Мале новине

2. Да ли да се подигну државни подруми и пивнице где би се земаљска вина прикупљала. неговала и продавала. 3. Треба ли и како, да се у интересу већег извоза и иромета образују винарске задруге или акционарско друштво под државном контролом и како то да буде а да рад, труд и новац око тога не остане без успеха, без плода. III Сва остала питања и цредлози које би чланови збора истакли по делу вашег винарства и виноделста. IV Проба и оцека наших земаљских »ина, како по у*усу тако и по боји н јачинн

На овај збор треба да дођу: а. Сви они који се искључиво или по највише баве виноделством т. ј. гајењем винове лозе и ироизвођењем вина; или изаславици задруга, друштва или општииа које ове пошљу као аајбоље н највештије виноделце. б. Сви винарски трговци, посредници, подрумари качари и гостионичари који поред крчмења још и у велико раде и тргују, као и сви чланови или изасланици Српског П >љопривредног Друштва и његових по друхина. в. Сви наши хемичари, народнк економи и Финанцисте које.је народ о своме трошку на страни школовао те да му овом приликом пружесвоје услуге и помогну у световању, како о свлопу удружења тако и у остварењу трговачких веза; и г. Сви они која су по овоме делу иотребна знања о своме трошку стекли. На овоме збору биће присутан и господин Министар Народне Привреде еа стручним особљем повереног му министарства. Винари н виноделци треба собом ла понесу по једно или два стакла иробе евога вина. Ово је нотребно иако ради оцене вина на збору тако * абог страних купаца, који могу том приликом овамо доћи. За све оне који железницом путују иа овај збор илдаћв се карте за додазак н повратак у половину цене; а стеиох 'раФима бесплатно. За огакве жарте ваља се јавити сазивачу збора или г. Милутину Савићу, секретару Народне Привреде са назначењем класе у којој желе путовати. Ако би се већи број јавио задолазак назбор, то могу полицајске власти од гор љих лица тражити железничке карте засве једним писмом.

Моле се еве власти, у чијој области има винограда да виноделце обавештавају и саветују да од овога зоора не изостану. Моле се уредништва свих с рпских листова у земљи да овај позив у ево јам новинама бесплатно оштампају — а општина нишка моли се да ове госте дочека и збору потребне услуге укаже. На мали Божић 1889: год, у Нишу. сазивач звора Св Тутуновић. с. р. винар трговац.

Говор г. Павла Шарчеви-ћа, учитвља на Светосавсвој прослави у врачарсвој овд. основ. школи; (Свршетак) Без еумње миоги од нас зна историју једног старог и великог народа, а то је народа Римског. Они су били веома силни, и за кратко време, са својим јуначним царевима и војводама, освојише многе земље те тако Римска држава поетаде најјача свога времена, И шта би са том силнон и великом државом многи од нас зпа. Она данас као таква више и не иостоји она је пропала, а само је остала њина стара варош горди Рим, да подсећа остале народе и његеве поглаваре на то, да не раде као његови госиодари да не занемарују просвету, ту једину силу, које чува многе народе од могуће нропасти. Јер једап од главних узрока пропасги Римске јесге тај: што су занемарили просвету, а тро\ гпили све на војску; што нису отва| рали школе у оним земљама, којесу били освојили, него су чак затварали а оне, која су затскли код освојених народа. А народ без школа је дивљачнији и гори, готов за рат и за све. Те тако су ето Римл»ани поред још многих других иогрешака пропали и услед такве њине радња на просветном пољу. Они су мислили да се све освфзне земље само силом оружја могу одржати, а нису се сећали оне врло умесне пословице „свака сила за времена. а невоља редом иде". Из овога иримера видесмо, шта може да буде са једном државом, ма колико она да је силна, кад се у њој не води рачун о просвеги. На против навешћу један пример о томе: шта чини аросвета, какву силу она има; кад о њој увиђавнији људи воде врлику бригу и старгње.

1ПТ0 ре«ох, да на натргг.чу просвеге треба нзуморап раа;ити, па ће на« и потомство л ср.л на томе бда годарити, јер: Просвета је као што видесте, оила не в !дима али врло јака, народ који о шој бригу води, живиће без ■■ граха.

На северу од нас беше пре десетину и више година једна мала државица германска, а то је: Пруска. Пошто бешс својим положајем између силнијих народа, ниеу могли њени поглавари ни мислгги на проширење путем оружја, већ они употребе другу лакшу а јачу склу — уиотребе иросвету, да, ако је могуће поиоћу ње рашире границе својој држави. Почну отварати школе у сваком месту своје државе. Трудили су се и све су чинили, само да им се школе ум- Срп. Новине од 26 ов: мес. доносе ноже и да што бол>'; у свему напре- ове указе^ дују, И тако Нруска за кратко време ј — Карло Вухолц протестански свешпостаде врло обра.чована — нросве- ■ геник, родом зз Бабершлага у Немачћспа држава К0 Ј> ноданик исте државе, по својој Околне немачке држазице видећи молби примљен је у српско поданство Ј толики напредак код Пруса, почеше [ зајвдно са својом женом Емом и маисто тако радитм и драговољно им лољетном децом: Хелвигом и Карлом се и придруживати; док се доцније изузетно од §-а 44-ог грађанског заи не уједипише многетакве немачке к °па. пошто је поднео уредан отпуст државицз, те постаде данашње чу-ј из свога досадашњег поданства. вено: Немачко царство, које у сваком — За нисара друге класе среза коз' ничког округа крушевачког постављеи је СтаноЈв Д. Петроваћ ванредни писар нрве класе начелства окр. крушевачког и вр.ииоц дужности писара среза трсгеничког истог округа. — Милосав Милосављевић начелник греће класе среза јасеничког округа смедаревскогј на основу §-а 76-ог закона о чиновницима грађанског реда, у интересу државне службе из ове отпуштен је. — За начелника треће класе среза белачког округа јагодинског постављен је Сретен Миловановић привремени еачелник треће чтас истог среза и округ;аза начелника треће класе среза посавског, округа ваљевског Драгутин Тадић привремени начелник треће класе истог среза и округа; и за начелника треће класе среза јасеничког округи смедеревског, Живојин Д. Протић секретар прве класе аачелства округа јагодинског.

има много и великих

крају свомс (пкола. Ето, и поред још многих таквих примера, ова два била би довољна, да нам покажу онај велики утицај просвете на напредак народа. Ова два примера треба. да су нам огледало, те огледајући се у њима, да се старамо свииа средствима за напредак наше просвеге на срећу државе и свију нас. Угледајмо са дакле у просаети на Нс лце и друге начредне народ ј Русе и Французе, те корачајмо наироа, у просвети. Нј изостајимо а иза Бугара, који гледају где год могу да нас потисау у свему, иа ма ка к:>ји* начин. Темељ просвете у Србији поставио је Св. Сава, човек кога ми данас прослављамо, а и свака школа у српскоие кра,'у, Оа је први почео отварати школе у Србији и сам у њима учити српску младеж; јер и у песми се о том његовом раду лепо каже: „Он утврди а-еру, оа иодиже школу" Он нам места нађс у просветном колу" Због његовог великог рада на просветном пољу, народ српски га је из превелике благодарности нрозвао „првим иросветитељем а сзојим. Свака српска шаола слави данас Св. Саву. Свуд! се по сриским крајевима данас о њему леио каже Свети Слва школска слава" а и „Свети Сава српека слава"; — Јер он једоиста својим радом на просветаом и државном пољу, створио славу и српској школи и српској држави. А дела КЈЈа се учине за цросвету остају Ј е У својо доба обратало на себе Нажљу вечита. Видили сте из свега до сад руских економиста. Кад је добио пен-

ПРОСВЕТА ВЕЛЕШКЕ НЊНЖЕВНЕ И УМЕТННЧКЕ Улро. — У Паризује умро публицисга Фјликс Мјасковсаи, сарадн -иК Јоигпа1 с1ез 1)е1)а{з а, Соп8Ши11опе11е и Јоигпа1 <1е Н РеГег&игд. Рођен )е у Варшави и 1850 године био је директор варшавског конгролног дома а за тим је служно у Петрограду у државном секрегаријату оделења царства пољског, У Петрограду 1860 год. издао је вјлико економско дело СгеШ /оазгег е1 (1е $оп апеп,1ег еп Ии^з1е и - кој;

А напољу беше црна ноћ. На небу аије со видила ни једна звезда. Чувар и жена му једнако се молнше богу. Бура је све већма беснила. Изгледало је као да неће дрестати донде, док не уништи оно. што је човечија рука створила да спасава бродоломнике.

XI. Нова опасност. СтеФана је стајала нред својом кућидом, коју је купила од баштована. У томе јој се дриближи баштован ск веселим лицем. „Но, шта је?" упита га СтеФана. „Јесте ли били тамо?,, Баштован климну главом. „Био сам у палати граФа МираФијора," одговори он. „А јесте ли добили новац?" „Ево га," рече баштован и извади једну свилену кесу нуну злата. „Куповина 'е свршена!" јнл „Зар вам то висам одмах казала?" уиита СтеФава гордо. „Ви сте новац добии сад смо свршили ваше рачуве!"

„0, не! Нисмо их нречистили сасвим," рече баштован. „Истина кућа и башта нринада вами, али има још ствари што се налазе у шупи, а вами су нотребне, дакле ако хоћете да узмете и њих, онда имате да ми донлатите још једну малу суму." „Да вам још доплатим?" унита СтеФана „Па ваљада нећсте да вам поклоним те ствари?" одговори баштован. „То све ја сам нлатио готовим новцем! Ако нећете да задржите те ствари, ја ћу их узети. Али ви ипак морате да купите друге, јер су вам оне потребне." „Ех, о томе нисам мислила." „Али за Бога СтеФана," рече баштован. „Зар вам је толико стало до неколило цекина — десетак цекина више или мање, то није бог зна шта !" „Тако је, ви имате нраво." „Кад је граФ толико платио за вас, за цело ће вам дати још једпу незнатну суму, та то је сигурно!" „Па колико тражите још?" „Тричавих дванајест цекина!" СтеФана се промисли. Она је истина

имала нри себи још нешто новаца, али то неби било довољно да измири баштована. „Лено, отидите код граФа и иштите ту суму," рече баштован. „Та ви ћете добити и више. ГрнФ је богат и плива у новцу." „Имате нраво/-' одговори СтеФана. „Ја ћу отићи код граФа да узмем и ту суму." „Учините тако. Међу тим ја ћу вам све ствари спремити да их видите јесу ли вредне да их платите толикодода баштован. СтеФана се брзо решила. Она оде близу црвене куде где је стајала њена гондола. Она је била уверена да је у праву што захтева новац од граФа, јер ако каже оно што зна, настуниће за графа таква онасноет, која неће моћи да отклони. Али јој је граФ забранио да долази у његову палату. Она оде у крчму да се мало напије, како би имала више храбрости. Крчмар јој донесе вина и она прождрљиво испи. Њено лице мало по мало доче да црвени. Она није приметила да је вино почело да дејствује на њену крв. „Хе, он треба да буде задовољан тиме