Мале новине

Љубинко ГСетрог.ић и Ј. М, Мијаидоквћ, чпаовници. Овај једини у нае илуетровааи књиженпи лист намењен је иоглавито женск(>м евету и биће му добра лектира. Оваио предузеће скоичано је с великим материјалним жртвама, те према томе, требало би, да српски народ прихвати овај лист, оетављајући се оног немара, који је у опште до сад показивао.

Врачарско позориште даје у четвргак на Срегење у салону код „Скупштине^' преставу : „И з б и р а ч и ц а" шалу у 3 чина од К. Трифковића. Улазна је иена 60 ар. д. Почетак у 8 сати у вече

Нова опера у Срба. — Као што смо извештени управа народног позоришта дала је већ г. Д. Јенку да компонује песме за нову српску оперу „Суђаје", коју је написао г. Љу бинко, а коју је награлила Матица српска. Ово Је други комад из народнога живота, који је г. Љубинко написао. Доцније ћемо о томе нрогоиорити коју опширвије.

СТРАНЕ ВЕСТИ Намзт — Влада отоманска ноће да удари порез на личности странаца, који у Цариграду раде, а који су пре само иодносили становници турске и грчке народности. Два месиа листа »Стамбул" (енглеско Француски) и Неол(гос (грчки) насу излазиди два дана.; а штампарије је полиција посела, јер неки радници тих штампарија нису платили тај порез „еска® теске — реп и" као што га Турци зоиу. Али, као што се држи но свој прилици ће се ово укинути. Сирота Турска исцрпила се, пане зна како ће да дођетЈо аараК * * Новинари Француоки. — Поред многих маниФестација жалости за умрлим Царевићем РудолФом, како јанља Ч . Тагблат, јако је надала у очи кру на, коју су Фраацуски новинари предали. Из овога закључује Н. Т да сви новинари Француски жале искрево царевића

Са бкумгки« друшт«* „Ссегог Сава- држаие 30 ов. мес. у Недељу у е&ли „Вел. Школе. (егфшета:) Даље је навео као иреиону и вашу журналистику, која је до сад о њима врло мало хтела да говори, а било је аонина које су аападале на само друштво. Ни новиае „Независност" ни „Одјек" па ни само „Видело" иису им у озоме тешком нослу хтеле помоћи. После овога г. Нризренац је у своме подужем говору благодарио одбору на њиховом раду и предосторожности да се изда благодарност одбору на њиховом раду. К. Црногорац. проФв сор и Мусулин учит љ слажу се са предговорником. Посге овога прешло ее на избор унраве, па како су коцком из управе иступили 9 одборника, то на њихово место има да се изаберу лруги 9. Г. Николајевићу је останљено да он кандидује ту деветорицу. Иримљени су ови; М. Веселиновић. К. Шумеиковић. Ђ. Милијашевић С. Стојкопић Ђ. Ђорђевић ир. В. Школе. М Тадић. В. Антић инжињер. За тим бн изабрат акламацијом за преседпика Светолик Николајевић за првог блакајника Марколић Шапча нин а за П-ог Тадић. за Ј>ог секретара Срега Стојковић за П-ог Пера Ђорђевић за Ш-ег Ђ Јоаановић. за књижничаре : . Фермилијан и Ђ. Милијашевић, а за иоднреседника М, Богичевић. за рачуноиспитаче : г. г. Николу Ђорђевића II. Михајлоаића Ћчрђа Вај®ерта. За тим су читани и изиесени скупштински ова 4 предлога од стране одбора : I предлог. чл. 11 да сс измеии и да се (члана помажућег улог „ематра као прилог." II нредлог да се уведу члан<>ш! кобротвора, који илате уло.г (<д 500 д. (вов члан) а да се тим даде сребрна медаља. Ш. Да се могу куповати, срн.држ. аапари за кани тал друштва. Око ошог.1 предлога учесгвовали су многи говорнкци и огвори се дуга дебата. Против предлога су били. г.г. Ц»ата Срећковић, Пера Тодоровић и Мусулин; за предлог су г,г. Гарашанин, Пера Манојловић, Озеровић, Перић и многи други.

НајпосАе г. Алтула ивиосИ предлог, да се могу куповати само сигурни пакири и то: акције народне банке, српски лозови и жељезничке акције Овај предлог би примљен. За тим, пошто ибабраше г. Живојива Симића и Перу Манојловића који ће иотписати записник скупштински преседника затвори у 12 часона седницу.

Рласник

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК

„Сриске Новиае" од 1. Фебруара доносе ов| указе. За секретара прве клисе конзисторије ®пархије београдске иостављен је Љубомир Ђ. Поповић секретар друге класе исте конзисторије. Г. Јоханес Вит ностављен је за почасног ковсула у Грацу. Г Фердинанд Лајхс Мак. Фабрикант постављен је за почасног консула у Франкфурту на Мајни. За начелника треће класе среза лесковачког окр. нишког постављен је Коста Николић еекретар друге класе начелства округа врањског; за иисара прве класе начелстпа округа подринско., Милан Поиовић пмсар треће класе унраве вароши Београда За начелника прве класе среза ко. саничког округа топличког Тодор II; СтеФановић начелнак друге класе среза провупачког истог округа. — Постављени су: у суду окр>га крушевичког- за секретаа другс кла се Димитрије Карић секрегар друге класе еуда округа ужичког, по црт

ииоар треће клаее суда окр. шабачког ио молби У суду округа шабачког за секретара друге класс, Јован Соироновић секретар друге класе суда округа нрушевачког, по потребн службе. Снетозару Лазаревићу писару Ше класе суда округа ваљевског, уважена је оетавка, коју је подвео ва др жавну службу.

•И

И——

члановима (реби службе. У суду округа пожаревачког: за писара прве класе, Јоаан Ж. Јовановић нисар друге класе суда округа црноречког. суду округа рудничког: Рајко Стојкосић секретар прве класе суда окр. чачанског ио потреби слжбе. У суду округа ужичког: за секретара нрве класе Младен Миловановић секретар прве класе суда окр. рудничког по иотреби службе. У суду округа црноречког- за писира друге класе Тоша Игрошанац

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК. Београд 1 Фебр. 1889 Крађе. Марији Антоновић у бунарској улици украђен је едан бакрач у вредноста 20 дин. Тако исто украдено је 10 кокошака и две пловке из авлије дома за наиуштену децу. Пригворени. Ноћас су притворени Младен Перишић из Шаица због крађе учшћене г. Михајлу Барловцу и Лоревц Порк", због пијанчења. Осуђени. Пресудама нолицијски.м, осуђени су: Марко Стспановић из Црне Горе, Свегислав Марковић из Алексинца, Лазар Стојановић из Параћина, Милан Мијаиловић из Крагујевца Анка Симић служавка, Катарина Дудовић удова и Андреја Новаковић из Боеве сви због скитње. Стављени под крив. астрагу. Иавле Стевановић ииљар Јела удовица овд. и Ир ока Васић надничар стављени су под приватпу истрагу због крађе. Нађено. Код ка®ане Мајдана пађен је један кључ од касе и налази се у кв. варошком. — Никола Димитријевић млекаџија донео је у кв. савамалском једав мазп дурбин што му је један непознати ц)век оетавио у рем,

Просвета

Књижевне Белешне

IIод овим имесе нокреће нов

„Нова Зета." ном, казалисмо , да књижевни лист на Цетињу. Прва свеска тога лисга биће готова данас или сутра и разаслаће се уписницима.

5 4-

— Лудовико - та погинућемо! V том треиутку опет зачу се тужан тежак. самртан крик озго. Стари стражар счаде и ослушиу. — Имаш ираво, помисли он, — То није човечији глас! — Па ето чујеш сам! признаде Лаурета. — Ионеси Фен .ер рече Лудовико одлучио. — Човече — Боље не иди! — Сви добри дуси хвале господа Вога, узвикну Лудовико' за тим оде у доњу одају светлеће кулв и донесе Фењер. — То неће на добро иааћи! шаиуташе Лау рета кршећи руке. Стара стражар, носећи свећњак упути се одважно старој сввтлећој кули. За тпм пође и Лаурета. У том одјекну још једном озго, али сад по тмуло и тајанствено. Лудовико не даде се задржати. Он корачаше даље с&мо да види шта је. Жена му сл доваше шапћући неку молитву. Тај глас не чу се више. Кад се Лудовико, држећи свећњак, приближио кули, заста неко време ослушкујући. Све беше мирно. Само се чуло шуштање воде кроз ноћну тишину.

Али вису се могли обоје преварати, јер су обој чули опет грозне јецање. Лудовико сс приближи старој светлећој кули и тражго ио њој штогод са Фењером у руци. У један пут угледа нред собом на камену, који је вода прошле ноћи опирала једвог матроза мртвог. Испрва се уплаши Лудовико, јер није могао на мокром камену распознати тач о тело. За тим му почс срце јаче куцати, даде знак својој жени и приближи се с њом и свећњаком томе човеку, кога су тал; си испирали. — Живи још, — помисли он, — можда је он то за аомоћ викао ! Лудовико осветли бдедо упало лице удављеног матроза. — Овај ее удавио још прошле ноћи на оној холуји. — прошапта Лаурета, која се не могаше још повратити од о ог страха и осврташе се на све страпе. као да се још нешто десило. — Њега је море тек данас избацило. Ту већ није могао више викати. Лудовико се предомишљаше р .згледаше*мртваца и опипа га —Он је хладан и укочио се — рече, — онда је истина, да је оно његов глас био, који нас је звао. Поморци причају свапгга чисто човек не може веревати.

— Ти мислиш; он нам је могао дати какав знак. — Ходи Лаурета, да га одвесемо и чемљи предамо! Метућемо га тамо :• а сувом меету а сутра рано доаваћемо ловца мртпаца који ће се ностарати да се овај матроз сахрапи тамо иреко на мртвачком острву! Лаурета следоваше позиву Лудовиковом. Обоје нокушнше да подигну тешки леш и однесу. То није би■! тако лак посао. Чувар куле охрабри своју жену и онда већ беше лакше, Они измакоше мртвог матроза за једно заклонито од таласа место и оставише га ту на песку. За тим изговори стари чувар куле на глас једну молитву за иокој душе удављеног. — Сутра рано дозваћеш ловца мртваца — окрете се он за тим Лаурета. — Иди донеси какав коиад плитна. Моразно се окрега да га нутра потице не дп азе и не кљују. Лаурата одмах послуша свога мужа. Она оде у светлећу кулу и донесе једин комад платна, Које је пре неколико дана прала на мору. Ова га даде Лудовику а од њега узе јсвећњак. Лудовин пажљиво умота у платно мртвог матрозн. — Више не можемо учиниги, — рече он својој жени. — Иди ти па се одмарај а ја одох горе на светлећу кулу.