Мале новине

незадовољни тиме, како чуЈемо, Подигли су ноново жалбу касацији. * Опет нов лист. — Чујемо да ће се покренути нов кшижевни лист са сликама сличан ,,Србадији" »ређашњој. Први број овога илустрованог часоииса изрћи ће 10 Фебруара, када ће поред других алустрација донети и слику наше уважене уметнице гђце Сидоније Илићеве- Огшшрније о томе доцније.

ДОМАИЕ ВЕСТИ Рвтка и интересаитна сдика. — Унрави друштва „Коло Јахача Кнвз Михајло" иепало је за руком да пронађе за своју збирку , извесну, давно жељену слику Кнез Мијајла. На слици је изо ражено како Кнез Мијајло седи сам, на једним лаким тркалиппним (касачким) колима и по тркалишту тера свог чувеног коња „Сирвј-а" орловског соја, ождребљеног у заводу Орлова. Коњ је престављен у касању и то је изведено са свим правилно, унрав вештачки. При дну слике има и потпис кнежев а до погииса година 1850 Слика је аа рађена дакле пре четрдесет година. Сама слика, без околне хартије, износи у дужину 56 а у висину 35 сантиметара. Ту оригиналну лигографску слику коју је друштво на зајам добило ради ирекопирања, дата је да се Фотогра®ским путем скине у истој величини једанЈЈвимак за друштвену збирку. Ну друштво је вољно да сваки љубитељ може доћи до оваке лепе и рстке ФОТограФске слике, па за то отвара, упис са роком од десет дааа од даиас. Једна елика кошгаће двадесет динара ако се не јаве више од десет купаца, а буде ли их више од дест онда је цена слици петнајест динара. Пријаве се могу чинити у Београду к#д почасвог члана друштвеног господииа Милоја Ж. Тадића трговца и код Милосава П. Куртовића.

СТРАНЕ ВЕСТИ Насљвдник аустријскогапрестола. Као што со зна, да је покојни аустриски царевић Рудол® био једини син аустрискога цара Франца ЈосиФа, а тако исто и то, да и царевић није оставио мушког иорода; сад је настало питање ко ће да наследи престо аустриски. По реду и праву наслества иаследиће старија браћа Фрање ЈосиФа. То су надвојвода Максимилијан, који је до 1858,као године рођења покојнога царевића био је одређен за нислсдника аустрискога пре стола. Надвојвода Карло-Луј рођен јс 1833 год. други наследник, је његов син Фрања-Фердинанд од Есте, рођен 1863 г. који је насљедио грдно имање војводе моденског, али под условом, да своме имену дода име од Есте, и да се одрече ирестола Аустрискога у корист његовога сина Отона, ако би кад затребало. Али како се говори, Фрања од Есте, даће своме рођаву очевину, па ће наследити престо аустриски, у случају кад би га позвали. * Покварен. — Велики нодморски телеграФски иаламар између Кале а и Данеке прекинуо се на 175 миља од Калеа. Сад ће стати грдних мука док се намести и иоирави наламар јер је веома тешко постављати ове подморске паламаре, * Чудновато. — Пре једно петнајест дана, како јавља један ловдонски лисг, ненознати лопови , ушли су у аустријско посланство у 1ондону и однели посланиковој жени све наките. После два дана продрли су у посланство американско и тамо однели сав накит посланиковици. Сутра дап су онет једној Американци, која је била жена једног великог чиновника америчког и однели јој сав накит.

-*»!*-

Отворвно пзсмо Беговом Цесаро Краљевском Величанству Францу Јо оифу I. а преко заједжичког минвстра финанцаје за Боону и Херцеговину Вениамнна Калаја, Ваше Ц. Кр. Апостолско Величанство ! (наставак) По одласку Њиховмх Висосги тако, наступила су ужасна мучења и зат-

варања оељачког народа; нреко 300 кнезова и угледних сељака, дошло је у затвор, и то све православни , дочим од римокатолика, и ако је први Ловро Пеула на помагај позвао , не беше ни један затворен. Сви затворени по преслушању бише питани, да тко их је на то наговорио, да у присутности Њихове Висости помажу и туже; сви једногласно одговоре да их је то мука и невоља натерала. Та њихова обрана не беше или уважена него најпосле једанаест сељака као и Мике, Сиасојевић, бјеше од 5 до 10 мјеоеци, строгог затвора осуђени. Висока земаљска, влада узела је тај вародни помагај, не као невољу него као нанславистичку и руску агитацију, те су с тога разтога власти у Бањалуки затворенике, на свакакав начин нрисиљавали и грозпо мучили, само за то, да рекну да су их ербски свештеници и бањалучки грађани наговорили. Бањадучки грађани као и свештеници пако, све се могуће чинили , а нар^ду преноручи али, да се Њихове Висости, колико је могуће , величанственије и сјајније, при доласку, иоздраве и дочекују. Нити је и један свештеник. а још мање грађанин, на никакву демовштрацију помишљао а камо ли народ подговарао, јер да бв то по изговору власти , буди скоје стране подстакнуто било. то би власти о томе морале прије знати , него би .се ствар изиела, јер бо ако исте нијесу у стању, за какву агитацију која би са стране у земљу долазала дознати, неби заслужна била носити име власти. Наша Влада да би пред Вашим Царским Величанством, своје насилно и нечовечно постунање спрам народа опрала, гледала је и употребљавала све пристојне и непристојне начиее, да кривњу на наше србске свештенике и бањалучко нравославно грађ&нство баци, те је у погледу тога сваког и колико угледног свештеника и грађанина, у црну књигу убиљежила. Угледни овдашњи трговац Никола Вучковић, оде на православни Петровдан (28 Јупија у купалиште „Слатина" те ио његовој иесрећи затекне тамо иеке раднике, где раде, уиата их да ли су православни, те кад му одговоре да јесу, онда им рекне, зашто данас на свечани дан раде ; нашто на то одговоре, да су силом, од надцестара нриморани радити. У загребачком часопнсу „Србобран"

изишао ,)е допис о горе помеаутој ствари, нашто је Влада одма бацила сумњу на Вучковића, да је он чланак у „Србобран" доиисати морао, а тој сумњи припоможе још и то , што је бивши ва ербској школи учитељ а данашњи вински трговац Светозар Вукашановић. Влади нријавио, да Вучковић, „Србобран" купује за Босну (Ро81с1еШ) одузет добавља , те да је исти више пута и њему на нрочитање давао. На основу те сумње буде Вучковићу кућа променута, и он у затвор спроведен. Вукашиновић пак пријави да му је трговац Симо Малић из Градишке у разговору казао, да ће у „Застави" допис о поступању са Вучковићем са подписом више Бањалучана изаћи. На ту пријаву Вукашиновића буде и Симо Малић кроз жандаре доведен, и у затвор стављен, а будући да му је у кући преметачина учињена, где су неколико примерака „Србобрана" нашли. Илија Ђукић који е један између најирвих неваљалаца, и који је за време бившег котареког предстојника Винера у затвору био ради кра^е и проневјерења сељачких новаца (дочим је исти гласник био) и сваки му је приступ код Владе забрањен био, ну добио је код данашњс Владе и окружника Хоровица највише повјерење, те га котарека и политичка област, но народу шаље, и упутства му даје, како ће буди кога од српског народа оклеветати. С том мис^јом нође и политички пристав гро® Румерскирх по селима и са собом поиеде и номенутог Ђукића. У селу Мелина дођу пред кућу Теше Антоновића сгарца од 70 година и ночну га питати: зашто није народ са накигом кад је Престолонасљедник овди био дошао, да ли су то попови и калуђер Керасим Кочић народу наредили и т. д. (свршиће се).

Гласник

ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК Жељезница Селун — Цариград. — Како јавља „Кеуие (1е Г Опеп1", на Порти као да се пае бмишљу о свези Цариграда са Сол уном жељезницом, која би се продужи а од Дед-

СтеФана га одмах нознаде пође му храбро ва сусрет. И њу је Инго одмах нознао и засгао. — Шта ћете овде? упита он. — Шта ће ова будалица ? — Не ћу у Догану рече СтеФава, с тога сам чекала милостивог господина овде ! Госнодин милостиви зна шта треба кад смо се састали, с тога га не ћу задржавати. Боље је кад се све јасно каже! Ја ћу ићи дужду или прокурагору од св. Марка- — Ђути змијо ! шкрипну Инго у својој ужасној љутини, прекинувши је. — Ето људи ! — Њих се не тичемо ми ништа, милостиви госнодине. Они не чују шта ми говоримо! )а ћу дакле ићи. — Још једну реч, па си мртва ! викну Инго. СтеФана устукну. — Верујем, да би милостивом господину најмилије било, кад би ја умрла — али ја за то нем м ни мало воље. Ха, ха, ха, још ја имам да уживам, говораше она. Ми се можемо врло лако намирити, а то ће бити по најбоље милостивом господину! — Шта тражиш ? упита је Инго загушљивим гласом, само да ее ослобвди Сте®ане за сад и ало осиестио. аед б иис

— Маленкост, милостлви гоеиодине, тричари)е ! Али не ћу да будем просјакиња, то ми сз не допада! Ја не нросим, ја само тражим моју цену ! А кад се иомислим, чега се тиче — Хоћу да знам, шта хоћеш ти ? упита је Инго. — Још сто цекина, милостиви господине ! — Мислиш ли ти, будало, да ја носим толики новац собом ? — За то дођох до палате, милостиви господине ! — Узми за данае ово! рече Инго и пружи јој своју кесу. — Остало ћеш добити кроз који дан. — Тако је право, милостиви госнодине, онда ћемо се одмах наравнати, одговори СтеФана задовољно и покуша иољубитн Ингов огртач примив најпре кесу Ингову. — Забрањујем ти, да од сад ни нод којим условом не долазиш у моју налату ! нромумла Инго. — Ја ћу ти тражње испунити, али само у случају, да више не долазиш у моју палату. — Јест — ади како да се јавим, милостиви господине, — .Ја ћу те сам с новцем потражити ! Доћи ћу колико сутра у дом св. Николе! — То је лепо ! То је милостиво! Одмах сам видела да ме милостиви господин не ће одбити или бар у шкрипцу оставити, јер —

— Доста! Хајд сад! викну Инго. Сте®ана коракну у страну и иоклони му се дубоко једнако мрмљајући речи захвалности. Чим ее Инго удалио, отвори СтеФана кесу. — Има нешто, нромрмља зидовољно, — но нушта! Не треба се само бојата ! Кад му се ноирети, одмах вади паре.... Хе, хе, у Догани 1 е добише они менс ! Он би ме радије видео у ОрФану него ли овде! Али где је само стари адмирал! Смела бих сс кладити, да му је он нешто учинио ! Има он чудновате очи ! Морам се чувати ја од њега! Ако се нађемо у четири ока, морам се чуваги! Да ли ће иослати жбире? Не ! Бојаће се он и мојих исказа! Тако ; ко будем обазрива, нродужи Сте®ана враћајући се своме чамцу, онда ћу красно с њиме пазарити! Да ми .је само знати где је адмирал ! Изашао је ои на суво. Не може он нобећи ! Колко сутра отићи ћу до светлеће куле, тамо ћу почети своја иснитивања. Морам штогод наћи Међу тнм Инго беше дошао до дуждеве налате. Он је био у неописаном узбуђењу. Крв му се комешала у жилама,

(наставиће се)