Мале новине

као иридепчива, црпе се и музе до последње капи све до самог поднашања ножа под грло на кланици: жене мх музу и на самој иијаци а продају млеко за одојчад! Онда не треба да се чудимо великом броју умирања мале деце у Паризу, Кад се то гнусно месо од жалосних крава одбије у Паризу, продавци га носе у предграђа, где је преглед слабији, и где се због тога, силовито јавља нлућна јектика. (СВРШИЋЕ СЕ.)

ПРИВРЕДА ТСако се иогу прозорн преко »иие херметично затворнги. — Брашно од ражи треба помешати са пепелом и врућом водом иа начината тесто, па тим тестом треба нрозоре у наоколо намазати, иошто крила отворнмо. За тим затворимо прозоре и обришемо оне млазове каквом крпом. Исто тако треба радити и са оним нрозором који сваки дан отварамо; јер кад нрозор после једеог дана отворимо остане доста смесе. да ваздух не може продрети. У продеће се то тесто опере врелом водом. Бако треба болесну стоку неговати, — Нигде се тако не опажа разлика између рациолног, образованог и нерацаоналног, простог пољопривредвака, као код гајења стоке, а нарочито при опхођењу болесне или опорављајуће стоке, код које се управо и опажа та разлика. Прост иољоаривредник, ако му је оболела стока прешла опасност, он ће је онда напустити и рећи: „Е, на сад је све у реду; марвинче ће моћи еада и само о себи бринути се! Ј и ни у сну му не долази, да тек онда, када се марвинче опоравља, трсба о њему бригу водити, и давати му Јаку храну и већу пажњу обраћати него ли пре; он остави природи на вољу, па „шта Бог да " Образовани нољопривредник не ради тако и не дозвољава „да марвинче само о себи бригу води; к он врло добро зна, да не само за то, што је то домаћа стока која му хасне донаша, него да је као човек и дужан о њој бригу водити а нарочито онда, ако се марвинче поболе или је опасност прекужило, па се опоравља. Наши коњи, марва, овце, свиње, немају тако Фине носеве или њупне, да онако инстинктивно „сами о себи знају бригу водити," него марвинче, жоје смо заробили и ради нам и ринта као прави роб, тражи од нас, да о њему бригу водимо, када се поболе, а нарочито кад се од болести опорав-

љају, да им на руци будемо, те да их ноштедимо од тешка рада, и да их хранимо тако, да могу опет до своје сеаге доћи. И код здраве марве највкше треба обратити пажњу на чистоту, па, дакле, са свим је јасно, да код оболеле стоке треба ту нажњу удвостручити, а нарочито када се од болесги опоравља. Ми се не смамо задовољити ако преко године дана један пут или два пут очистимо јасле, валове, торбе или ма какав суд су чим их храннмо или иојимо, па онда „ни у дулведу." Код многих иољопривредника може се, на жалост, вадети прљавштина на јаслама, валовима и торбама, која је заостала још од лањске годане, па се већ усмрдила она окорела прљавгатина, а ј даа марва која не уме говорити, мора све то да трпи од газде свога, коме <1на, већ само што му хлеб не меси, све и сва ради. На се онда још вајка ако му се марва разболе: „0 мај, ја не знам од чега ми се разболело марвинче." (свршиће се).

ПОСЛОВИЦЕ Где се парохије продају ту попрови вагаар држе Где сила правицу држи, ту правица нема силе. Где је сила господар, ту је нравица слуга. Где је сгрвине ту је и меса. Где је част пити и олијати се, ту није срамота ни бљувати ни освињити се. Гледни вајпре себе и своје, па онда грди мене и моје. Глувима је ушима узалуд придика. Горе је злу жену дирнути него ли злу гују. Господари и будале говорешто хоће. Грубим људма ваља ка и псима с пута сићи. Данас мора човек и напре.д и састраг очи имати. Два зла часом се нађу. Два пса и једна кост нигда се не сложе. Девет занат и десето просјачеше.

СМЕСИЦЕ Старост Фабрикацнје хартије. Као најстарије сведочанство: кад |се писало на хартији, сматра се једно иисмо, које се налази у германском музеју у Нирнбергу а које се датира из времена између 1263 и 1311 год. Међутим најстарија Фабрика хартије у Немачкој, која је основана за вдаде цара Лудвика Баварског Ј347 године јесте Фабрика Медикова која и сад још постоји у Минхенском предграђу Ау. Она је изгорела 1860 године, али је поново подигнута. Херкулескн људи. — Готово у свако доба бало је поједаних људи, који су просечну снагу човечију куд и камо надмашивали. Знамо из историје, да је Грк Мало могао вола голом песницом на земљу оборити, па га за тим на леђа подићи и однети. Фирмус, који је живео за владе. цара Аврелијана, могао је издржати, да се кује гвожђе на наковању, који је лежао аа његовим грудима, при чему би тело пресавио у внду лука, и само су му ноге и руке служиле као ослониоц. Познато је да се и сад још по кад кад виђају на сајмовима атлети, који сличне вештине нриказују. Прошлога века виђао се по европским већим вирошима један човек џиновске снаге, 110 имену Екберг, тсојијенешто невероватно изводио. Он седнс на сто лицу, леђима са наслони на зид и нога ма одупре и тада га не могу два спажна коња ни с места помаћи. Као некада Фирмис легао би и ои, на земљу савио се у виду лука, на би му онда на трбуху ковачким чекићем разбили један камен од 1*| г стопе дужине и I ширине. За тим, он би се попео на какву високу површину, иа би онда један велики топ, који иначевукудва коња, и који му је Једним ужетом везан око тела, држао. Исто тако могао је праву шипку од гвожђа да уврти голом руком као бургију. Али има још чудноватијих случајева и још јачих људи. Један Енглез, по имепу ТоФен, могао је тањир од цинка да савија и одвија као парче артије, за тим могао је јексер, који је имао 3 налца у обиму и 3 стопе у дужину, да закуца голим лактом цео у дрво. За тим је ис/ги такви јексер везивао као машлију око врата и враћао га у ирвашњи положај Напослетку га узео у зубе и држао ни њему обешен сто 6 стопа дугачак а 60 Фуната тежак. У старо доба било је млого јаких

људи а и у доцније време. Као последњи, који се својом снагом истицао јесте Август снажни, каез саксонски и краљ пољски 0 < је могао да сломије најјачу иотковицу; савијао је дебеле шинке гвожђа као и најобичнију жицу и напослетку јемогвода држиједном руком трубача у ваздуху.

ШАЛА.

Ни за реп? говцу Јеврејину:

Колџија један тр— Срећна ти Нова година! Трговац: — У Септембру је моја година. Дођи, даћу ти онда. Колџија: — (кад дође време дође опет:1 Срећна Нова година, трговче! Трговац: — (глади брк) — Ово је наш црквени празник. А Њ>ва година је 1. Јануара. Јер по мовом усткву сви смо једнаки, па и намг Јеврејима је Нова година 1. Јануара. * Ондв. наравно\ — У једној сеоској школи. Школски надзорник (једној девојчици) в Можеш ли ти да одузмеш 5 од 3 ? — „Могу, позајмићу једну јединицу." — ,Али ако ти ]а д<м само 30 пара, а ти треба да ми куииш од трговца елаткиша за 50 нара, можеш ли ти ти? ц — „Да" — п Ну, па како?" — „Онда ћу казати, да је то за г. надзорника." Згодна досетљивост. — На свадби г-ћице К: у тренутку кад је шампањер већма развеселио госте за столом један од служитеља са страхопопгговањем улази к домаћмну и јавља да неки непознати господин жели разговарати један час с младом. С места устаје њена мати са стола љута и: које шта ! продере се ва служитеља. — Моја ћерка је воћ венчана кажте. господину, да је сад сувише доцкан !

ТЕ ЈГЕГР^МИ „МАЈШМ НОВИНАМА" Беч 23 Јануара По одређеном церемонијалу нренеће се тело принчево у 9 и по часова у вече у дворску цркву. Пре изложења тела принчева онојаће га дворски свећеник. Беч, 23 Јануара Ништа није познато, да ће ерцхерцегКарло Лудвиг бити наследник. Цар је примио посланика Рајса. 4» «►

да будем и даље иод вашом заштитом! Ако ви заштићавате мене, на вас ћете навући тешку и велику опасност! Послушајте моју молбу, узвишени господару, дижите руке од мене! Ви ме не можете ни заштитити ни спаети од гоњења, а на вас ћете навући опасност, ја то врло добро знам! Сваки онај, који има сажалелења према мени. сваки, који пружи руку да мени помогне, одмах бива гоњен са мржњом — на сваком кораку ирети му опасност! Ја вас молим нослушајте ме !" „Шта значе те речи, Сињорина ? Ви одбијате моју заштиту?" „Не треба да мислите рђаво; узви шени господару! Ја сам благодарна вашој сувишњој доброти, она ме чини добро !" рече Едита, и пољубив му руку клече пред њим. „Ја вас поштујем, ја вас љубим као и мог драгог оца, који може бити сад лута по каквој пустињи, остављен и заборављен од делог света! Исто тако, као што ми срце дршће за њим, узвишени господару, исто тако дршћем за вас ! Био би неописани бол за мене, кад бих видила да ви страдате и патите због мене, да се ви због мене излажете опасностима! А опасност вам прети ако ме ви

и даље штитите! Ја познајем врло цобро моје неиријатеље, узвишени господару! Они мрзе и гоне свакога, ко се заузме за мене! Смилујте се и послушајте моју опомену/ Дозволите мк да идем одавде ! Послушајте моју иолбу!" „Па куда ћете, Сињорина?" „Куда? Тамо у оне пустиње, у околину Сењску, узвишени господару, тамо ђу тражити мога оца!" „Па зар ћете сами да идите тамо, Едита, моја драга, сажалења достојна кћери?" упита Дужд добродушно и подиже клечећу. „Да, сама! Ја нећу никога да унлетем у моју жалосну судбину, узвишени господару!" ,,Али то је узалудан труд, то је бослена жртва, кћери моја," настави Дужд. ,,Ти нећеш наћи Адмирала! Ти ниси у стању да издржиш све незгоде и опасности, на које ћеш наићи у оним дивљим пустињама!" „0, ја могу све да издржим, кад се тиче спашења мога оца, узвишени господару! Ох! Само кад би био жив! Али ја не смем да се надам томе! Са неописаном радошћу очекивала сам повратак Галера

— и колико дуго мора мој сиромашни и нанаћени отац да. лута по пустињз, кад се замисли колико је времена протекло, док су Галере тамо отишле и вратиле се натраг!" „Врло лако може бити да Адмирал лежи болестан ма где у каквом селу ?" „0 томе морам да се известим, узвишени господару! Пошто се опростим са вама и одем одавде, онда ћете пресгати да ме и даље штитите, а тиме се од вас уклања опасност, и то ме умирује! Пустите ме да идем/ А за вашу доброту, коју сте мн указивали до сада, примите моју најсрдачнију благодарност! Међу тим послушајте моју опомену! Чувај те се Инга Фоскарија и његових креатура! Тај проклетник тежиће и радиће противу вашег живота с тога, што сте ме штитили до сада/ Будите на опрези, узвишени господару! Томе несретнику није ништа свето! И сад с Богом! Благословите ме! То нека буде последњи доказ ваше милости, која ми је указивана до сада! Моја благодарност неће никада охладити, јер је велика доброта, коју сте учинили Едити АмалФИјевој! Бог нека вас награди за све то!" (наставиће ее)