Мале новине

та да њима мсримо читаоде још и о њему, већ једино што водимо и шго ћемо увек водити рачуна о нашем једином позоришту, које, у какиим је рукама, мора имати вечите контроле. Наша нотица, дакле, потекла је еамо с тога што смо били ради, да једном опоменемо, и ако је оп до садтошко пута опомињан, да је већ крајње вре ме, да публика моЖе увек рачунати, а дозволиће, г. интедант, да ми умемо да појмимо да има изузетвих ирилика, — на ст&лност позоришног ре пертоара, који излази у званичним новинама и објављује се на месец дана у напред. Ми знамо, доиста, знамо, да је г. интендант један паметан човек и он онда сигурно, зна шта то значи кад се публика навикне да и на сам дан преставе сумња, да ли ће се баш доиста приказатито вече тај и тај комад, Дакле, кад г. интедант није сигуран, дч ће се моћи управљати по јелно месечном распо реду, он бар нека га утврђује само за недељу дана, па и то је довољно овој публици, коју г. интендант, можда, и сувише малтретара. Ево, ми јавно позивамо г. интенданта, данам нротоколима позоришним, ако и то тамо улази, докаже, да ли су, које било године ед како је г. интендапт управитељ овога позоришта, мање од 24. пута на годину мењани већ једно:ч утврђени једно-месечни репертоари нозоришни; али ово никако само на његову поштену реч. Дакле, само смо за то нацисали ону нотицу што смо хтели да и нреко јавности опоменемо г. интенданта да севрломало иоклања вере оним његовим репертоарима, а краЈна нам је цељ била оном нотицом, да тим честим мењањем репертоара не штети позориште. Мислимо, да је ово до сад довољно баш ради те исте публике, коју је г. интендант хтео да „обавести". (свршиђк се).

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Иародно поиориште даје вечерас преставу Ранцављеви&и , позоришну игру у 4 чина од Еркмана — ШатриЈана. * Ослобођени. — Назарени, који су прееудом Суда вароши Београда осуђени (неки на шеет, неки на три месеца и т. д.) сад су пресудом Апелационо га суда ослобођени. Н >их је аасгупао г. Н. Капетановић адв. овд.

Трговачком свгту. —Железничко оЈ-елење министа[>ства грађевина јавља трговачком евегу, да ће од 1 а>ебр. ов. г. еве станице и ностаје српске државне железнице, изузимајући Тончидер, Бању, Св. Петку и Суково, примати на возидбу како путнике и нртљаг тако и сваковрсну брзовозну и снровозну робу у свагој количини, ка о у нуним вагонима тако и поједина колета. Постаје Топчидер, Бања и Св. Пет ка иримаће на возидбу и у будуће само иутаике и пртљаг. * Пожар. Прекључе поподне у 2.*сата, упалио се оџак на кући Г-ђе Данићке, у чијој је кући смештено кљвговођство државане штамнарије са магацинима пуним књига. Када се узме у обзир, да је до исте куће радња Симона Ландау, која је насигурно снабдевена разним запаљивим материјима, онда је извесно, да би се могла велика несрећа догодити, но бла годарећи енергији г. Рајичевића, у правника држав. штампарије, брзо се нритекло у помоћ и могућа несрећа, без икакве штете отклоњена је. Очевидац прича, вредно је било посматрати овог врлог управника у тренутку, када је заповест за гашење оџака издавао, а нарочито кадаје случајно ирошавши десетину робијаша зауставио и зановедио, да и они гашењу у помоћ притеку, а то је сва приномогло, да се могућа опасност још у зачетку своме без икакве штете одклони. * Годншњи скун беогр. певач. друштва. — Под вис. зашт. Њег. Вис. Краљевића Александра „Београдско певачко Друштво" држало је у недељу 22. ов. м. и свој главни годишњи скуп Према дневном реду изабрата је нова Управа, која се конституисаI ла и изабрати су: Председник г. Ђ. М. Станојевић проФ. |деловођа г. Владислав Кнежевић чин. благајник г. Васа Д. Костић чин. библиогекар г. Тодор Станковић чин. а чланови У праве су. Г. Г. Драг. К. Петровић, син Вука Јеремић-Хајдин чин, Ђога Драгутиновић, Драгољуб Стаменковић и Димитрије Ђорић трговац. На овоме скупу решено је да друштво држи годишњу славу и једногласно је уевојена, да Нова Поеса. (Св. Ватлије) од данас важи као слава „Београцског аевачког Друштва а . Овај дан изабрат ј 'е из разлога иошто је пре 35 година тога дана први пут установљено ово друштво за уједно и прво певачко друштво у Србији. —

ОТРАНЕ ВЕСТИ 'Гунел. — Закон, којим би се овластило једно енглеско друшгво да гради тунел испод Ла—Манша, данас је на дневном реду у Енглеском Пардаиенту. Валови. —- У прошли нонедељак био је први бал у Петербургу у зимској палати Цео дипломатски кор заступљен је. Царица је шетала са енглеским послаником, а цар је водио испод руке енглеског посланика Моријеа жену.

Говор г. Павла Шарчеви&а, учитеља на Светосавској прослави уврачар ској ОВД. ОСНОВ. ШКОЛИ: Поштовани Гости\ Мило ми је што је на данашњој нрослави Св. Саве, у овој школи, пало мени у део: да вас поздравим у име мојих другова и наших ученика. А још ми је милије за тг>, што ми се тиме уједно дала прилика, да овде пред вама и пред нашим ученицима проговорим неколнко речи и о: Ћ Просвеги и њеној сили и јтицају на развитак и нааредак народа и ; т. ј. о оној духовној сили, за којом ми сви учитељи тежимо, да је што боље усавршимо са нашим ученицима, и за којом је у Србији прво почео тежити Св. Сава, кога ево ми данас овде прославл.амо, а и све ерпске школе и због чега је заслужно и прозван: иросветитељ сраски. Просвета је врло јака духовна сила, јача од сваке друге сиде; — с тога је нама, а и свима осталима, дужност подпомагати је; да што више напредује, а не да застане па и да заостане иза нросвете других народа наше судбине. Само кад се о просвети води велики рачун у једној држави, опазиће се онда тамо и велики њен утицај на појединцима, опгатинама, а упоредо са њима и на целој држави. А да би напредак у просвети што више коракнуо, дужност је свима чинити све за ту цељ, а нарочито ту дужност треба да врше они, који су за то позвани, а то су: учитељи и школски одбори са њима заједно. Али да би и они тај позив што боље могли вршити, треба да буде на ту циљ и жргве како од државе и општине, тако и од појединаца, особито од дечијих родитеља. Учитељ остављен сам без ичије номоћи, не може поетићи у просветном

погледу оно, што жели и што треоа постићи. Особито ако јејошушколи, у којој су ученици махом из онаквих кућа, о к )јима родитељи мало бригу воде; Који гледају да им само дете код куће не ларма и не прави неред, но га шиљу у школу без икакве спреме да тај неред продужи. Такви примери чине велики назадак у школл; такови примери биће и у будуће Један од главних узрока, могућем напретку у школи. Школа и кућа треба да су сагласии у раду ученика. И само ако се тако ради, моћи ће учитељ нч пољу просвете свршити све оно, што се од њега тражи. А да би учитељ д. б и) још веће воље и ен. ргије за свој тешки рад, треба да му се признаје онај велики труд његов, који подноси радом у школи, треба учитеља у раду да потпсмажу и родитељи ученика, а ту ће помоћ указати и тиме: ако пазе на то, да им дете не изостаје од школских часова никако, ако је здраво; да има све школске потребе на време. — И само кад и ако тако ради сзаки родитељ ученика, онда благо такво; школи, учитељ њен добија све веће воље за свој ргд, и сав му терет бива лак, кад види како му ђаци напредују на радост и срећу њину и њиних родитеља и отаџбине; и кад види како му школа што 'но кажу „цвета" Само из таквих пшола излазеспремни и добри ђаци, који постају доцније добри грађани своје општине; и таква општина мора напредовати, имајући у својој средини грађаве, који са великим својим знањем раде у општини на добру и срећи њеној. Такви грађани онда знају и од колике су потребе школе, и колика је важност просвете код једног народа, па се старају свима могућим средетвима за њен напредак. Такав напредак на нросвети у појединим општинама простире се и на напредак просвете у држави жави и у целом том народу. Поштовани гости! — примери историјски лепо и јасно казују, како су пролазили опи народи, који су мало пажње поклањали просвеги, а како они, који су се нрво у држави бринули за нросвету и њен напредкк. (свршићк св.)

О ИИК

САУЖБЕНН ГЛАСНИК „Српс. Нов," од 24 ов м. доносе ове указе:

уморан! Колико ли ће још времена трајати овај умор, па да једном заспим вечитим сном? Лаку ноћ Алканто! Благо ономе, који је на земљи свагда верно вршио своју дужност!"

X. Између живота и смрти. Галера, са којом је Адмирал дошао, стајала је ход Маламока и истоваривала разне бале и бурад, што је донела са собом. Мали чамчићи и гондоле долажаху сва ки час да истоварену робу однесу трговцима у Венецију, за које је та роба била поручена. Један мрнар. нриближи се капетану од Галере држећи у руци једну златну амајлију, која је висила о једном прекинутом златном ланчићу. „Гледните, капетане," рече он. „Ову амалију нашао сам на крову између конопаца." Капетан узе малу Амалију, на којој беше престављена Исусова глава, и посматраше је дуго и љубопитљиво.

,,Та је амалија оног страног старца, који је са нама дошао овамо," рече капетан. „Ја сам је видио на његовим грудима, он ј *е сигурно изгубио на Галери." ,,То је хрђав знак," одговори мрнар. ,,Амалија се несме да изгуби!" ,,Ствар је скупоцена! Може бити да је то једина ствар, коју је имао." настави капетан. ,,Сиромах, ко зна како је он тражио ову стварчицу? Ја идем и онако у Лагуне — а за тим у Венецију, да се разговорим са једним трговцем, том приликом распитаћу за старца, на ако га нађем, предаћу му ову амајлију!" После кратког времена остави капетан Галеру и са гондолом упути се у Венецију. Близу светлеће куле нристаде да би се јавио чувару, као што је правило, да сваки то мора учинити пре, но што уђе у Лагуне. Лаурета, жена чуварева, пробуди истог, јер је он обично у ово време проспавао ио неколико сахата, Лудовик изађе одмах за тим да од капетана прими објаву и допусти му улаз у Лагуне. „Реците ми," умоли капетан Лудовика пошто су свршили пријаву, „нисте ли

случајно видили у близини куле једвог странца. то је старац са великом белом брадом и косом? Он је са мном из Градоа дошао овамо, а путовао је за Венецију." „Нисам, капетане ," одговори чувар куле. ,,Јуче и данас није овуда прошао такав човек, као што га описујете ви." „Али ја сам га довезао довде ноћу!" „Ах, сад се сећам. Ви мислите оног старца, о коме ми је говорио граФ МираФијоре?" рече чувар. „ГраФ МираФијоре? Он вам је говорио о старцу? ,,Тако је! Он је знао да ће старац кога ви описујете, доћи овамо. Претпрошле ноћи он је био код мене, и наредио ми је да задржим старца, чим дођ овамо." „И ви сте га задржали у кули?" „Не. ја га ни видио нисам!" „Али је он прошао овамо, ја сам га лично довезао довде, и ту се он искрца на суво!" Чувар куле поплаши се. „Света Богородице — то ме може скупо стати!" повиче он. „Ја сам био пажљив, то ми можете веровати, али инак