Мале новине

лист » БРОЈ 39 Београд, Среда 25 Јануара Јг89 ГОДИНА II ИЗЛ АЗИ ДВАПУТ ДНЕВНО ПРАЗНИКОМ и ПОСЛЕ ^ и првтплата ое шаље Мвдецијанг и Кимпановиђ, у ПРДЗНИКА 1ЕДА НПУТ Ц | Ј| «" |Ј |»| 0 | Ј | Ј |* О,.,,!,., «р , , .». цкил ... Ии . М Д ј| г Н11 п Н Н г к*«* на по године 6 дин 111 гћ # 1 1» i 1 %0 1111 цене огласима на 3 меседа 3 дин. На првој страни од речи 10 пар. д., а на четвртој месечно . . 1 дин, од петит реда 10 пара динареки. 1Е РЕТ1Т Ј0ТШУ«Х ДНЕВНИ ЛИС Т ЗА СВАКОГА ШДШ! 2Е1ТШ Т& ИНЈ1ЛЗМ и ИОСЛЕ НРАЗЕИЕА"^^ ва свако оглашење илаћа се држ. таксе 20. п. дин. ЦШЦр-ВЕИИ ОГЛАСИ ИО ПОГОДВИ-фц

Бројева од 1-ог до 24-ог Јануара, немамо више. Од 1 -ог Фебруара до конца године стају „Мале Новине" 11 динара, до 1-ог Јула 5 динара, а до 1-ог Анрила 2 динара. |и1ншшш1111ш111ш1ми|1ш11н11ш|ш1и1шшшш1ш1шипш1

ДЖЕВИЖК КАЛЕНДАР Православни: 25 Глиг. арх. цар Католички: 6. Доротеја Сунце излази: у 7 час. 14, м. залази 5 час. 13 мив. Прва четврт 26 у 10 часа 10 мин. у вече. к у р е Дукат 5'68 Наполеон • 9 75 ►^фф4»ф<фффф)ф|ф|^)ф<ф|ф| ффф ф ф 1<

београдсне вести Дочасни члан. — Дозиајемо, да је Вуланже изабран за почасног члана „Српече Стрељачке Дружине." *

Нрачарско позориште даје вечерас иреставу: Сеоску Лолу, * Једва једнои. — 39. број вааисника, који еу тамновали 62 дана н<>д нечатом полицијским, отпечаћени еу и штампају се у Земуну код г. Милоша Грабовачког, # Иарастос. — Јутрос, као што смо јавили, био )е у католичкој капелл парастос пок. аустро-угарском престонаследнику РудолФу. Томе свечаном парастосу присуствовали су Њег. В јлич . Краљ са свима миаистрима и заступницима страних сила.

стране вести Из пепажње. — Ових дана догодио се у Паризу овај страшан догађај. ГроФица Шамбир, која станујв у улаци Дује имала је увек обичај да нре, но што ће да сиава чита какву књигу. Тада би метла поред себе свећу н читала. Једнога вечера као и обично је радила, али задрсма, свећа упали књигу а од ове се упали и покривач и остале креветске хаљине и завесе; па и хаљвне, које су биде на њој Она онако буновна повиче за помоћ и у том се стропошта на под. Суседи одмах дотрчаше, разбише врата и нађоше бароницу, иолу угушену, од дима и сву израњављену од изгоретина. Тешко да ће остати жава. Жив сарањен. — У неком сеоцету како јавља „Н. Л." опије се неки жандар пре неки дан на дебелу меру и то тако, да ј® са свим обнесвестиоЈ оладио се и укочио се. Сви су мислили умро је, те га после 22 сахата мртв?1ла леио саране и у копају. Пратња се с гробља врати и гробар је раку нанунио и горе већ удешавао, — у ]едаред чује лупу у сандуку па

брже поче извлачиги земљу на поље да нритече у номоћ сахрањеноме. Ј еет ал док је он земљу извукао и сандук отворио, био је овај сад заиста мртав, јерусиљавашем да от^ори саадук грозно је позледио руке а главу је са свим измрскао.

РОСВ^Т^.

КРИТИКА У субогу, 21 Јануара ове године, нриказкван је ирви «ут у нашем н&^ родном позоришту Талеото, драма у три чина с оредигром, написао Хосе Ечегаре, нревео М. Миљковић — Редитељ г. Јоваковић. Сумњам, да сам скоро у најтшвијој драмској књижевноста, па, можда, ако је претеривање, нек се одбије ®рапантном утиску, који је ова драма ироизвела на мене — у опште у белетрастици наишао на дело, које би имало као основу један тако огроман проблем. Да ла је писцу испало за руком и да реши такво питање, није главна ствар. Дотаћи се нечега што нам свака дан излази пред очима и најгрубљчм цртама , што овде аије случај, довести нас на размишљање, нодсетити нас да смо, доиста, имали пршшке да видимо врло сличне догађаје, мислим, даје најбоља страна једнога дела. Најбоља је она књига, која зам и, нехотице, дошапгава, обраћа пажау на стгари, које сте ви толико нута имали прилике да видите, али је вама оскудевало оно чиме је обдарен писац. И за то, нек нам се донусти да изиесемо своје скромно мишљвње, врло је погрешно сматрати да нисца гони извесна тенденција те ствара своја дела. На нротив, она, бар шт«

припадају правој белетристици, потичу из са свим других узрока. * Дон Мануело (г, Јовановић), човек у годинама, има лепу, младу жену Јулију (г-ђа Гргурова), имао је и врло доброг пријатеља; он је умро, иза њега остао је његок син Ернесто (г. Тавриловић), млад, даровит човек, пун одушевљења, пун жара; он је песник, написао је прву драму, која је с највећим одушевљењем примљена. ДонМануело га воли, он га обожава, сматра га као свога сина, и он живи готово у његовој кући. Па и његова жена Јулија воли Ернеста као брата, она је његова приЈатељица. Ернесто ноштује њихову кућу, одлази им, и, доиста, на с његове стране ни са Јулијане нема ни вајмање знака наклоности, који прелази границе пријатељства. Писац нам је, дакле, извео на позорницу главае личности, иреставио нам их, окарактерисао их, и сад — настаје радња. Знам, да су и гледаоци, као год и ч-дтаоц^, чим их је писац упознао с личностима. ире него што су и ушли дубље у дело, могла, да их је когод запитао шта ће даље бити, заклонити књигу и са свим вас тврдо уверавати да ће се цела радња у делу врзмати око тога што ће сб Ернесто и Јулија једно у друго заљубити. Од куд је то? Код гледалаца и читалаца могло би се то још протумачити доста јаким разлозима. На пример, остају утисци рђавих дела лоших писаца у којима о психологији неми ни цомена & логика је сва у томе што догађаји нису црнљеаи из живота, већ све радње, све сукобе удешава једне према другима сам писац Бива ли тако у животу? У сукцесивним догађајима, који нам се у животу дешавају, зар вма увек логике, или може ли зар она увек да се нађе? У животу су то све пр >блематичне '-твари. ДоГ)ар писац

подлистак

Т Р 0 В А Ч наиисао Ем. Габорије цребео М. А. Рашкови!

(наставак)

(1 4)

Најзад учини му се као да ће га ово чудовиште додирнути. „Шта хоћеш од мене?" питаше промукло од страха. ,,3ар ниси звао ма какву силу у помоћ?" одговори створење ,,звао си ја сам овде." ,,Ко си ти?" ,,Ако желиш, могу бити осветник."

,,Да богме да желим, ма ме коштало живота и вечног проклетства па и опет морам знати који је то што ми тако говори." „Ах, као и ти заточеник у Бастаљи, твој друг у затвору. Већ је протекло дееет година од дана кад сам почео бројати часове у овој ћелији у коју си ти мало час ушао." Кад је Сен-Кроа ове речи чуо изгледаше као да је изгубио наду на освету. Није се више плашио и заруменио се од стида кад се сетио како се је био унлашио. ,,Кад је тако" рече „онданашто говорити о освети. Кад нико не може самом себи помоћи како ће онда то мени учинити?" ,,Ти си нестрпљив" рече непознати ,,ниси ми дозволио ни да ти име моје кажем." ,,Зато што не верујем да ће ми много вредити баш и да ми га кажете." Старац се осмехну. ,,Можда ће моћи" рече са свим мирно. ,.Ја сам Ексили, талијаниц." Више устрашен него што је био пред уображеним духом. Сен Кроа паде на по-

стељу. Његово уображење довело му је пред очи много ужаснију стварност. Ово име Ексили, ужасавало је Италију и Француску. Свима је то био синоним смрти и отрова. За пуних двадесет и пет година то је име записивано крвавим словима по свима европским дворовима. Ученик Ренса Флорентине и Ла ТоФане, наследник смртних тајни Медици и Борџије, Ексили је одавна претекао све те убице по количине својих злочинстава. Још као дете израђивао је отрове у Флоренцији. Ако је ко год морао дуго чекати да наследи какво имање или је неко хтео коме да се за какву увреду освети, они су се обраћали Ексилију. Некоме од њих продао је смрт њиховим родитељима, а неком за њихове непријатеље.

(наставиће ее)