Мале новине
нзноси нам само онако како је у животу, за то, често, не погађамо шта хоће ниспц да нам прикаже. Међутим ама и навике, има код свакога, да је назовемо, неке накости, себичности, којом хоћемо да па најлакши начин, чак и са извесном логиком, мнпге догађаје у зкивоту тумачимо увек само с неком извесном моралном штетом онога кога се тичу. Писац је. дакле, хтео баш с тиме да нас уиозаа. „Свет* изоначава нријатељство с Дон Мануелом и ириписује га једино чарима лепе Јулије. А греши ли ? Обично у животу не раснитује се о дедатељностима, чак некад пеће ни да се разуму осећаји, све се оставља на
Само се она земља сме много вађубрити, где мислимо оно посејати, чему не шкоди ако јако набуја. А то је кртоље (кромиир) и кукуруз. Кад нам је више стало до сламе него ли до плода, онда. треба јако нађубрити. У осталом, боље јеи већма нађубрити него викако, јер мање губимо ако је земља мното нађубрена него ли кад није ни мало. Доша и иснлакана земља не осети одмах прве године ако је нађубримо него она се 'ностенено гноји и јача. Није дакле пробатачно, а г ;о земљоде лац ђубри само своју бољу земљу, а лошу са свим занемарује јер добру ј еакрије,где је заказан еастанак. На
шки глас с.1 највећом нежношћу тепа Наталији. Дркћући од велике узбуђености хтеде врата отзорити и сумљивца иа делу ухватити, кад чује, како дезојка са страхом рече: „Заиме Вога, остави ме/ Дођи дозече код оног малог шипрага на ћуприји. а Даље није могла нвшта разабрати. За тим као суманута иобегае оданде, 1а се освети ономе, кој је њој тако неверап постао Кад се смркло дозове Наталију, одведе је у једну собицу, даде јој иресЈ ицу и кудељу да преде. За тим зачључа врата, узме кључеве оде полако у онај шипраг да се
земљу ако непрестано ђубри ноквари, а лошу, коју би тим иетим ђубретом
шио, могао ]е дотерати.
страну и тумачи се само по спољаш- што је ва добру земљу узалуд троности. Овом приликом „свет" је сам поставио премисе, које су по својој крајности врло згодне, да испадне ло гичан закључак. И, тако, „свет* је из рекао „своје мишљење* о личностима. И он стаје ту, само сваком приликом поткреаљава то своје мишљење. Тако је, дакле, с Дон Мануелом. „Свет" већ говори о томе, то допире до ушијуи његових и Ернестових. Ернесго је рад да се ужлони, да оде, да се одвоји од својих пријатеља, Мануела и Јулије; али Мануело га задржава, он се смеје, како се „свет" вара, оштро се препире и са својим рођеним братом Дон Севером (г. И. Сгааојевић) и Мануедом (г. Ђурђевић) својим синовцем, који га опомињу, да се чува Ернеста јер: „свет говори. (СВРШВЋВ СЕ).
ПРИВРЕДА Разређнвање ђубрета на разае зенље. Ђубрење је, ако се као што треба чини, од велаке к.фисти, а од велике је штете ако, се не употреба онако као што треба. Ако смо сувише нађубрили земљу, то је скоро извесно, Јда ћемо имати слабу| жетву јер жито набуја, полегне, па тако и учмане. Зна се извесна мера која је довољна да земљу нађубри; али се. та мера не може тачно определити колика је. Ми знамо да се ђубре употребљава по каквоћи земље и да мокра оловњача захтева више ђу'рења, него ли неекуља и кречна. Маого зависи и од годиве; јер ако је родна, онда није било нужно здраво је пађубрити. У родним годннама опажа се, да је на мршавој земљи бољд храна, него ли на ђубревитој и јакој. А*о хоћемо да нађубримо ону земљу где мислимо сејати шенипу, онда треба добро нађубрити, али не прете рано.
ОМЕСИЦЕ Трагедија једне породице. — Ко од Баната на доле Дунавом путује, тај мора проћи кроз клисуру. Ту, на једној етени, могу се и дзн данас вадети зидипе некога дворца,који је 16 столећа био богатога бојараДимитри. Лађари, хришћани. који туда пропутују, крсте се, а Турци, окрећу главе своја од те несрећне развалине. Али ко жели да зна, томе они радо прииоведају следећу трагедију те породице, која се и данас чува у архиви породице Димитријеве. — Бојар Димитри не само да је био богатством, него је био и телесно и душсвно богом обдарен. Кад је примио у своје руке то богато наслеДство од оца свога, ожени се с Јеленом, младом и лепом ћерком некога племића, кога имање граничише са његовим. Њихова срећа не беше никад помућена и живили су у елози и љубави заједно са својим јединцем сином. Тако про јурише двадесет година, и тој малој породаци не би ништа помутило срећу, да Јелена није иоетала љубоморна. Она је уобразила да стари, а Дамитри да је остао све једнако леп и чио, уобразила је да је он према њој оледнио, и да он ашикује са Наталијом, неком његовом рођаком, која је код њи у двору била. Да би се уверила, она је прислушкивала на вратиочему они говоре и Јелена је 1ледала кроз кључаницу не бч ли што видитл могла; али јој никако није пошло за рулом, да своју сумњу потврди. Једног дапа чује она у Наталијиној соби неко шапутањс; она наслони уво на врата и заиста примети ла неки му-
брзо чује он бат и угледа неку човечију прилику. „Наталијо" рече тај човек „јеси ли овде?" — ^Наравно!' 4 одговори Јелена и иође к неверноме, који је ћутећки загрли. Сада јој је било све јасно; то је била слика њенога мужа, онај његов са гајтанима извезен капут и богато оперважен скуиоценом кол:ом Истргне мач из корица, кога је собом понела, и про65 рази тога несрећника. „Тако нека се сваком ненервику суди!" рекне она умирућем, који се, не рекавши ни речи, на земљу стропоштао. Тада се врати у свој стан. Али на степеницама сретне се са својим мужем Димитријем. Сва крв појури јој у образе, сруши се пред њим и клекпе молећи га да јој спрости. С тешком муком дозна бојар шта се догодило а с места пође на место где је мртвац лежао. Кад је св^ћа оеветлила лик мртваца, Јелепа дрекну, кад спази да је то њен син јединац Кога је она у лудилу убила. Сутра дан зором нашли су раскидаао тело Јеленино у некој провалиЈИ. Димитри се исели из дворца, и живио је у неком мачастиру; али је од тога дана дворац био увек нразан. Гром је запалиотај дворац и што ватра није сагорела, исолакали су и развалили таласи Дунава. ШАЛА. Добар зет Младожења: И мрм једну молбу, поштована нунице; ви морате увек у мојој кући у Веограду живити. Цуница : 0, ти си, синко, и сувише добар. Али ја сам мислила, да ће те ви иосле сватова отпутоаати у Крагујевац? Младожчња-. Па баш за то. Утеха. — Послужитељ који је око стола служио, полије неку госпођу са чорбом и сву јој хаљиву измасти, рече: ^Молим, госпођо, не чини ниша, има још доста чорбе у кујгш."
Важан — узрок 4; Зиаш ли гата сам наумио? Х >ћу што пре да своје име промене? Б: А зашто? А: Јер ми на моје садање име нико ништа но да.
Вој" од Топаловића пева певачког друштва
Мрограм забаве. Главни одбор уч. удружења, као што смо раније јавили нриређује у корист своје касе 26. ов. м. (у четвртак) „беседу са игранком" у гостионици Хајдук Вељка а уз суделовање академског певачког друштва „Обилић" госпођице Отилије Ирахтхајзерове, г,г. Ђорђа Вабића српског комичара, Т>0ке Драгутиновића Вранислава Нушића Вукаила Ђаковића и Николе Милићевића. Први део. 1. Говор од Ј. Д. Јовановића учитеља. 2. „У збор академског „Обилић". 3. Женидба од „Задра Тодора" срп. н. песма, пева уз гусле г. Вукаило Ђаковић солар. 4. Декламује г. Ђ. Вабић. 5. „II Сплет српских народн^х песама" од Ј. Свободе, пева збор академског певачког друштва „Обилића" уз пратњу академског оркестра 6. Декламује г. В. Нушић. 7. Сриске народне песме „КарамФилке Моме, Ветар душе, Мајко Јеленина, пева госцођица Огилија уз пратњу гласовира." 8. Комична нредстава од г. Ђорђа Вабића. 9. „Соло" пева г. Ђ. Драгутиновић 10. Декламује г. Н. Милићевић. 11. 1. Китица срп. народних несама од Ј. Свободе, свира академски оркестар. II. Игре по распореду.
ПШАПјА
гил п п п 1> >1 » Л 71 I)
БЕОГРАДСКА Веоград, 24 Јануара 2211 Жита...°| в 1160-123924 Сувих шљива 23.Врашно (леб. нес — Врашно фино . . —.Враш. леб. сејано —.2438 Кукуруза • —8.71 Кукуруз. брашно 12.Б85Јечам . . —8.Коре брезове . —.Шишарке . . . —.1406 Овас .... .8—8.50 138 Раж , . , . —8.2623 Јарме . 10 —
* 11 » п » П 11 11 11 V 11 11 11 9
дит. V п Г) Ђ Ђ
3780 Креча .... 3.20 4000 Сена 4 — 4 50 890 Сламе . . . 2.50—3.264 Сува меса г. 95—100—
110—11225—26 -
.75-80.75-80-- . 7 -8-
9
128 Кајмака 886 Јабука.. Крушака Сланине 36 Сира . 9901 Свиња . 968 Лука црна. . . 120 Лука бела . . 8041 Арпаџика .. . 2780 Кромпира . 1080 Лоја нетопљеног . 100 Ђумура дрвеног. 5500 Ђумура каме!;Ог. 446 Пасуља . . .25 217 Ораја ... 18 РАЗЕА ПИЋА 8081 Вина црна. Д4 5000 „ бела . . — Комовице. . 24—28 150 Ракије меке... —21 450 „ љуте. .48—60 Шпиритуса .
2410- 796-7- 2 -26 -19
40
ИЗВЕШТАЈ НИШКЕ ПИЈАЦЕ
Довежене и нремерснс на општинким кантарима на дан 19—20 Јанура '§89 год Вхасвик М вдецијан м К нмпаноенћ
88316 Пшенице
10.—
3036 Ражи
6.50
25848 Јечма
7 •-
3724 Овса
6.—
13647 Кукуруза
5.50
11527 Врашна пш.
11-—
218 Пасуља
30 —
43651 Вина црна
12 —
542 Сира
50' —
1187 Крушака
10.—
490 Ораја
10.—
— Наприке црв.
480 Ситне проје
5,—
820 Ракије ком.
40,-
2329 Мекиња
7,—
1008 Јабука
10,—
ОГЛАСИ
МОЈУ У ПИРОТУ постојећу
гостионицу „Национал" издајем од повог Августа ове год. под кирију, ради погодбе обратити се. Морену Д. Азриелу 2—3 Београд.
МТ1 ИГ ГОСТИОНИЦУ У ОВРЕЈвииЈ. У НОВЦУ звану „Спахвна" издајем под кирију од Ђурђев-дана са целим намештајем каФанским и собним како потребује иста гостијона. Иста постоји на живом месту на два главна пута ваљевском и шабачком главне чаршије иста је нространа и то: велика ка»ана, трапозарија ооам лепих путничких соба подрумом зиданим великим, са шуном за ракију великом шталом, шуном за кола, велики плац :»а иопагау, 1 башту за уживање гостију, и једну засађену воћем. Вунар с добром пијаћом водом, уласком са обадве стране варогаи и свима другим удобнсстима, иста је за штекулацију на најбољем месту. Ко је вољап исту нод закуп узети нека ми се ради погодбе и виђења у истој гостионици пријави, а и одмах ћу је предати. Илија Ниволић i—5 гостионичар
ЈЈ
II
П
и бермета Неготинска има код Шљивића и друга винарска радња Маркова улица бр. 6.
НЕ0ДЈ10ЖН0 ВУЧЕЊЕ СРЕЋАКА БЕЧКЕ СИРОТИЊЕ зваае Армее Лозе, Сиротињске срећке вучеше у Бечу 5 марта 21 Фебруара 1889 год, са разних 5100, добитака у готову и лепим богатим стварима. Главни су доб. 1000 дук. 2 по 200 дук. 2 по 100 дук. у злату и т. д. Цена срећки 2. дин са марком и листом извучених срећака. Ове се срећке могу добити код потписатог продавца. 18ј1. 89. Младена ЖивковиИа. књижара Са станом у кући поч. господ. Ђорђа Натошевића на вел. пијаци доле у авлији Ноћајска ул. бр. 2. 22 в. пет. н. ср. н.
ЈШ редакцију.
ЖЕНСКА, ДОБРОГ владања , тражи место за газдарицу. Упитати 28—1,3
штампа М кдецнјан О билићвв ввнац бр. 1 Одаувоши уредннк М едецијан