Мале новине

БРОЈ 35

Г-УТ^ЕЕЕ зј КС ДХЗИЕО . Београд, Понедељник 23 Јануара -. 69

ИЗЛАЗИ ДВАПУТ ДНЕВНО ПРАЗНИКОМ И ПОСЛЕ ПРАЗНИКА ЈЕДАНПУТ

ГОДИНА II.

Д Е Н А

НА ГОДИНу НА ПО ГОДИНЕ НА 3 МЕ(ЈЕЦЛ МЕСЕЧНО

12 ДИН 6 дин а дин. 1 дин,

ШЕ НОВННЕ

ПРЕГПЛАТА СЕ ША Љ Е Ж едецмЈАНУ К 1С И«„А И ОВИ Ћ Г В еограду Обидикев венац б Р , 1 И Васина ул. бр. 6. Може с« нретндаувт и и кзд свију потта у Србж| И ЦЕНЕ 0ГУ1АСИМА На првој страни од речи 10 пар. д., а на четвртој

5 " 7 ^ * V X Ј_» Ј/ X Г-Т'» *«мммн«тч ТТ Т 1 Т"^Т^ Т ТТ 'Ж -тг^ТГ Ж ЛР* * >«ч-*«»* ^ петит Рвда 10 пара динарвки. ИРЕИТЈШГА1 Д ,>"Е,БНи Ј1 .МС.Т ЗА СВАКОГА ' ШШЕШТШ

'ИШЗИ и ИОШ ИШНВВАЦ зл свако огјјашење пдађа се држ. таксв зо. и. дин.

ВЕЋИ ОГЈ1АСИ 110 ПОГОДВИ"

Мој непрежаљени супруг, наш добри отац

МДРКО ЈДКШИЋ адвокат из Ваљева ГГреминуо је после кратког болованза, овде у Београду јутрос у 3 сахата по поноћи. Погреб ће бити сутра у 10 сахати. СтеЗ^И V Т^.д птлтз-сг ТЈО ТТТ/Л2Л О -г-уј У Веограду 22 јануара 1889. год .

КАЛЕНДАР Православви: 23 Климентије епас. Католички: 4. Веровика. Сувце излази: у 7 чае. 18. м ир. п. залази 5 час. 8 мин. Прва четврт 26 у 10 часа 10 мин. у вече.

Дукат . Наполеок

к У Р с

б-68 9-75

О жалошћена : супруга Анка, синови:

Светолик, Гргур, Михаидо, Вранимир, Младен са осталом родбином.

РЕД ПРИМАЊА ПО МИНИСТАРСТВИМА Мин. унутрашњих деда: Сваки дан нре подне од 8 и по час до 12. и по подпе од 4—5 часова. Мин. иностраних дела: четв^тком од 11—1 чаеа ире подне. Минист. војни: сваког дана од 11—12 час. сем недеље ж прааника. Минист, правде: Сваког дана од 9 и по часова до подне. Минист. гра^евине: Сваки дан од 11—12 часова пре подне. Мин. просвете и цркв, дела: Пвтком Од 11—12 час пре подие. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне Минист, Финансије: Уторником и петком од 10—12 пре подне.

РЕД ЦЕНЗУРА П0Н0ВЧАНИМ ЗАВОДИМА Прив елигована народна банка: Понедељак, сред& и и ета к. оадруга на иижашто а . ■""дељак н четвртак. Српска кредитна банка: Понедељак, среда, пвтак а субота.

ПОШТОВАНИ ГОСТИ КОД ДРАМАТУРГА У ЛОЖИ Боже, Боже, што ти је човек.' Наиђе, тако, неко проклество, иа те бије, бије, ве можеш главе да иодигнеш. Жене се обично на то дрекрсте па веле: Ко зпа шта је? можда су, грешнику, још његови стари згрешили што Богу па се ето божија нравда на њега

подлис тм

К Г \ Л. 11 Ц А ИО'11 И

или

ЛОВА-Ц, мртваца У венецији роман из исторнје шдетачкјз рвпгаликг књига осма

■; ,-,А!Т\ВАК!

212)

„Рекох вам, једва чекам да Адмирал врати у Венецију!" одговори Дужд. „Ви ћете сад звати да је моја воља тим трешБија, што гоне ону слабомоћну женеку!" „И граФ Виргилијо гони је јавно само зато, што је Адмиралова рођена кћи!" „Има другог узрока што је гони. И то му б.аш и даје нраво да ]е гони!"

„А какав је тај узрок, Светлости?" „Едита АмалФијека је Краљица Ноћи!" Капело се уплапш „Како? — Она, непријатељ високог Савета? Вођа крсташа?" упита за тмм. „Што је она ступила у борбу. то се да објаснити тиме, што су гонили и што је нретрпела до сад, мој племенити Капело! Сад пак она се упела пошто по то да продре, да обелодани оно, о чему је убеђена, али заиста јој недостају докази! Она би имала све доказе у рукама онога часа, чим се поврати стари Адмирал — а сад ће добити глас да се она.ј, кога она са нестрнл>ењем и радошћу исчеку.је, еије вратио натраг! Срце ми се цепа, племенити Капело, што ћу морати баш ја сам да јој саопштим ту жалосеу вест! Мораћу да, јој кажем: он неће доћи! Галере су се вратиле из борбе, али са њиме није дошао твој отац — стари Адмирал!" „Иа ипак, Светлости, ствар је врло озбиљна! Кад се Едита АмалФијева усудила да пркоси високом Савету, и тиме учинила да је са правом гоне," рече Капело, „бојим се да ће за вас наступити озбиљве и тешке неирилике што стеузели у заштиту Краљицу Ноћи !"

„Зар и ви то кажете, мој племенити Каиело — и ви?" „Ја судим само по ономе, што се до годило, Светлости! Ја знам врло добро какав је Савет тројице! Ја зпам шта предстоји ономе, па био и сам Дужд, који узме у заштиту оно лице, које је уписано у листи гоњених," настави Капело. „Не одбацујте моју опомену. Светлости ! Послушајте мој савет!" „Шта? Ви мислите да бих ја сад мо гао дићи руке од Едите Амалфијеве?" Говор се прекине, јер су гондоле приспеле уз обалске степенице код пијацеге.

(наставиће се)