Мале новине

ВИБЛИОГРАФИ'1 — 1зач8та, дечијег листа , изашао је С број <■ овом садржином : У орЈ.шту, пссма Р. М. Иуковића; Ј дрко Краљсвић, од Аир. Стама товв) д учитеља; Кобац и кукавица песм. Р. М. И; Међедовић (свршетак); „Сто иута сам! ." од Шумадинца. Хартдја. — Допуиите што треба Бс лешк >. — Изашле еу Црте из престошшсг ЖИБОТа, неколико листака из једне етар ''ележницр. Веоград 1889 год. Шт. Мате Јовановић. Дена 50 п. д.

НАУКА (наставак)ј Ботаника: 0 теорији белија. — Доиста ми у листу налазимо само ћелије, а тако и у цвету; у стабљици ва против. налазимо само еудиће и кончиће који само представљају једну крајјву Фазу елсмената нодобних онима које смо већ видели код цвета иди листа. Има дак:!в један основни елеменат али који је тај елеменат?... Постоји ли -н у једно исто време на истовстан вачин, то јест са истим унутарњич и сиољним иојавама у оба цар ства, у живот ;;њгком и биљном? . . Посгоји . . . и тај су еиемонаг научни (и назвали ћелија. Дакле ностање је еваког баћа, жи вотињског или биљног, б»ла, ћелија. ЋеЈија је дакле почетак свега живота свега органског живота. Може ли се онп видети или иснитати? Хоће ли та ћелија моћи дати на са свим различит начин јето животињско илк бил.но тело. . . Не може. , . Ђелија која је ночетак живог бића садржава у < војој унутрашњости један састав чији ће се саставни делови мељати на различите на г ине, ирема томе хоће ли природа да иронзведе животињу илн биље. Шта је то дакле ћелијн? . . . Замислите једну малу микроскопску ку Т ЧУ У унутрашњости које се налази једна мање више леиљива течност која општи са течношћу суеедних ћелија пугем озмозе, то јест нролажењем кроз мембранЈ (опна омотач). Та унутрашња садржина зове се нротонлазма. (ваставиће се)

ПРИВРЕДА Лек против мува. — Кгсапима, млекаџиЈама, иос^астичарима и Фурунјама мува много штете може да начини. Нар> чито кобасичарима ]е мува највећи неиријатељ, А ништа лакше, него од мува одбранити се без икакве муке Треба са масном Фарбом окречити радиопицу и ту Фарбу помешатн већи део лорберовог зејтина (Богђеего!) па не ћемо имати ни једну М У В У) Ј е Р не могу муве да иодно се онај мирис лорберов,

јјер мекан хлеб Је 8а здравље убита чан, и особито далковима, надутостима утробе и т. д. услужан.

Забава

п И Ј ц д

-Ж-

СМЕСИЦЕ Како да ое хлеб уште^ује- — Што се ових кућа тиче, особито по солимо. које саме месе хлеб за своју потребу, та ће људи већ сви знати, шта вреди тврд хлеб, и самн ће се већ старати, да месе свагда, докле јошт имају хлеба за меколико дана, на тако да умегаен и изпечен хлеб стои но неколико дава, и онда се тек узме у тр ииење. — Али у варошима је управ нротивно. Ту се сваки дан од некара узича хлеб, који јо тај дан умешен и исиечен, и чесго једе се, тек што је из иећ извађен. Да би се дакле тврда х (еб •. набавило , морали би пекари једно шест дана сувише хлеба сваки .лан нећи, али само полу од тога продати, а остали хлеб, од сваког дана ио наособ, иа сувом месту гдс о ;тављати Тако би сваки мекар имао хлеба, од ког би ваистарији од 6 дана био. Кад би по томе сваком пекару строго се забранило, други хлеб продавати, него кои је од 6 дана: тако би уредба, да се само '!врд хлебап једе, једнако држала се. Трошерве хлеба тим би се умалило, и сиромах кој ће онда мање Лћба трошити, могао би не само леба сваки дан. колико му је од потребе, себи прибављати, пего би могао и врућих јела уживати. А искуством је осве д^јчено, да врућа јела боље питају, него хладна, да онај, који сама хлеба једе, прави је ждера, који не може да се насити. На послетку тврд хлебац и за здра1јд,е човеку добро чини

кил.

БЕОГРАДПКА

ВЕОГРАД, 1 Фебруара 4550 Жита ..% 11.50—12 4452 Сувих шљива 18.24 Брашно (леб. нес). —.Брашно фино . , . —.Враш. леб. сејано —.1764 Кукуруза 8.50 76 Кукуруз. брагано 11.54 Јечам 8.50 1553 Овас 9.Раж —.Јабука 25.Криза —.2657 Пасуља 25.168 Ораја ....... 18.Катрана —.Вуне овче .... —.Коре брезове. . . —.Шишарке .... —,132 Пршуте .... 132.8160 Креча 3.20 2870 Сена 4.50 Сламе —.Лоја топљеног . . —.„ натопљеног. —.Масла . Кајмака

Књижевни огласи Изашла је нова кшгга : КРЗДБ ШШ> криминалва приповетка.

ЧИЧА МИЉКО Приповетке Косте Петровића Цена 1 динар Може се добити у свима добро уређеним књижарама, Веоград. Књижара 4-5 ВЕЛИМИРА ВАЛОЖНКА

96 713 Јарме Сланине 30 Сира . 4278 Свиња . . , 161 Лука црна Лука бела 2296 Арпаџика 1782 Кромнира

100-102,• . . 10.—

229 . —.80 . 75.80 7-8.-26.— 10,—

лит.

РАЗНА ИИЂА 8350 Вина црна, 20—24 „ бела 1300 Комовице 30—34 1100 Ракије меке 26— 30 Ракиј љуте Шпиритуса

■>■■ 'М

Изашла Је КРИМИНАЛНА ПРИНОВЕТКА мали деда ИЗ БАТИЊОЛЕ од Емилија Габорија Цена 1 динар Може ;е добити у свима књижарама. Београд Књижара ВЕЛИМИРА ВАЛОЖИЋА 5-8 ОГЛАСИ

куђа на проддју обратити се уредништву овог листа, у хотел „Славији" или госп. Димитриј?/ Ђорићу, преко од споменика. 5_ 6

ЈЕДНА ЖЕНСКА доброг владања тражи место за газдарицу. Упи-

тати

редакцију.

— ПидишУ — рече му она враћајући се у кулу. — Сад је све л ирно горе! — Е сад ће миран бити рече увар куле Сутра ће у земљу ту може спавати. Ко зпа где му је веселнику матер која се за њ Богу моли. и где му је жена која га иа обали чека и ва њ погледа — Не ће им нише доћи, он сиава у туђој земљи. Чувар куле ућута. Он уђе у кулу заједно са Лауретом, која је добро врата затворила Он се попе горе ва кулу ватри, а жена му оде да спава. Тек што су чувар куле и кулу и тск што* оу врата, са еветлеће куле одјекну опет загушљив грозан крик. Неки чамац долазаше од стране лагуна и приспе уз обалу. Слаба светлсст са светлеће куле обасјавалаје го место. Једна жена и човек били су у чамцу и обоје ■ у веслали, Она привеза чаман за обалу и иза1)1 на обалу. Јасно се могао расиознаги велики ветак стас рпа замршена коса и црно црномањасто лице. .'о је била СтсФана, која је дошла у Моло тако цкан.

његова жена ушли заткорили а озго

У вече )е пошла из Мола. Пут беше далек. Једва је сад стигла мети свога путовања. Сте ®ана таман је хтела да пође светлећој, кули, са које је светлост горела, кад на један пут застаде. И она чу онат потмули тајанствени глас, који су цређе Кудовико и Лаурета чуии, Она ослушно — чудво и страшно! Откуда ми је тај крик, тај ужасан гдас? Па ипак све се умири. СтеФава наетави свој и дође до нове светлеће куле. Она приђе вратима и покуша да их отвори, То јој не пође за руком. Врата беху закљуЧј'на. СтеФана закуца. Дуго је времена прогало еок се нешто у светлећо) кули чуло. Жена чуварева, која се уилашила од лунања звала је озго мужа ко је. Најзад дође и Лудовико и запита ко те. — Огворте само! СтеФана Себастиранова удовица, — одговори опа споља. Чувар отвори врата. Откуд долазите тако доцкан? Упита је он. Сте ®ана уђе у кулу и приђе њему и љубоиитљивој брижљивој Лаурети, — Хоћу да вас питам нешто људи! Шта је с оним гласом које сам чула на ао у.

28—3,3

Лаурета поледа свога мужа исиитујуаи. — Зар сте и ви чули упита је он. — Са свим је чудноват дио, иродужи СтеФана. — Не знате ли што значи? — Тако је овде у овој самоћи крај мора, одговори чувар куле. — Ко ће с«е то знате? И мисмо то тражили. — Нисам ја за то дошла, — рече СтеФана — Хтела сам вас питати за једног старца, који ј догаао на једној лађи из Градоа у Маламоко и овде ее у Моло искрцао. — Знам већ, кога мислите, — одговори Лудовико. — Оног страног старца, за којег је већ капетан иитао! Биће да је дошао, али га ја нисам ввдео. (наставиће ее)