброчинству покојниковом, за цело ће сваки Србин из дна душе заблагодарити с уздањем, да ће српство вазда светло бити док му се оваки синови рађали буду. » Истина. — Синоћним бројем јавили смо, како се мисли, да је принца

ДОМАЋЕ ВЕСТИ | Илеженит предлог. — Примиче се ј време, када ће се у ГГарвзу отворити I свегска »зложба, на којој, као што је већ одлучено суделоваће званачво Српска Кра1,ев*на. Нарочити одбор, који јје у тој цељи састављен у Београл_ ради већ аоодавно, како би се шго боље и сјајније приредиле изложбе свају сриских ироизвода, умних и материјалних. Сваком Србину лен:и на срцу, да он успе у том, и да не нропусти ништа, што би могло доиринети Србији пред светом већег уважења и поштовања. С тога свакн прати бодрим оком на те нрипреме, па и чланови нишке пев. дружине. Неки од ових дођоше тако до мисли, да не би морала изостати, а да се не износе пред свет и једна од највећих врлина и способноети сриских, његова песма и његов певачки и музикални дар, којим он те несме изводи и ирати. Њихову замисао прихватио је одбор нишке певачке дру-

жиае те јв износа пред остале дружине. у овим предлозима. 1.) да се у Бзограду, као интелектуалпом средишту и месту где се највећма гаје сриске месме, састави одбор, који би ноднео иредлог одбору за И; иређивања париске изложбз, да се на реченој изложби пошље и једна певачка дружина, састављева из највештијих и најснремнијвх певача срнских из свију вароши (од прилике три до четири из сваке дружинс, а толико би их се могло можда наћи), који би певали одабране српске композиције, које бв тај одбор изабрао. 2.) Кад би приређивачки одбор примио тај предлог да се речени пзбор певачима, разашљу те композиције, да их за заназано врсме изуче и ио том скупе у Београд на 15—20 дана пре поласка на оиште пробе. 3.) Да се истим певачима, кад би они били снречени дужношћу взради од дотичнихпредпостављених одсуство. 4.1 Да би невачи морали бити одевени у народном оделу по могућности свака из различитог краја, где живе Срби. 5.) Да се одбор постара да се сложи у Београду и тамбурашко друштво које би на изменце санесмом свирало, и чији би чланови нови били такође одевени у народном и све нодједнаком оделу. Одбор нишке иевачве дружшну сматрао је за дужност, да ову замисао изнесе на оцену својим друговима, како би се могла довести до сстварења ако би се то нашло за нужно и целисходно.

из Парлза, Хелеа Рјтм^н, из Букурешта, Каидевиља, иј Ш та«ије, г-ђчц* Фјчлу, из Лпона, Ктнетаица Флскони, из Римина, Ф^аи Мајснер из Пруске. Гром запалио воз! — На заиадној линији Санте -Фечино (Ковапо) недавно се запалио воз. Ватра је обухватила муњевитом брзином некчлико вагона које је претворила у пламен, још пре но ппоје воз заустављен. Страх.)витих призора је иаступило. Изм-ђу 8 мртвих и 18. рањенлх неђена је несрећна мајка са двоје

ево^е дечице у наручију

мртва

СТРАЦЕ ВЕСТИ Такмичење лелотица у Турниу, М« смо већ једном јавили нашим читаоцима да )е у Турану такмица лепотица и том смо прилшом обећали нашим читаоцима да ћемо донети и имена које су однеле 1.аграду. Сад односно тога нишу из Турина под 16 ов. м,: „Данас је била забава на којој су црисуствовале и леиотице, којесенатучу за награду. Највише је уцадала у очи г-ђица Ана Коонер, из Бзча, красна и ^коке тна леаотица, за тим г ђица Мајсаер иа Берлана и једна црноока Б.аоњкиња, но чим су се остале показале, свет на »абави иоче исказивати своје незадовољство, и вајзад иоче викати и звиждати. Једини је задовољан имиресарио, који је умео дуго уздржати живо интересовање за ту такмицу, а то му је донело новаца. Кондидаткиње ће се овако класиФиковати: Жени Киоиер, из Беча, Рамел Ваидије,

Најзад, што је један део овог љуцког транспорта спашен од страшве катастроФе, коју је силва неиогода атмосФере тако брзо м немилице створила, — ваља благодарити ванредној енергији влаковође који одмах, чимје воз стао, без обзи-а на опасноет, одкачи цоследње вагоне од оних који су већ била жртва силних племена/... ЈГЈ2.Љ. СЕГХ21гС. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Обзнана Севету државном почеле су долазити са више страна жалбе, «о]е се односе на изборе часништва општинског. Ове жалбе као што се види потекле гу из погрешног равумевања тачке под 4 члана 145 устава земаљског, која о тим жалбама говори. Да не би они, који иисле да имају места жалити се, са тим, што се одмах савету, као првој власти, обраћају, изгубили рок, који им је завоном остављен, да се најпре својим претиостављеним надзорним ваастима жале, савет државни нашао сј побуђен о овоме следећи закључак донети и обзнанити: Тачком под 4 члана 145 устава зеааљског наређено је, да саветдржавни има да доноси завршна решења о жалбача, које се тичу избора за окружне скупштине и одборе и ошнтинских избора. Шго ће рећи, да савет, другостепена в^аст, има да разматра она решења, која би ниже »ласти, као првостенене, но овим жалбама доносиле. И како нрема садашњем закону о оиштинама, жалбе иротиву избора имају се подносити надзЈраим властима, дакле по селима среској власти, а но варошима окружној вдаста, то ово .чаконско наређење и даље остаје, док се законом о оишгинама према уставу друкчије не нареди. А тек,

мињем и отад о син љубили су се онаквом љубављу, каква се само може замислити! Но ипак мења ее време а са њим и ћуди — " „Што ме највише мучи, и што са не стрпљењем очекујем повратак Адмирклов. то је мисао на његову рођену кћер!" „Зар је Адмирал имао још које дете?" ,,Јесте, кћер," настави Дужд. ,,ККер Сињоре АмалФијеве/" „Дакле је Едита АмалФијева кћи Адмиралова?" Дужд потврди то климањем главе „И та кћи страстно љуби и поштује свога, она га чека са нестрнљењем, она се моли Богу да се њен отац што нре поврати у Бенецију, јер је на све стране гоне!" „Гоне? А ко?" „Садањи граф МираФИЈоре!" „Сад разумем!" гунђаше Капело. ,,А где је Сињорина Едита АмалФијева?" „Код мене у налати, ја сам је узео у заштигу! 1 ' „То је племенито дело, Светлости!' ,,И ви нризнајете да је то нлеменито, али инак сви не деле ваше мишљење !" „Граф Мирафијоре — —"

~,Боље је да ћугим о томе! - ' ,,Ваше речи доста су ми казале, Светлоети! Али вас уверавам, да можете рачунати на мене! Пошто знат, Даје Едита Амадфијева рођена кћи старог Адмирала, и ношто сам дознао да је због тога, што цређе није хтела да нризна садањег граФа за нравог Виргилија, у насљеднику стекла ужасног ненријатеља, то је и моја дужност да јој иритечем у помоћ/" (наставиће ее)

БИНА И МАРИНА од ЗОРБЗЕ

Наши родитељи беху суседа, ну они не беху ни у нола таки нријагељи као њихови синови. Једног лепог дана куцну час растанка, ја — који бејах одређен за марину — стуних у маринску академију у ФиЈуми, а Илија свршаваше трговачку школу.

Неколако година не знађасмо ми један за другог. Од пралике после шсст година, добијем ја некакво нисмо. У коверту беше само једна позоришна листа; беше штампана на плав >ј хартији, која беше тако танка, да сам се једва усудио да је отворим. „Народно поаориште" стајаше нрво; „Марија Штуарт" беше одштампано довољно гојазндм словама; међ лицима беше једно име црвеним словима нашгампано; „Мортимер, његов синовац Станојевић. То беше мој пријатељ из детињства. Прошло је још неколико година, док се једног лепог дана нађосмо. Ја сам цостао ОФИцар, Сганојевић беше члан народног цозоришта. Мора да је занимљив живот глумаца, — рекох ја, „0 јол како" ~~насмејасе он, — ја само ее знам како ти живиш, ти ми то можда не верујеш, али за време мог живога ја ти нисам још крочио ногом на лавру; немам нк нојма о томе како ее тамо живи." — „Онда је код нас један исти случај" — одговорих ја — јер ја сам ти у позоришним стварима потпун лајик — у осталом с драге воље ћу да одоочвем, те да ти представим сдику жи-