Мале новине

ломи. Е, али шта ли је Б >гу згрешио, Боже, наш јадни драматург?! 0, брате слатки па не реци да је то казна за цвега, сиромаха, кад у својој сопственој ложи, одакле ваља својим уметничким оком да гледа на преставе, нема где, јадник, да се окрене од силних — гостију ! Сиромах он ! Па кога ти ту све нема! Не дај Боже, да оу све то муфташи! А, не верујем,смејете се ви — износите му само чакарму! Добро, добро; ади загледајте, молимо вао лепо, загледајте добро.... На, што се трзатесад?.. Ама, славе ти, који су то тамо, увек их је пуно? Људи од просвете, вештине, наравно Ајде де, што је ту по неки глумац и комнозитор, јер то су ти, брате, искрено да кажем, људи шворц, а после од струке су, ама што се ту мувају неки проФесори вел. школе, с месним платама, њима би лешпе доликовало да седе за своје драге новце на балкону I. галерије, но да изварују из ложе где су џабе дошли; иа ту су ти и неке паризије, ђаво би их знао, на основу кога права, — јамзчно због лепе браде и бркова. Па ту су и неки судски писари, — шта ли ће ониту! 0, Боже, па јамачно што воле позориште, а не воле да плаћају! Па ту је и леаотица из ЈБубљане, Нигринова, чедо неколико струка уметности; глумачке, музичке и т. д. Шта ли ће она ту? Има она своје меето у ложи на II. галерији где и остале глумице, какве ли су то привилегије: што ли се она, Боже драги; накокори у ложи

шег драматурга, да упозна страаи свет с еашом ињижнвношћу, хоће, веле, да преведе драматургову „ПоДвалу" на н мачки језик те да види свет из „бурга" шта и ми Срби умемо. Сироте Швабе, поред толике њихове несреће па још и ту сад да им се иодвали. — 0, људи, управо, грех вам на душу, ако не спасете овога јадника, овага нашег драматурга, кога је већ и Бог утуцао, од тих злих људи, да му не трују ово мало заосталих дана, да га не отерају, јадника, пре времена у гроб! А ви, муфташи, оелободите јадног драматурга ваших посета, јер ће вас гристи савест, убиће вае вечна правда, душу ће вам размрскати она његова велика глава, што му загорчујете дане, а ако баш волете иоз>риште, а ви, као родољуби, — купујете улазнице

ВЕСНИН:

БЕСГРАДСКЕ ВЕСТИ Драјавио се. — Чујемо, дасе наш вредни раденик на научном пољу г. Коста Црногорац, пријавио за катедру ботанике на Вел. Шноли. * За Велику Игранку Београдске савезне стрељачке дружине, којаћебити 28 ов. мес. у дворанама „ Краљеве Пиваре и разаслате су нозивнице; но ако ко не би добио позивницу, ма

д драматурга?—Знате, бије је горе : војим случајем, а миели да би требао

видк шта је, узме будак да откопа и како се изненади када нађе једног у природној величини фино израђеног ла®а од, дивног белог мермера. 0 овоме јави у Пожегу, која је близу тога села, те некп дођу и одвуку ла®а у Пожегу, где је био неколико месеца у авлији среске куће. Ми смо имали нрилику да видимо ову старину и не можемо се довољно надивити њеној лепоти, Велика би штета била да се где изгуби или забаци, те да ју зналачко око не оцеии и старипарево перо не опише. Као што дознајемо исти лик однео је г. Чебинац индустријалац из Краљева, да му служи као модел за израду једнога онаквог лика од срнског мермера, за париску изиожбу. Обраћамо пажшу српског археолошког друштва на ову старину, молећа да се учини корак да би ју народни музеј добио на чување. Чувени научњав г. Каниц, ириликом свога нрошло-годишњег путовања по округу ужичком, дознавши о овоме, отиде на лице места где је лаФ нађен, и гу пронађе темеље од читаве вароши, мађу којима је једна грађевина била дугачка 560 метара. Он — г. Киниц — вели даје то била зграда у којој је становао један римски легион а ла® да је био намештен на уласку главне капије Без сумње ће се више наћи и овој грађевини у вајновијем делу г Каница, кој ; ће скорим угледати света.

ко „цуг!!" Баш је јадница, нежна девојка У Љубљани је ленше, па што сте онда долазили овде , госпођице , а кад су Срби тако великодушни да вас трпе и награђују, онда бар као „уметници", ако не као девојка, ваља да будете скромни и толико увиђавни, да се не размећете и да ирисвајате мимо осталих глумица себи неких привилегија, које ви не можете никад имати, а због чега то вам је познато. — Па гати" и шути. Има вам ту силество народа. Замислите сад, једног дана, какав композитор и хоровођа поведе цело своје певачко друштво а наш сиромах драматург добродушан па трпи. Другог опет дана, вакав „рогати" несник дође опет с целим својим персоналом (он је, знате, „ше®" практиканата у извесном министарству, а обичај је да најстаријег практиканта, бар но годинама, поставе за ,шеФа" над осталим практикантима) а он, опет онако мек човек, — па трпи. Људи опет правлају тога „шеФа" ивеле: па, човев хоће да прослаш на-

буде позван, нека се изволи пријавити у дружинској канцеларији (Мар;;ова ул. бр. 5. — до београдског 0кружног суда) сваког дана од 4 до 7 часова по подне. * Стечај, — Министар просвете и црквених послова расписио је стечај цо којем ће се, по одлуци Њег. Величанства, послати о државиом трошку ради изучавања рударства три На овај стечај могу се пријавити само они, који су свршили технички Факултет на Вел. Школи или су сад у IV год. истог Факултета а одговарају прописима, изнесеним у бр. 17, „Срп. Нов." Рок пријаве је до краја овог месеца.

ДОМДЂЕ ВЕСТИ Изорани лаф. — Пре годину и по, сељак један из Висибабе среза пожешког окр. ужичког, орући у својој њиви, оиази, да му је запео раоник за нешто у земљи, устави волове да

СТРАНЕ ВЕСТИ Бг Емил Холуб. —Као што нам из Карловаца јављају, Бг Емил Холуб држаће 24. ов. месеца предавање о своме мученом и тешком путовању при испитивању А®рике. Хрвати код Ернста Роси а — Као што је већ аознато нашим читаоцима чувена талијански трагичар Ернст Роси гостује сада у Пешти. Г. Ан:■>,, тпооФтеи гп^мап V Загребу и;Милетић такође глумац, отпутовали су у Пешту да х'ледају тога великог уметника, и том су му приликом предали хрватски нревод „ Хамлета и от, А, Харамбашића у знак поштовања. Г. Роси говорао је дуже времена са поменутом госиодом те се врло симпатички изразио о Хрватској, а особито се лепо захвалио на красном дару. Књига је врло укусно у црвеној кожи са златорезама увезана,

МОДА ОД ВОРЕЖ-МШГОЈЕЖ.

По календару је већ јесен, заиста не можемо да се хвалимо леиим данима месеца Јулија, чији мирис цвећа и велељепност боја весели срце. Величанствене шуме, лелулајуће се зеленило ливада, свеж мирис сена, који нам доноси тихи новетарац, тако нас лепо подсећа еа лето, да и најпомодније даме, и нреко више пута поновљеиих позива својих модискиња са свим заборављају да се кућама својим врате, — да поруче нову јесењу тоалету. Тако од прилике размишљавах са Сахеровог павиљона посматрајтћи равна поља преда се и реших се, да се одвезем у варош те да у модном салону у ,,Рингштрасе" моје студије довршим. ,,Ах, ви сте се већ вратили, драга Луки?" Зачух позади себе глас елегантне госпе Т. ,,Ми смо вас тек сутра очеки-

вали. Зар сте могли за тако кратко време да сва посла посвршавате?" Ја се освртох у полак и познадох лепу бароницу Луки Д, даму која у Бадену даваше тон моди. Она позва њену пријатељицу г-ђу од Т. да седне, и поче по урођеном јој начиау да нам прича у најживљим бојама, све оне велењепности, које је јуче у Бечу видила. „Заиста беше похвално," поче она и неслутећи, да се из павиљона свака њена реч чује, што сам овај пут к' сазнавању учинила! Ја сам аидила новине — огаГтеп!; сћбге аппе, језик је сиромашан, али се ипак ближи —" ,,Ах молим, причајте драга Луки", наваљиваше госпођа од Т. ,,Вама је познато, да и иначе спремам ћерку за удају* зато ме највише и интересира оно, што се модом зове." „Штета, што не бесте самном! Бидели би, једну хаљину, коју је једна Аме ; иканка поручила — спландид! Замислите тоалету од белог моарса и рот!;о а!еп90П8 у ампир стилу бела рипсана хаљина застрвена тулом и црним чипкама, — једна гренадин-тоалета дуж целог девана опшивена ноаре пантликама, међ струковима штрикераји од љубичице

Беседа, коју је говорио г. Милан А. Алекси& свеш теник, при прослави у Алексинцу Оаштина Алккиначка једина је у Србији ; која сваке године свечано ирославља повратак династије Обреновића у лицу кнезаМилоша и кнеза Михаила и њихов састанак у Алексинцу 18 Јануара 1859 године. Ове године најсвечаније је тај дан овде прослављен у обично време била је св. литургија У цркви а за њом ишлосе еалитијом на место састанка пред онштинским судом. У литији били су чечири свештевика, о^ружни начелник и председник, командант 1 коњичког нука са оФицирима, срееки начелник и очгатински председник са нерсоналом,директор са еаставницима и ђацима и учатељама иучитељкама основних школаса многобројвим грађанима. После водоосвећења на лицу места изговорио је г. Милан А. Алексић свештеник ову „беседу" Родољубава бр&&о\ Данас је равно 30. голина. од како се на овом месту састадоше највећи Срби, најбољи родољуби, велики Милош а бесмртни Михаило, из срећне породице Обреновића. Од тога времена до данас прохујало је много светлих и мрачних дана над главом србиновом. Светли су дани огш када народ српски, гласом свето-аадрејске скупштине поврати опет на српски престо динасгију Обреновића; Светли су дани оникада трећи Обреновић 1867 године свечано уђе у тврдину београдску и онде туреку стражу замени сриском; свегли су дани они, када 05реновић четврти помоћу божијом и народном продмжи започето дело својих славних предака и .срећно сврши рат за ослобођење и независност к ^ежевинесрбије од турске царевине; из чега је следавана неминовна иоследица данашња наша краљевива, која ј е сада крунисана новим уставом. Мпаиии оу Јгани они. када је ослободилац Србије ускоро по повратку своме из туђине затворио очи своје за навек баш онда када је у њега сва Србија гледала као у своју зенацу. Црни су дани они, када се сва Србија зави у црно за својим непрежаљеним владаоцем кнезом Михаилом, који беше ношао у Босну поносну, да и њој скине ропске ланце, како би са сестром Србијом једног заручника имала. Још црњи су дани они, када се народ у маленој земљи Србијинодели на таборе, баш као онда, када браћа Мрњачевићи хтедоше силом да отму круну нејаком Урошу на пољу

и висибабе, Затим читаво туце променаде — тоалете поморанџасте, челичае, црне, резеда. — од части златном иантликом, 4 јоиг — аинзецом, персиским плетивом, делом грелотом или камгарвом опгаивено, свака у другом стилу, час као Фрак, са ампир појасом, са зуавском јаком — кажем вам те америчанке мора бити да имају као плеве новаца! Ал да сте видили со ре — тоалете! Ја и сама не знам дали ми се више допадају, оне од манжана са плетом од напоменка и шпанском чипком — све ^епге еара^по1 — или од кардинал црвеног са шлепом од бордо ноаре — антик, или бледо-жута са шлепом од златног броката. Замислите како сам срећна, баш сам тада дошла, кад су хаљине — било их је најмање 30—40 — хтели да упакују! Четврт часа доцније и оне би већ биле у сандуку, и кренуле би се за далеки запад. Уверена сам да сам ја нрва, која је све ове новости — и опет ажем новости видила." ,,Ако је тако," прекиде је госпођа од Т. одна буди ти мало јаснија; на пример: како су драпирани капути, тајли, а како рукави?" ,,Капути? Моп (1хеи! Фалте, драпови,