Мале новине

агача, на*белом (јегејском) мору (крајње тачке на огранку нруге Београд Цариград) преко Гумиљџине, Јениџа, Драме и Сереза у Солун; као и да су у тој цељи већ учињене и понуде предузимачима Каули, Бидерману и Виталиу.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК „Срп. Новине' ; од 27 ов. м. доносе она решења: — Одобрава се министру иародне иривреде, да суму од 568.35 динара, колико је умрава државне ергеле привремено издала г.г. Радомиру Војићу и Светозару Крстићу, рачуновођама својим, и то првом 457 динара и 84 паре на име илате за месецновембар и »екембар 1882 године, цео јануар и 15 дана месеца, ®ебр. 1883 године, а другом 130 дин. и 51 пару на име плате за 16 дана месеца Фебруара и 15 дана месеца марга 1883 године, може изузети из кредита од< ређеног буџетом за 1889 рачун. годину на ЈЈанредне нотребе држаине. ради иопуњања касе управе државне ергеле. — Према извешћу начелства окр. чачанског, од 16 јануара т, год. Бр 321 панађур, који се држи у Котражи, среза драгачевског, округа чачинског, 23, 24 и 25 аирила ове године, нема услова законом прописаних за даљи опстанак. ИСПРАВКА У указу од 23 декембра прошле године, којим су за ову 1889 годину пост%вљени чланови београдског тр говачког суда, изабрани из трговачког реда, и коју .је указ гатамиан у броју 285 „Срп. Нов.' 1 од 29 декембра ирошле године, ошипком иера погрешено ј ■ означено, да се за чланове иостављају Моша Ј. Фарки и Милош А. ГГавловић; у место да је стављено Моша Р. Фарки и Милан А. Навловић, како се постављени и зову. Овим сз иснравља поменута ногрешка. „Српске Новине" од 28 ов. месеца донозе овај укез : — За почасног генералног копзула у Цнриху ноотављен је г. Лудвик Леоиолд Бретауер досадашњи хоно рарни конзул.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Београд 27 Јануар 1889 год. К р а ђ а." Прошле ноћи удешеним кључем отворена је ниљарска радња Симе Трпковића на великој иијаци и из иете му украђено суво месо-нршута јабуке, и један кантар све у вредноети 122 дан. * П р и т в о р е н и. Ноћас су притворени. Андрија Раковић из А-угарске, Владимир Ђурковић б келнер, Владимир Маринковић б. пиљар Тимотије Белић слуга, Живко Шерешанац слуга, Пера Ђорђевић слуга овд, ји Петар Дамњановић из Аустрије због скитње и Ђура [Валентић слуга због пијанчења. * 0 с у ћ е н и. Пресудама полицијслим осуђени су. Сима Петровић због покушаја крађе, Живота Стевановић б. калФа онанчарски због скитње и Богољуб Росулек касапин за криво мерење. * Н п :ђ е н о. Једне рукавице и један кључ већи нађеии су и налазе се при кварту варошком. Тако исто нађене су две мараме једна бела а друга црвена и налазе се у кварту срачарскомИзгубљено, У путу од космајске ул. до зеленог венца изгубљено је једно крјитено писмо на име Ане Федилса, једна венчаница, једна слика женека и то све у једном кожном завијутку, Ко буде нашао нека донесе у глав. полицију. Бео рад 28 -Јануара 1889 г. Крађа. Непознати лопов увукао се на таван Танасија Драгутиновића трг. овд и покрао му рубље-Веш-у вредности до 100 дин. Притворени. Ноћае еу притворени: СоФија Петроваћ из Аустрије због неморалног владања, Владимир Лекић из Аранђеловца због крађе, Јелесије Петровић ^слуга, Васа Ердеман слуга и Никола Пауновић коцкар сви због скитње. * 0 с у ђ е н и. Пресудама полицијоким осуђени су. Љубомир Сгојковић због крађе, Т>ура Валентић б. келнер и Петар. Лазић дечко због скитње, Милић Михајловић телал за куповину крађених етвари, Трајко Петроли и

Никола Танасијевић ка®. што су држали отворене ка®ане.

Припослано За ствари под овом рубриком уредништво не одговара. Попу АНДРИ ЉУБИЧИЋУ из Вел. ГрадиштаПошто си ме попо "толико лично увредио да од мене иоштовања не заслужујеш, и пошто еи врднуо са правца поштења те да како као свећеник тако као и грађанин дајеш иримера ноштења животу, те да ти поверено Христово стадо слогом мирју и љубављу буде примера грешним људима, то сам нашао за нужно не из иолитичког но из правичног правосуђа, да ти овим путем одрекнем следеће : Од данае те не ћу и не тражим те да ми као свећеник чиниш чинодјеј ства у мојој кући и под мојим кровом. Ако ми треба поиа узећу онога који заслужује моје иоштовање и кога ја иоштујем. В. Градиште 24 Јан. 1889. АНЂЕЛКО МИЈАТОГИЋ сељак из Кусића. Просвета ПРИВРЕДА (Како се могу сачувати дрвена посуђа — бурад и чаброви — од влаге у подруму). — Да бурад сачуваш од влаге и плесна у подруму, треба да их намажеш Фирнајзом, у који треба да раетопиш три дела колоф® није и један део лајненФирнајза. Али се то може употребити само ва сувим бурадима и чабровима, а треба премазати врућим Фирнајзом.

ПОСЛОВИЦЕ Ко три непријатеља има, нек се с двојицом измири. Ко једну прилику има , не ваља другу да чека. Ко је зец, нека бежи. Ко је кола у блато увалио, нека их и изваљује. Ко је много иатио, много и зна.

Ко ће да зида нека у једну Форинту по три узимље. Забава СМЕСИЦЕ Ввчна љубав — У засеоку С. срећно је живео са својом младом невестом земљоделац А. Ну, неумитна смрт прерано отме из руку А. а његову драгу сапутницу. јјошто је прошло неко време, норажени неутешими А. хтеде, да још једном види своју жепу, ма то био и злочин. Упути се, дакле једног дана у једанаЈест ^часова пре подне гробљу. Тамо се јадник иретвори у хијену и ... откопа сандук у коме је ночивала његова драга... Покуша, да јој скине прстенНе може. Унао у трулеж. Ножсм јој одсече прст, однесе последњу драгоцену усшшену . .. Затим затвори ковчег, нрертпа га опет невешто, тако да је|после неколико дана, ова вечно-љубавна манинулација избила на јавност .. . Пред истражним судијом, А. призна да га је на то нагнала неодољива жеља, да још једном види своју добру женицу .... Сиромаџ!

ШАЛА Има добро срце- Мајка; „Али, Ацо, то је већ и сувише, по цео дан мораш да ме грдиш и караш. Аца: „0 слатка мамице, не мари то баш ништа. наиротив, велика је срећа, што ти ја — ни мало не замерам. ЛИЦИТАЦИЈЕ управа државне штамнарије држаће 14 Фебр. ОФерталну лицитацију ^за повезивање школских и других књига кој.е она издавала буде. Командант смедерев-града држаће у својој канцеларији другу јавну лицнт. за продају 6800 кл. сен. Начечник среза крушев. 16 Фебр. у Крушевцу издаваће под трогодишњи

Жо<хлмст>а

Т Р 0 В А Ч написао Еш. Габорије цјревко М. А. Рашкови1\ (наставак) (IV) је једна од оних успомена коју и најгрћи пробисвет мора упамтити. Да се са њом састанем морао сам сваке ноћи ирескакати зид од иарка који је присуство моје љубазнице претворило у рај. Господин д Обре вратио се у Париз где га* је дужност позивала оставив ћерку са једном старом дадиљом јер је здравље његове ћерке захтевало чист шумски ваздух. „Наше уживање беше врло кратко. Господин д'Обре вратио се а Маделина беше трудна. Разумећете колико је слободе и вештине Маделини

било потребио да све то сакрије нреа бодри м оком евога оца, и могу додати да је и она имала~челичну вољу евоју као што сам и ја имао нре него сам дошао у затвор. Породила се ноћу без ичије помоћи, неколико корачаји од места где јој се отац одмарао. Лутао сам но парку те ноћи, и изненадно Маделина из стра ха и ј риже савеети вукла се кроз шуму док ми није положила дете на руке, Пас залаја и слуге почеше гледати по парку те сам јурио кроз парк и њиве са теретом на рукама. Пред зору куцнем на врата сеоске куће на Бовеовом друму и сељанка пристаде да очува сина мога јер то беше мој син." „Рекосте ли на друму Бове!" упита Ексили који га је врио пажљиво слушао." '/дубљен у своје мисли Сен-Кроа није чуо то питање. „Ста]ао сам ту и гледао у дете мислећи на мајку, док ме не пробуди звекет оружија и тонот коњских когшта, окренув се видио сам неколнко коњаника који су ишли све ближе сеоској кући. Да није Д'Обре открио нашу тајну а своју срамоту и да није већ власт о мени што дознала. Нисам могао дознати. Али застрашен бацио сам на сто злато шго сам при себи имао и отворив прозор скочио сам у башту иза куће јурнуо у шуму где сам се сакрио

Два дана доцнији Д'Обре одвео је ћерку у Парнз а ја сам се уписао у војеку." Ексилн га је погледао „Зар се ншсте никад више враћали код те сељанке." питаше" и зар не знате шта се збило са вашим сином." „За десет година борио сам се по Шпанији, Пијемонту, Фландеру и у свакој земљи где се борило и чикам свакога да докаже да каваљер Сеи-Кроа није испунио своју дужност као војник. Кад сам се вратио у Француску био сам капетан Од свију мојих младићских жеља остала ми је само једна да дознам шта је са мојим снном. Отишао еач код сељака и дознао да је дете, ко]е је неки странац оставио чувано све донде док је злато трајало. Они не беху богати а дете им беше терет кога су се хтели опростити и баш су намеравали да га пошљу у кућу за сирочад кад некакав странац ироће, чије име и положа) нису знали, који се је нонудио да о детету води бригу. Они му га дадоше и он оде својим путем." „И ако не бејах срећан, да нађем мога сина беше ми суђено да после неколико месеци видим његову мајку." „За време борбе у Фландеру упознао сам се са једним илемићем који је имао етаро име племићско а међутим беше изванредан карактер. После борбе нашлисмо се у Паризу. Ја сам био