Мале новине

да је толико сгао задужен да се н»д њаме отворао стечаЈ. Сликар Хајдон био је све своје најбоље радове заложио. Песник Серидан имао је обичај непрестано узајимати, а никад никоме није враћао. Глумац Тајлор рекао је једном: да кад се сретне се Сериданом и овај њему шешир скине, да га је коштало педесет, а кад стане и са њиме прзговори коју, најмање сто ®уната Кад је један иут неки поверилац донео Серидану рачун на исплату и почео се извишавати што јв рачун испрљан, пошто је небројено пута довашао му. одговори му Серидан љубезно, да га поиесе кући и да га напише на пергамеату, како би у будуће трајнији био. Голдшмит је био вечито ирезадужен. Оп јемного путовао, и често је сиомињао, како нема ни једвога крајачка у Европи где онније дужан. Глумац Фооте добије једном од своје матере овако писмо. ,љубезни сине, ја сам због дуга затворена, дођи и избави твоју тебе љубећу матер". Он је одговорио: „Љубезна мати ја сам у истим околностима, због чега не може испунити дужност нрема својој матери твој тебе љубећи син". Бајрон је до двадесете своје године вмао 10.000 ®уати дуга. Девет пуга му је у години било пописано све имање. И философ Лајбниц оставио је за собом огроман дуг. Па и државници славна имали су ту ману. Тако је био презадужен Пит, који је иначе био врло вешт и славни државни економ. По смрти његовој затекло се дугана 40.000 *унти стерлинга имао је Пит годишњег при1ода до 30.000 Фунти. Мирабо био је, што но кажу, преко главе задужен. Кад је Мирабо умро, пријавио је и некн кројач дуг, који му је луговао за венчано одело. И ми Срби имамо једнога песника, који не уступа н» за длаку ниједном од ових горе побројаних. Тешко да их није у сваком погледу за појас заденуо. Он је још жив, и ми му свег срца желимо да нам га Бог ножив? за много година, и дачимо се, што нам га је Бог дао.

зију Мјасковска је почео радити на журналистици, писао је у Јоигпа1 Де Н, Ре ^егзћиг^ и у белгијским и иариским листовима превео дело Самојлово п О царина а" и т. д Мјасковски је последњих година живео у Паризу где је на Француски превео „ Кримске сонете а Мицкијевића.

КАУКА Индустријска ф гашга: електрична светлост и иозоришта. — Брзи напредак науке иоглааито у ономе, што се дотиче електрицитета, дао је данашњем друштву нове и врло пријатне новина. По несрећи, било са рав нодушности а вавике, било са рачуна заинтересованих Финанцијских друштава, публика )е у многоме још лишена доброта тих новича. И требало је да се деси неколико ножара по позороштима, са врло скупим жртвама, па да се ировуче иажња. нубликг-, штамие и управв на то ицтање Пожари по позораштама би#ају врло често. Само 1886 године бидо је у Паризу шеснајест брзо угашених пожара; али довољан је један лак слу-' чај иа да пожарници немогадну овла- ј дали ватром и онда за неколико ми- 1 нута може бити страховити пустош.! Мислило се да ће се довољно ио- I моћа самој ствари ако се се нанрави више отвора на позорвшту и организира систем гвоздених летвица узек готових за скидање и силажоње са вис«1не позоришта. Али то аити је помагало нити ће помагати, јер пра првој појави пожара све се живо поплаши и желећи сваки да азађв први, бива, у гурињу, рањених, на и мр твис. Прва је д#кле и најиреча потреба да се уклони узрок ножару. 99 пута од сто гас и завесе на сцени узрок су пожару и палење прво декорација. Близина гаса са декорацмјама често доводи оне украсе до тако велике температуре, да се често јави варпица и — нламен са пожаром. Гас је већ ожавно осуђен; његових бранилаца, бар научних, нема више и ми се чудимо како он може већ егзистирати и истрајати нред својим пред својим ривалом, електрицитетом који даје тако лзиу, безбедну, пријатну и јеФтину светлост. Електрична светлост, својом досадањом применом, дала је сјаЈних доказа у прилог усвајања и ширења електричае светлости у корист свега човештва. За време време горења једне лампе

са усајањем жице, у бсзваздушзоиј ниструмент/ (тии Е ^.изоаов, Шванов| и т. д.) које се као једне употребљују по позориштама, не проуз[)окује се нмкаква промена у атмосФери: електрицитету не треба кисеоника као Јфугиу осветггењима која усљед тога кваре ваздух; не трошећи кисеоник, електрично осветлење не производи угљдну киселину, ни водену пару. Електрично осветлење, у здравственом погледу, стоји изнад свију других врста осветлења, јер свака друга врста осветлења ввари ваздух, покрај свих вентилација, и чини га тако шкодљивим, што је у толико штетније кад је реч о позоришту где се стиче силан свет. Свако друго осветлење производи несносву тоилоту, док "електричнос производи тако незнатну топлоту, да ее о њој не води никакав рачуи, Наизад, иошто је угљена жица која усијањет помоћу електрицитета даје светлост, херметички затворена у једну стаклену нанраву, не сгоји никакве опасност да ће пламен, топлотом или варницом запалити суседпе декорације, јер је лампа у стаклеаом глобу и од овог се не загреје ни први слој ваздуха до глоба Случајни прекид и прелом ламе такође је без опаскасности: у маогим опитима, чињеним на име тога, облагана је лампа са Фатом, најзапаљивијом материјом и кад јв лампа прсла није се Фата запалмла. Гас се можз запалити апрачиниће страховате несреће, кад се деси ножар гасно осветлење гаси се од дама, јвр у такој атмосФери не моме ништа осим електрацитета, светлити. Утом мраку, који постуии усљед угашених гасних ламна димом, наступа пожара: тада публика не зна, не вида где и како да се сиесе! №1» ПРИВРЕДА Спаривање. Оно бива двојако: 1) сиаривање у слободи или својевољно и 2) сааривање огранпчено. Прво је онда, кад сенеколико мужјака пусте у гомилу са женкама и то овако: на 25—30 кобила по 1 ајгир, на 30—40 крава но 1 бак, иа 75—100 оваца по 1 ован, на 20—30 крмача ио 1 нераст. Друго је спаривање онда, кад ми хоћемо да нуштамо мужјака на женку. Ово је бољи 'начин спаривања него први. Најбољи месеци за спаривање крава су Фобруар и Март, јер ће се отелити онда у Новембру и теле које ће се

I до иролећа хранати млеком, таман ће | Сј добро иродати или и »ко се одбије има доста младе траве за пашу, а и млеко је у краве тада већ зрело, на траје за време пролећа и лета и бива све боље, агазду не стајеништа. Најбољи месеци аа снаривање оваца јесу: Септембар и Октобар јер се онда ојагње у Фебруару и Марту, те се на тај начиа избегне зима, која ужасно тамани јагањце. Што се тиче млека све што важи за краве важи и за овце. Спаривање кобила најудесније је у Марту и Мају; свиња пак у Новембру и Двцембру ако тада не би било оно у Мају и Јуну. Ношење. Кобиле носе свој плод ] 1 месеци - Најраније се ждреби 325 дана а најдоцнаје 340 дана; краве носе 240 дана, овце и козе 145 дана, крмаче 118 дана за време ношењатреба боље аазити на женку, треба је боље неговати и хравити. То треба чинити нарочито при крају ношења. Не треба их суаише на хранити а нити пак тако, да оскудевају у храни. Таква женка треба да сј чува. Не треба је пречати нити пак дозволити да вуче тешке терете. На рочито треба пазити, да се не угрува и да не пада. ПОСЛОВИЦЕ Ко се вечером не преждаре, југром га глава не боле. Ко се за вешала родао, не утопи се. Ко се за новце жена, тај Св удаје. Ко се магарцом учини, свак га товари. Ко се на другог ослања, себе оставља. Ко се тешко расрди, најдуже се срди. Ко се стиди пнтати, стиди се знати. СМЕСИЦЕ Мана славних људи. — Вештаца и песницн, и у опште гснијална људи већином су лоши кућеници. Мања или | више удаљени од свакодневног црозаичног живота, слабо се оии обазиру како ће се и одкуда ће се жавети. Француски несник Ламартин изјасаио се да он вештину рачунања мрзи јер рачун „брише и потире све племените мисли-,, И заиста он није никад рачунао јер је дотерао до огромне суме дуга која је износила тра милијуна динапа. За Рембранта се г^воои.

што ћу да ћутаги," гунЦше лаган^Г Сге^ Фана, „јер он није насљедник, он није млади граФ МираФијоре. Ади где ли је стари граФ, Адмирал, кога су војниди узалуд тражили но Сењу да га доведу овамо? Он је сигурно дошао овамо — али га ваљада није видио нико! Са тим сгарцем мора да се нешто догодило! — Кад бих ја сад пошла у Дуждеву аалату и проказала све што знам? Онда би Инквизитор зло прошао, то је сигурно! С тога баш имам право да захтевам од њега све што потребујем. А да не би била принуђена да еваки час трчкарам код њега, затражићу му сад сто цекина, они су ми и онако потребни!" СтеФана устаде од стола. Она беше убеђена да је у праву, јер шта би тај лажни граФ могао да јуј учини, кад се она служи оним што је дознала, да извуче од њега што више новаца? Одмах се је приметило да СтеФана посрће идуће обали где беше њена гондола. Она уЈ?е у гондолу и завесла право у варош. Свеж ваздух и веслање учинише јој добро, јер кад је ушла у канал Гранде, она беше са свим трезна. Она се извезе до палате граФа Мира-

Фијора. Од послужитеља дозааде да граФ није у палати. Томе се она еије надала. Али нри свем том она се не удали одмах из палате. Сад је мислила неће ли боље бити да причека овде, или да га потражи у вароши? Док се она решила да га код мермерних степеница причека, беше се већ снустио мрак. Ала пошто би падало јако у очи да непрестано стоји и чека граФа, она оде онет у своју гонеолу. Пошто беше уморна од веслања, она се извали на једрило у гонеоли и заспи. После кратког времена, приближаваше се воденим степеницама једна гондола, у којој беше Инго. Он је седео испод скупоценог балдахина и одмах је опазио СтеФанину гондолу. У истом тренугку повичу гондолијери на спавајућу СтеФану, да уклони своју гондолу с пута. Кад се она уснрави трљајући очи, познаде је Инго. Његово се лице помрачи.

ШАЛА. Кааетан: „Што је ^тако рђаво данас аспао парадни марш за то нвје нико други крив, норедов Милан. Редов Милан напред!" Наредник Систупа напрвд); „Извините, господине капетане, Милан није ту, има већ два. дана како је у апсу." Кааетан: Шга није ту?! — Онда још два дана више, јер да је овде био испао би још горе парадни марш!" „Дошли сте, хе? рече она. „Баш ва с и чекам!" „Уклони се с путаповиче један гондолијер. „Шта тражиш ту, где ти оије место?" „Шта тражим? Охо! Млого више но што ви можете мислити, проотаци једни/" одговори СтеФана гледајући Инга радознало. За тим се поклони и отисне гондолу мало у страну. „Питајте вашеггосподара, он зна зашто сам дошла овамо и шта хоћу!" Инго би најрадије наредио да се СтеФана ухвати и затвори, али иоак се уздржи од тог корака, јер је био пренагњен. Опасност која му је претила од страее СтеФанине, не беше тано незнатна. Он ]'е знао врло добро каква је она, јер је знала све његове тајне. Истина беше му криво што је та жена тако дрска и што га пред његовим слугама тако понижава, али је ипак морао да ћути. Он јој је забранио да долази овамо, али она беше ипак безобразна, и ако је јутрос за њен рачун исплаћено баштовану сто цекина. (наставиће ее)