Мале новине

Земљотрес. — Ових дана у Атини. се осетио јак земљотрес, који је се више пута цововио, али срећом штете није било никакае. Из унутраш њости још се ништа не зна да ли се и тамо јавио земљотрес и да ли је какве штете причињавао. Арапи. - Из централне АФрике (из Занзибара нарочито) ненресгано стижу гласови о веома неиријатељском расположењу Ар;ша нрема Немдима. Тако су скоро тражилн од Немаца да се одмах одвезу од -обале, а као ногодбу, рекли су, ца ће дати све католичке и протестантске мисионаре, који се налазе у њиховам рукама. Гараизон поморски, који се искрцао у Дар-ес-Салам, морао је да се новуче у своје због еподемије-грознице, која беспи у велико. Остале трупе непрестано се сукобљавају с Аранима тако у Багамоју је било придично жестоке борбе. Мсђу Арааима влада жестока огорченост; а нарочито против Немаца су огорчени. Ма ко од непријатеља — Немаца — да им падне шака тај је за навек пропао, тога исеку, што кажу на паран трче.

Беседа, коју је говорио г. Милан А. АлексиЉ свеш теник, при прослави у Алексинцу

,'Г-л си

(Свршетак) Сам всрни народе мој,

лицу твоје свето-андре]ске скупштине 11. Децембра 1858 године наиово узвисио мене на нресто владајућег кнезасроског са правима наследства".. л Ти си ме на достојансгво наследног кнеза српеког наново аозвао, и ја сам примио из руку твоје скупштине со и хлебац народни, да од њега једем и да ти га чувам љубећи се са народом мојим, као што се со и лебац љубе; и нримио еам вино из руку народни, за знак, да ћу се о благостању народвом етарати и Вогу се молити, да нам свако добро и берићет у земљи напредује...." „Народе снаго моја! Ја рођене браће пемам више, на немам ни другог великог рода каквог, а Бог ме је и народ мој сваким добром изобиљно обдарио, те немам никакве потребе, да се за себе, или за своју Фамилију и најмање штогод бринем. За то ће сва моја одсада брига бити, како ћу тебе моју једину браћу — и твоју децу усрећити, која су и моја деца, и коју ја љубим, као и мога рођеног јединц а, вашег преотолонаеледника кнеза

Михаила. А надам се у Вога, да ће она десница, која нас је негда од тешке силе и нацасти бранила — још имати довољно снаге, да вас и од сад, не само од сваке невоље заклони и сачува пего да вас сретној и славаој будућности наново поведе и упути. Ја ћусе старати да мојом управом угодам вољи и жељама народним, владајући по у^таву и законима земагским;. зато ћу строго и бодро настојавати, да све власти араведно по законима суде и дужности своје верно и брзо извршују; а опомишући цео народ иа узајамну љубав и огхшту слогу, позивам га, да своје старешине слуша и њихове законите наредбе тачно ис пуњава." Сећајући се састанка великих српских владара неумрлог Милоша и бесмртног Михаила, Алексанчани ће се најбоље одужити њиховом сномену, ако срцу приме ове очинске речи из прокламације осдободиоца Србије Милоша I и по њима буду удешавали све своје поступке и од сад, као и до сад, а на срећу и славу своју и свога узвишеког господара и краља Милана I. коме нека да Бог мудрост Соломонову н крепост Самеонову, да одоли свима својим и сриским непријатељима. Слава кнезу Милошу, слава кнезу Михаилу. Живио наш краљ Милаа са нрестонаследником краљевићем Алекеандром још много година на срећу свога вернога народа. Амин, После Богослужења председник очштински г. В. Стошић, пргшао је честитања у гостионици код „Срнске Круне", где је начелник општннски г. М. Ђ Стојићевић држао натриотичан говор скоро пола часа, као што то чини и приликом државни светковина. Напивши здравицу Његовом Величанству, краљу Милану I и узданици српства краљевићу Александру, аароду српском и верним и родољубив'»м Алексинчанима, завршио је г. начелник свој говор свршетком химненародне. „Боже спаси, Воже храни српског краља српски род, краљевиеу срнску брана тековине борбе плод. краљ Милана Боже храни, молити се српски род" Нашто се присутни одазваше бурним д Многаја љета". У вече је била лимунација и „Беседа" са играаком, коју ]е онштиаа давала у корист своје сиротиње, Ето како су Алексинчани провели 19. Јануар ове године.

трговачки гласник Железница Внтољ — Србије (Сер фнцс)- — Како јавља „Кауие Зе 1' Опеп{; и , американскч кућа ЗеИ^тан ВгоШегз" подписала је уговор за израду ируге од Грацкога (аруга Солун —Са нхље) у Влтољи Србију (Сер®аце). Железначка веза турско грчка,„Кетие (1е Г Опен!" јавља по Атгшским листовима као да је турска влада изјааила, да цристаје на жељезаачку везу с Лариеом, али то да буде код Ејуба, а не коа. Солуна.

Л01ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Веоград 23 Јануара Притворени. Ноћас су нрвтвпрени: Ђорђе Јаковљевић из Турске, Вујица Илић рабаџија, Василије Ристић надначар, Нмкола Филановић алас и Никола Жабарац молер због нереда. * Мемица. Оддужег времена налааи се при кв. варошком једаа меница ол 50 дук. цес. коју је аашао Василије Дамњааовић предузимач. Меница иисана у Београду 29 Априла 1886 год. Дужник је Никола Нешић шнајдер а повериоц Јеремија Нешић, сведоци су: Лазар Милојевић пекар, Владимир Петривић шнајдер и Анђелко Младеновић хлебар, плаћање код поверитељк -Ј Меница је интабулнсана код суда окр. књажевачког 17 Марта 1887 год, нод И№ 68. ДН 1000 на имање дужниково. Сопственик нек се јави кварту варошком ПРОСВЕТ^

као најооља иример те врсте његова живописа. Покојникових дела има читава маса а варактерна црта свију јесте леиота. Најбољи успех постигла је његова слика ,,Рођење Венере" у Салопу 1863 год. Од тога доба Кабанел је поетао члан Француског института ва место Ораса Верие-а и играо је велику улогу у париској ,,Есо1е (1ез ћеаих АхЧв".

НАУКА

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Умро. —ТелеграФОм јављају о смрти чувеног Француског живописца Алексаадра Кабанела. Њему је било 65 година. Своје уметничко образовање започео је код Никоа и већ 1845 год. добио је велику премију, која даје нраво на пензију, 1852 год. изложио је у Салопу слику „Смрт Мојсејеву" и за ту слику добио је медаљу II. сгепена. За тим је Кабанел стекао славу одличног нортретисте Нарочито су му ноиуларни били женски портрети. У исто време Кабанел се одушевљавао великим историјскам композицијама. Његово »ШогШса&оп г!е 8а1п1 Бошз" у луксенбуршком музеју сматра ср

Јавна хигијена: надзиравање меса на касанпнцама. — У нас се много пута нодизале жалбе на месо и месарнице. Много пута изјавила се (Јојазн да се не куцује болесво месо, нарочито од болести прилепчивих а доказано је да се месом и млеком преноси на човека многа смртоносна болест. Од иоодавно се покреће мисао да се и у нас као и у н&нреднијим народима месараице и месо намењено за продају, подвргну при клању и пре продаје, озбиљаијем прегледу. У томе аогледу аешто је већ учињено, али се има још много што шта да учини, иа да се потрошач иотнуно обезбеди. Да би конечном раса тлењу тога питања доиринели, ма колико, ми ћемо ниже донети један стручни извештај објављен у Паризу о месу које се троши у тој најуређенијој вароши, која има становника више него цела наша земља. Лекар извештач хигајенске комисије 19-ог париског округа објавио је недавно јед*н рапорт који ириалачи нажњу не само париских магистрата него тако исто и департманских управа. Ако се изнесеаа ф кта могу нроизвести покрај свег строгог вадзора у Паризу, шч-а се може очекивати од других вароши, варошица и села, где тога надзора нема по готову никако. Лвст /тапсе поигеИе, којианализира тај ранорт, вели са много разлога, да, ако ми уживамо оно што се зове се надувеношћу чудоцивилизације, намане достаје још подоста најнеопходннјих гаранција за живот. Ми са великом лакоћом разговарамо са Брислом ији са Марсељом, али која нам је вајда од тога кад се скоро од сваког парчета меса из касапниде имамо бојати да нас не отрује. Лекар извештач задржавао се је варочито на чувеној пијаци стоке и клавица у Виљети. Два пута ведељно, вели он, може се видети где дрежде, на пијаци, краве млекаре, у врло жалосвом стању. Та јадна стока, изнурена претераним мужењем и нападнута, најчешће, од туберкулозе, то јест од болести кота се има сматрати

„Опростите ми узвишени гоеподару," рече она лагавим рли дрхтајућим гласом, који издаваше њен страх и очекивање, „опростите што се у сграху и бризи овде обраћам на вас — -—" „Ходите у ову собу, Сињорина, ја имам важан говор са вама, радујем се што сам вас нашао овде," рече Дужд благо Едити и ухвати је за руку па уведе у еобу. ,,Ви дрхћете — ви сте узбуђени." „Припиште то страху и бризи, узвишени господару, што сад осећам! Али вас молим да не тајите ништа од мене — кажите ми све! Ја сам толико снажна, да чујем и најстраховитије гласе!" ,,Често сам се дивио вашој храбрости и одважности, Едита АмалФијева! Са каквим самопрегоревањем ви сте сносили тешке ударце судбине, који се гомилаху над вашом главом! Величина ваше душе исиунила ме 1е дивљењем! Ви ћете поднети и још један ударац, кога вам је наменула судбина -- —" ,.Мој отац — — мој је отац мртав —" рече Едита и са страхом и грозничавим очекивањем гледаше у старог Дужда, као да би хтела да прочита са његовог дица и очију тај страховити глас — —

„Бедна, Сињорино !" рече Дужд. ,, г Гешка је дужност, немио је глас што вам га доносим, и то вама, која ]е толико трпела, и издржала ужасне борбе — —" ,,0 смилујте се, узвишенм господару, ма и једном речи одагнајте неизвесност, која је млого страшнија и мучнија од ужасне извесности!Ви видите да самсаажна видите да сам припршна — —" ,,Снажна и нриправна! Али у вашој унутраиљости, у вашем срцу је ужасан бол, кога и ја делим са вама!" ,,Мој се отац није повратио натраг —" „Није, Сињорина!" Тренутно беше Едита савладана болом — она покри лице рукама Наста кратка почивка ,,Мој је отац мртав —" рече за т им Едита спустив руке са бледог лица. ,,Па још не знамо, Сињорина," одговори Дужд. ,,Још не треба губити наду о животу Адмирала!" ,,Дакле опет несносна неисвесност, опет тепша мука?" рече Едита тужно кршећи руке. .,Ми се још надамо, Сињорина! Адмирал је побегао из Сења, победиоци Ускока нису га тамо нашли. Може лако бити

да он још лута где по бреговима Сењске околине!" ,,0 милостиви Боже — —" „Наше трупе тражиле су свуда, али нису нашле никакав траг," настави Дужд даље. „Али при свем том лако може бити, да Адмирал још није прешао тако велики и тежак пут, може бити да је на путу за Венецију! Ја ћу изаолати веснике на све стране, они ће тражити, они ће му отићи на сусрет!" Едита гледаше укочено нред-а се, „Не шаљите веснике, узвишени господару", рече за тим. ,,Они неће наћи мог оца! Ја ћу сама да га тражим! Ако икоме. мени ће испасти за руком да га нађем!" ,,Како, Сињорина, ви? Ви хоћете —" ,,Ја сам се решила — а зар немам право, узвишени госчодару? Зар се не слажете са мном?" ,,Под мојом заштитом и у пратњи мојих људи, ви ћете моћи покушати тај корак, Сињорина," одговори Дужд. „Не, узвиш ни господару, оцростите што не могу да примим вашу заштиту," рече Едита одважно. ,Ја вас морам опоменути да ме не заштићавате! Ја не смем

.ЈГ