Мале новине

— Михаило С. Петровић, начелник треће класе среза влаоотиначког, окр, нишког, и Божидар Михаиловић, писар друге класе ереза пожешког, округа ужичког, на основу §-в 76-ог закона о чиновницима грађанског реда, у интересу државне службе отнуштени су из исте. — Указом министарсгва унутрагањих дела од 21. јануара постављени су: за писара прве класе среза подгорског, окоуга ваљевеког, Кузман Илић, привремени начелник треће класе среза косаничког, округа тонличког, (који је на то привремено звање постављен као срески иисар прве кл.) по поиреби службе; за начелнока прве класе среза там .авског, окр. ваљевског, Милован Ђурић, благајник треће класе округа црноречког; за на челника треће класе среза пожарева чког, Милосав Ђорђевић. секретар прве класе начелства истог округи; за начелника треће класе среза власоти' вачког, округа нишког, Риста Матић порески надзорник треће класе за варош Ђуприју; за секретара прве кл. управе вароши Београда, Прока Кнежевић, сек|>етвр друге класе исте управе; за секретара прве класе среза пожаревачког, Јеврем С. Јовановић, писар прве класе среза пожаревачког, истог округа; за писара прве класе среза јадранског, округа продринског, Коста Лазић, писар прве класе среза мачван., круга шаб. по потреби службе; за писара прве класе среза мачванског, округа шабачког, Андрија М. Стоићевић порески надзорвик четврте класе за варот Врању; за писара друге класз среза пожетког, окрука ужичког, Гаврило Протић, ванредни писар прве класе начелства округа табачког и вршиоц дужности писара среза мачванског, округа шабачког; за писара друге класе среза азбуковачког, округа подранског, Јован Живковић, ванредни писар прве класе начелства округа подринског и вршиоц дужности писара среза јадранског, истог округа; за писара друге класе сраза мачванског округа шабачког, Димитрије Калајџић, писар прве кл. начелства округа подринскоц за ванредног нисара прве класе начелства округа крагујевачког а да врши држност писара среза лепеничког истог округа, и прима плату отуда, Никола, Т>, Гавриловић, ванред.1и писар прве класе еачелства округа уасичког и вржиоц дужности писара срезн црногорског, истог округа, по молби; за писара прве класе начелства округа смедеревског, Никола Вујић, писар пете класе министарства унутрашњих дела, и за писара пете класе министарства

унутрашњих дела, Божидар Митровић, практикант истог министарства. — Указом министарства унутрашњих дела од истог дана поставље.ни су: у министарству унутрашњих дела; за секретара пете класе полицијссог одељења, Михаило Д. Павловић, посар прве класе истог министарства; за писара прве класе, Љуб. У. Романовић, писар друге класе истог министарства, Патар Николвћ, начелник треће класе среза кључког, округа праинског, за ковдуктера прве класе коште београдске; и Панта Сте®ановић, начелник треће класе среза космајског, округа београдоког, за кондуктера прве класе поште алексиначке, — обојица по потреби службе. Расаис свима царинарницама. — На основу закона од 14-ог јуна 1884 год. (Збор. 40 стр. 335), а према нросечном курсу златне монете за 15 дана овога месеца, министар Финанције обзнањује: Цар инске тражбине, у колико се према горњем закону лмају наплаћиватн у злату, па се место у злату полажу у сребру, царинарнице ће примати само уз доилату ажнје од двадесет на стоОво вреди од дапас 20 Јануара па до даљв наредбе.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Веоград 25 Јануара Крађа Прошле ноћи неки лопови прескочили су капију из гробља и ушли у авлију Јакова Јовановића ииљара у намери да му живину покраду но их онај опази и они побегну и однесу му један бакрач. Притворени Ноћас су притворени Јован Радојевић што је просипао нечистоћу. Ос?/^емм.Пресудама полицијским осуђени су Спасоје Николић слуга због скитње, Катица Вобраника због блуда и Коста Крстић због крађе.

РОСВЕТА

КРИТИКА У суботу, 21 Јануара ове годиае, нриказиван је први пут у нашем народном позоришту Талеото, драма у три чина с предго; ором, написао, Хосе Ечегаре, превео М. Миљковић — Редитељ г. Јовановић.

он плане, ошамари лажу, и закажу двобој. Дочује то и Мигуело и Јулија од својих рођених (Мигуела и Севера). Наравно, Северо и Мигуело тумачили су Мануелу свакојако, па, најзад, породили и код њега сумњу. Јест, и Мануело је најзад посумњао, јер због „каквог узрока дасе други бори затуђу част", а поштоје „клевета добила крв и месо", то одлази он сам клеветнику своје чаоти да се месго Ернеста бори. Међу тим, Јулија оде Ернесту да га моли да се окане те ств ри и да се не туче због ње, паравно та њена молба потиче чисто из пријатељства, Док се она бави код Ернеста, Мануело се туче, буде рањен и, несрећом својом, доносе га у стан Ернестов. Ернесто пре тога моли Јулију да нде јер јој не може учинити по вољи, а после тек што не дођу и секунданти те је могу код њега затећи и своје сумње само можда утврдити. Али за то већ није било времена Доносе, дакле, Мануела. Ернесто, мислећи да су странци, прикрива Јулију у своју собу. Рањеника иал.а положити у кре вет. Несрећом, Ернесто даје знаке негодовања за то, брат Мануелов носумња, улети у собу и — извлачи Јудију. Оаравдање никакво ие помаже. И Мануело је садувереп о ономе што је „евет" говорио: — да га жева вара. Десила се опет још једна пралика, кад се Ернесто на коленима правдао и преклињао .Јулију да му опрости што је због њега унесрећена. И опет их Мануело затекао, гумачи еамо оно што има пред очима, то га је, болног, убило, — умро јс. Сбог Ернеста је упропашћен човек, осгала је само жена без одбране на коју насрћу остали члавови породице, јер је „свет а лагао. Ервесто је поштен човск, а као такав он је дужан да узме у заттиту жену која због њега страда. „Лаж је постала, дакле, истина", „свет" јетакохтео и Ернесто узима Јулиј.у. У томе се састоји цео комад. Ма да смо се у почетку снако лено узразили о комаду ипак било би неких замерака, које смо ради да изнесемо. Мислимо да је писац, погрешио што је код дела с таквом тенденцијом, баш нарочвто хтео да Ернесто буде песник, јер то служи као да постоји цретпоставка да би Ернесто, без оних својих реФлексија о свету, био некако друкчији. Сем тога чудновато је мало и са оним акростихом Јулији, нарочито то јако пада у очи. У осталом, то су ствари преко којих чак може и да се пређе. Пошто је ово са свим досад непознат писац за нашу нозорницу то ћемо овом

чемо што из његове биогра®ије. Пи сац је Шиањолац и проФесор математичке у Мадриду. У младости је писао доста песама без веће вредности. Као драмски пиеац јавио се први пут 1874 год. с једном драмом. којој се у овој прилици не сећамо имена и која је за врло кратко време прошла све светске позорнице и стекла писцу име доброг драмског песника „Галеото" му је једио од новијих дела. Овом приликом благодаримо г. Миљковнћу, докторанту правауБечу, преводиоцу овога дела, што је обогатио наш и иначе сиромашни репертсар једним овако лепо преведеним и добрим делом. Радовали би се кад би нас|ускоро обрадовао још каквим преводом оваквог дела. Пошто је ово нов комад, дакле да глумци покажу своју студију, ред је да и о њима проговоримо. Г, Јовановић, као Дон Мануело, г-ђа Гргурова, као Јулија и г. Гавриловић као Ернесто показали су само и овом приликом своју изврсну студију и нотпуно разумевање личности у комаду, Г. Ставојевић, као Дон Северо био је такође добар, али опажало се да није у свомд Фаху. Г -ђа Јовановићка и г-ђа. Лугумерека са евојим мањим улогама, нарочито ова последња биле су без махна. Једну од јачих улога нмао јег. Ђурђевић као Мигуел, али на жалост он је био са свим лош. Покушава се с њим на разне начине и леио и, Бога ми, неки пут му се и не крије истина. него је речемо у очи, па бадава, тај човек иросто није за глумца, или бар не за овако велике улоге: какав лекар, помоћник лекарски, али Мигуел никако. Слуга (г. Румбић) врло је добро нријављивао, а лекар (г. Д. Јовановић) башДништа не поможе Мануелу. ■ Ђованини.

(СВРШЕТАк). Међу тим, деси се. да неко баш у присуству Ернестовом говопи о томе, I приликом да у кратким потезима. ре-

ПРИВРЕДА Згуснути грожђани сок. КалаФорнијанци обећавају, да ће под таквам именом увозити у Француску згуснути грожђани сок, који су они израдили по неком новом начиау. Али „МопИ;еиг у1п1со1е" вели да њихов начин није нов, јерјош 884 год. Бг Калибурцес саопп1тио је аариској акз« демији начин, како да се из грожђаног сока уклони вода. Можда КалиФорнијанци нису измислила ништа ново но св само практички послужили начином Калибурцесовим. Свакојако Француске винодеље забринуте су том вешћу, која прети да обори њихове радње а штампа тражи строгих царинских меаа.

нис а м приметио старца! Ако дозна граФ, да је старац дошао овамо, онда сам пропао ! Молим вас, капетане, не говорите никоме о старчевом доласку! А шта сте ви хтели са старцем?" Капетан покаже амајлију. „Видите ово," рече он чувару. „Страни старац је ову амајлију, а један мрнар на мојој Галери нашао ју је међу коноппима. Пошто је пак старац сиромашнији и од нросјака, а може бити да му је то једина скупоцена ствар, што ју је имао, то бих рад био да му је нредам." „Оставите је код мене канетане! Ја ћу се потајно известити и овде и у вароши шта је са тим старцем," одговори чувар куле, који се је плашио казне. ,,Чим га нађем, ја ћу му поштено предати амајлију. Будите уверени да ћу му је предати, ја је нећу задржати, јер ми није потребна." ,,То знам врло добро, Лудовико, ви сте поштен и савестан! Та ми се знамо већ толико година," рече капетан. ,,Исто је тако сигурна ова амајлија у вашим рукама, као год и у мојим! Мени је жао старца, па и ви сами знате ону пословицу: „који изгуби сеоју амајлију, треба да се аада смрти."

„Оставите је мени, капетане, и не брините се ништа, ја ћу га потражити обећаваше Лудовико. ,,Ја ћу га пронаћи сигурно, јер он мора да је овде или у Венецији. Не могу да појмим само то, како га нисам опазио. Истина је тада била ноћ, а он ноћу није могао да иде даље одавде, пошто овде нема никаквих гондола — дакле свакако морао је овде да чека до сванућа. Или може бити да је прико брежуљака отишао на другу страну острва св. Николе, па се оданде превезао у варош! То, разуме се, да ноћу нисам могао опазити. Свети Марко, то је за мене от?сно! Ја морам пронаћи старца, и тада ћу тек јавити графу МираФијору. Ако он дозна, да је старац отишао у Венецију неопажен, онда ће бити зло." „Зар је тај граФ МираФијоре тако моћан, дв га се плашите?" Чувар куле склопи руке. ,,То ви ие знате, капетане," рече чувар ,,Он је сљедбеник свемоћнога Брабантинија, онога што се удавио код Арсенала. ГраФ заповеда и ја морам да радим све оно, што он заповеди/" ,,Онда учините тако. Лудовико; потражите старца, предајте му амајлију и за

тим Јавите графу да Је старац дошао овамо. Ево вам амајлије, ја нећу да задржим при себи." ,,Хоћете ли у варош, капетане?" ,,Хоћу Морам да се састанем са једним трговцем, имам са њима да се договорим о неком товару." „Молим вас не говорите никоме о старцу и о амајлији." „Нећу, Лудовико. Ваш је носао сад да нотражите старца. Ја сам задовољан што знам да је амајлија у сигурним рукама! С Богом!" „Изгледа ми да ће ноћас бити буре," нрумети чувар. ,,И мени тако изгледа, нека се Бог смилује на нутнике кој'и су саднапугу," рече капетан, опрости се са чуварем и врати се у своју гондоду да продужи пут у варош. А онај, чија беше амајлија, кога је тражио чувар куле? Стари Адмирал лежао је у напуштеној светлећоЈ' кули и пробудио се тек онда, пошто је дан у велико био. Он се усправи — цело тело беше му болно — дубок уздах оте му се из груди.