Мале новине

ако жалиоци нису задовољни са решењвм ове ирвостеиеее надзорне власти, могу се са жалбом држазном савету обраћати, коју ће он размотрити и оно што он рсшио буде, сматраћс се као воначно решено. Према овоме, рокови, који су законом о општинама, за иодвошај жалбе надзорним властима остављени, важе и у напредик; а за жалбв, које би с« савету нодносити имале, важи рок од месац дана пријема решења ниже власта, као што је то законом о иословном реду^у државном савету наређено. Д* се не би много времена губило око набавке акта, која се на жалбу односе, жалиоци ће најбоље учинити, да жалбе на савет уирављене ир дају оној власти, која је решење најире донела, па ће ова влаот жалбу са актима савету иослати. Бр. 72. Из седнице државног савета, држане 19 јавуара 1889 године. палицмјски гменик Веоград 21 Јануара Крађа 3 6 овог месецА неиознати лопов украо је из собе,г. Александра Симоновнћа пук'>вника једну корпу аа кашичице од сребра унутра иозлаћену а унаоколо руже са дишћем у сребру израђених и 6 кашичица сребрних иа позлаћених са кавкаеким везом све у вредноети 200 динара. Обраћа се иажња јувелирима и гра ђанству за нроналазак као и то да ће ее добра награда дати, Пожар, Ноћас се појавио ножар у шупи Радована Јована сарача на теразијама и сва је изгорела од ове ватре упалила се и шупа Мандровло■ ићке кој6 је упо .а изгорела. Мртво дете. На новом гробљу нађена је једна кутија зелена од кошуље Јвезнна еа канапом. Кад је отворена кутија нађено је у њој мртко новорођено женеко дете. |Дете је бил" умотано у крпе од кошуља. Изгубљено. Од гостионице Јоце Крствћа путем до Фабрике дувана. Кнез Милошевом улицом изгубљен је дењак крмеза под марком Стеван Глишић Баљево." Ко преда главној полицији добиће награду.

ни роман „ГосиоЈја лчора Мари'е Лешчинске ". Нарочито Пољаци ишчекују с највећом радозн дашћу како је Рус описао тај двор, који им је њихов .јечљак Крашевскн својим пером овековечио. ПРИВРЕДА Како се иоже на зкипом свинучет цозиати да лв је иеснато. — На жи вим свинчету; мозге се познат? да ли је меснато, пипањем а и од ока, што и чине нри куновиаи кобаоичари, који парочито траже крме меснато. Свињче, ако је и дебело, коме је ртењача пуна, чекиње честе, то ће са малим изузетком. биги меснато, и за Фабрицирање кобасица згодно. Од такога свинчета много је боља настрма и сланина, него ли од гојазнога. Од гојазног свинчета много изгуби у тежини н пастрма и сланина; сланина се лако ужеже, а шунка уквари. Нарочито, ако се кобасице од дебелог крмета нанраве, брзо се укваре, и врло брзо изгубе ону л -пу једру црвену боју, па постану модре или жућкасте. Те покварене кобасице које су од лебелог крмета начињене, могу се познати по томе, што се од црева одљусну, те се лако љуште. Чиме се иоже заменитн млеко при одрањивању теладн. — У опште сваки после три недеље дана, навикава теле да само једе, те ее замењује млеко сурутком или се иомеша с млеком брашно од зоби, или нрекруна од јечма. Може се и кувавим кромпиром ранити само треба кромпир ољуштити; али тек сваку храну помешајмоса млеком. Неки су препоручИвали да се може телад одрањивати куваиим брашном од зоби, или кунаном јечменом прекруиом, иа и житом, али неки је марвени лекар противап таком одрањивању. Он вели ако се телету не може давати сурутга и разблажено млеко, он нрепоручује да се горњих средстава еасвим манемо, јер је теле док је још тако младо врло осетљиво, па се лако поболе и угине. Најбоље је, вели, ако хоћемо да имамо добру марву, да теле сиеа своју матер.

Боља је шака силе, нег пун кош травице. Бол.и је штедиша, нег радиша, Брбљава уста све село забуне. Будала и полуучена више се препиру о љуски нег о језгри. Велико благо, велика брига Вепикој господи не ваља у зајам давати. Весело браћо! сутра ћемо у прзшњу. Ветар без кише Вино је кавгаџија, чувај га се. Више их се удавило у чаши, нег У мору.

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Нов роман. — Знаменити руски рЈМавописац гроФ Евгеније Салијас де ТурнеФОр у сКоро ће шгампати у „Руском куриру" свој најаовији нсторич-

ПОСЛОВИЦЕ Боље је и једноок, него безж. Боља је и ситнија риба у чинији, нег најкрупвиЈа у бари. Боља је кашика дела, нег мерица речи. Боље је служиги онога који разтиче, него кији тече.

ШАЛА. Потревио ! Млади турски питомац у Сорбон-у (завод Факултета, наука, богоеловије и тд. у Паразу) полаже испит зрелости. Једаа од ирисутннх проФесора питаше га за имање извесних грчких песника. Но, опазе, да је се њихов „кандидат" нашао у забуни: — Ну, рече му, кажите Мосије Ахмеде, познајете ли добро Ноттеге а? — 0, да боме, одговори младић отома(.ац, познајем га врло добро Омер — Пашу! * Вољс. „Моја је мама јуче добнла нову свилен* хаљину, а твоја није". „Јест, а моја је мама јуце добила нове зубе, а твоја није," И то је одговор. „Милане, лако само то еедиш'? а — „Хвала, сасвим добро, молим!* Његово уживање, Мали и тврдогла| ви Мита непрестано се дере и плаче. „Шта ти је?" виче мајка, „хоћеш ла да једеш!?" — „Нећу!" — „Да спаваш?" — „Нећу!" — „Ну, па шта онда хој ћеш?" — „Дсб се дерем\ и Из школе. У последњем је разреду час рачунања. Учитељ: „Кад од једног броја одузмем четвртину шта ми онда остаје?" — Ђаци ћуте збуњени. Учитељ (извадивши из џепа једну брескву): „Погледајт' овамо децо. Ја ћу иоделити ову брескву на четири дела. Ево један ћу да ноједем. Сад ћу да ноједем и други, иа онда"трећи и најпосле четврти. Шга ми онда остаје? — Ђаци (који су жалосно гледали како је учитељ и последњу четвртину по]Ј јео): „Коштица".

ли Суд окр. нишког продаваће 1 Фебр. имање браће X. С. ВогдановиКа трг. из Ниша. Суд окр. аожаревач. продаваће 12 Фебруара имање масе пок. Живка Си■ миКа бив. из Пожаревца. Суд окр. ииротског 21 Фебр. иродаваће имање Вјлисе жене Венсиона Конфина из Пирота; — 13 Фебр. имање Мана Тешика трг. из Пирита; — 20 Фебр. имање Мите Жпвковп&а предузимача из Пирота. Суд окр. руднпчког 1 Марта продаваће имање Димитрија К. ИлиКа земљ. из Лужана.

с т ј <: ц и ш т а Суд окр. београдско^ позива све наследнике пок. Глише АнтоновиАа, мех. из Сланаца, да се јаве суду кроз годину дана од данас; —- даље позива све наследнике пок. Стеиана Петрови%а из Пружатовца. Суд окр. ваљевског отворио је стециште над имањем презадуженог Тадије М. Стојковића из Ваљева. Суд онр. иожарев. скануо је стециште с имања Иавла ЈосимпвнКа обућара из В. Градишта.

тејеегр^МИ; „МАЛИМ НОВИНАМА" Париз 21 Јануара Чује се, да ће се у скоро променити кабинет. Берлнн 21. Јануара Савезно веће цримало је колонијални предлог. Александер Батемберг по молби својој иступио је из службе, где је био. Беч, 21 Јануара Двор ће бити у жалости 3 месеца. Тело принчево изложиће се у понедељак и уторак пре подне на отвореним носилима V дворскоЈ цркви. Сзи одлични државници јевропски изјавили су телеграфским путем Калнокију своја саучешћа.

вота на, мору, с ирсдставком да ћеш ми се одужнти. Видип1, ми морнари ми смо ти праве скитнице; ти ћеш наћи међ нама, много љих, који су оставиди родатељску кућу, и заменули школску клупу катарком на лађи .... Е, на а код нас ти је исто тако додаде мој нријатељ — само што ми немамо никаква иосла са катаркама на лађи, него с врелим нодом бине... У овом животу наилази човек на извесан чар — наставих даље — и који га једпом окуси не курталиса се лако. 0 знам! нотврди мој нријатељ. Сам ваздух на лађи некако је особит, који се никуд не налази; алм ако си га једном већ удахнуо, онда не можеш више да живиш без тога елемента. Глумац нонова потврди. Знам ја! насмеја се он. Тако ти човек жави у овом свету конопаца и једрила, и веруј ма, човек се тако осећа у својој уској кајити као . . . Ми у нашој гардероби. Ну са свим нриродно. Ствар у почетку није Бог зна како нријатна, човек грицка ио кад што усне од морске грознице, а ти срећви човече ти не знаш

Не знам, али могу да уобразим то ти је од прилике нека врсти треме од свећа! За тим наилази бура морска; то да ти ]е да преживиш, дува, зуји, звижди Дува и звижди — то ми се често у нозоришту дешавало. За тим долазе несреће, тешки часови за мрнара; у највећој нужди сви трче шмрку... Шмрк — да, и за нас је добро срество у опасности Благо оном, који зна да плива. Пардон, што те прекидам, али испливати, то ће рећи епособност, да човек своју ролу изговори, и ако је није научио, а то нам се врло често дешава, За тим врло често дешава се и бродолом. Што ми називрмо „накресан". Али то није једина опасност која мрнара сналази, има и страшнија, то је ножар. Као и код нас. Ну што је најглавније, на далеким путовима по мору немам довољно прилике, да се упознамо чему и колико вреди новац.

Ну, па тако гије и код глумаца, само што се нама чешће те иридике указују. Тако ти ми живимо по том мокром елементу, далеко од отаџбине. Као и глумци. И кад се двоје састанемо, могу ти се заклети, да је реч занату. Пријатељ ме ухвати смејући се руку. Не говори ми даље — рече он ти ми оно исто причаш што би ти ја о свом сталежу причао; миелим да нам је познат наш живот, многе полазае тачке су нам једнаке.

слооодно о нашем

за