Мале новине
БРОЈ 52.
УТОРАК 7. ФЕ6Р/АРА 1889
'авзња) нижах ^>1упу праве еи-
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ: На годину 12 динара На по године 6 динара На 3 месеца 3 динара Месечно . 1 динар ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: На годину 30 динара На по године 16 динара На 3 месеца 9 динара 1Е РЕТЈТ Ј01ЈКШ
МАЛЕ НОВИНЕ
ДНЕВНИ ЛИСТ 3 А СВАЕОГА
9
ПреТ плата, пиома и В ласни т ку „ М ајшх Н о ВИНА ^јј^. В рачар
н»о«у
СВАКОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИ ДПДАТАК.
За свако оглашење пла^а се држ. таксе 20 пр. д.
ПОШТОВАНИМ ЧИТАТЕЉИМА „Малих Новина" „Мале Новине, којима смо до сад ми били влаеници,нрелазе од данас у својиву г. Пере Тодоровића, владивога комесара код Народае Бавке. Веоград 6 Фебруара 1889 год. Доеадагањи власници „Малих Новина" Медецијан и Кимпановић
« е ® ЦРНОГ КЈАДОВНОГ ДЈЈзДЈГД СИРА ЕМЕНТАЛЕРА и САЛАМЕ Фришке добила је трговина Ђорђа Д. Јвздића спрам Коларца 500 Франака плаћамо ономе, која в после употребе КОТЕОВЕ ВОДИДЕ ЗД ЗУБЕ Флаша 1 1 и Д пн - пка Л а впше 3 У бо(5оЉ У добије или пз уста заудара. Јов. Георг Коте, хемичар Берлпн, у Београду код Др. Ј. Ђурпћа п Марковића, у апотецп Др. Ј. Ђурпћа п Павла Марковића. 8—1о
Дневник
К алендар Нравославпп: 7. Пр. Партеније еп. Катол. 19 Габин Конр.
л.
Сунце пзлази: у 6 час. 49. м. !је г. Никола Иашпћ, нреко уреднпш а залази у 5 ч. 12. м јтв* „Одјека", упутио срчсепм редакциПоследња четврт 11. у 1 час 17. јјама, кад цео буде отштампан донећем. изјутра. ДНЕНПИ БИЛЕТЕН 3. и 4 Фебруара 1889 г. умрлп : Франц Лудвик, ткач, Јулка Николпћ удова Васа Ердељан надничар Ана Прелвћ удова Марија Тодор'»вић удова, Анка Ж Ристивојевића Ђорђе Олчан кро ач Љубомир син Јов. Ђорђевпћа зидара Ннкола еин Тодора СтеФановића Спмеун Јовановић стражнр
Може се прет латнти и код свију поИ&што ста—^ V тече, ЦЕНЕ огласима ч.ју две На првој страни од речи 10 пр. д., а на ч! и РУ" од петит реда 10 пр. дин. ДНаки, ако се аме==;ебе, _до— па ип и а
ШШЕ ШТШ
ВЕЋИ 0ГЛАСИ П0 ПОГОДБИ
Ред примања по министарствима Министар унутр. дела : сваки дан пре подне од 9 и по до 12 час. и по подне од4 —5 часова. Мин. иностр. дела : четвртком од 11 — 1 ч. пре подне. Министар војнн: сваког дана од 11 — 12 ч. сем недехе и правника. Мин. правде: сваког дана од 9 и по час. до подне, Мин. грађекине ; сваки дан од 11 — 12 час. пре полне. Мин. просв. и цркв. дела; петком од 11 до 12 час. пре подне. Мин. привреде , еуботом од 3—5 по подне Мин. Финансије ; уторником и пвтком од 10—12 пре подне. Ред цензура по новчаним заводимг Привилегована народна банка , понедељак. среда и петак. Беогр. кредитни вавод; уторак и петак. Задруга за међусобно помагаље и штедшу понедељак и четвртак. Сриска кредитна банка ; понедељак, среда, петак и субота.
мо о вему св ј суд. * Крунисањв — Дознајемо, да ће у по недељак 13 Фебруара Њ. В. Краљ доиети одлуку о евом крунпсаау. Дан 13. Феб . изабрач је с тога, што тада пада празновање Св. Спмеуна Мироточивог, дакле тај је дан узет у почает спомену на првога српског владаоца од Лозе Немањпћа. * Забава. — Академијско певачко друштво „Обилвћ", како чује 10, спрема се за нов концерат, који ће даватп 15. ов. м. у Краљевој пивари. На овом коицерту певаће се све саме новпае невачке п музичке. * Руси о прослави Косовскв битке. „Рускоје Дјело", гчворећи оспремама које се код нас чпне за ирославу Косовске Петстогодшнњпце, сполшње да је бнтка Косов п ка бпла судбоносна п
то би само гсн жнл • лену пдеју сГ веЕ1Ске узајамности. * Одликовани. — Њзгово Величанствс Краљ, на предлог Канделара Краљевскпх ордена, благоволео је иревисокик решењем својим од 31-ог јануара тек. годиве одобрити, да могу прчиити и носити: Орден „Леоаолд" I реда: г. Надола Христић, председпнк мпнпс? арског савета и мпнпстар унутрашњпх дела, којим га је изволео одликовати Н>ц гово Величанство Цар и Краљ АустроУгирскп. Орден „ Лава и Сунца " Ш. реда: ђрнералштабнп пуковнпк, г. Младен Јанковпћ, начеднпк општег војног одељења војног министарства, к >јим га је изволео одлпковатг Његово Величанство Шах Переијскп. Орден „Сааситеља " IV. реда: коњичкп мајор, г. Мојајло Кумрић, ађутанг Његовог Велачанства Краља и командант Краљеве гарде, којим га је изволео одликоватв Његово Величансгва Краљ Грчке. Орден „Мц^дије" Ш. реда : г. Ђока
В е с н и к
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ — Г. Пашићез проглас. У данашњем броју почпњемо доноситп проглас који
по целу Еврипу, те је и спомен на ту битку сплетен с истор јом Европе ИЈЈ ешп ^ Т р ГО вац пз Нпшз, —климга њене културе, па завршује овако: ј е азволео одликоватп Његово Вели„До сад код иас у Русијп нвје јога чанство Султан. *ило речи о ма каквој прослави пет-[ Орден „Густава Вазе" внтешки крст: стогодишњвце Косовске бптке. Косов-|г Велпсав Ђ. Мпловановић, војноска б«тка — то је Троја српска, опе-|судски иоручпк, — којим га је извована српским Хомерпма и до данаш-|лео одликовати Његово Величанство њег дана жнвп у песмама и лредањима Краљ Шведске п Норвешке. народним. Не прославпти успомену Ко- *
совске битке у Русији значило би на нетп увреду српском и опшге словенском народном осећају. О томе би требало промислити Тако велп „Рускоје Дјело" И ирав
С погреба. — Јуче је сарањен г. Настас Петровнћ писац српско-француског реч шка и проФесор ;на „Великој Школп" уз саучешће својих жолега школских и великог бр Ј.ч ђчка в В.
вели. Тиме 6и Руси показали да умејујШколе. На погребу је певал I Академценитп јуначку борбу и културне за-ско певачко друштво „Обилнћ". Госп. слуге н других сдовенскнх народа,. аГ.Тершпћ држао је г вор у цркви
ПОДЛИСТАК
ЕРА&НЦА или Д0ВАЦ МРТВАЦА Ј
101,1
ВЕНЕЦИЈИ
Р О М А Н пз ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕПУВЛИКЕ КЊИГА ОСМА првводи А. Ж. Илић —о—
(Наставак)
(224)
— Покушаћемо, мој добри Јакопо, ади ја сумњам, да ћемо много дознати, одговори Едита. — А 110 најмање што о мом сиротом измученом оцу, јер ако је до сад срећно прошао, онда ћемо имати велику радост, да гн опет виднмо тамо у Венецији ! Бојим се, да мој отац још не лута ио непроход-
сам
ни\> ; страховитим нланинама — Бог нека ми помогне, да га оиет нађем ! Лађица дође до пристаје. Ловац мртваца скочи на даску и привеза уже од лађице за обалу. За тим и Едита изађе на суво. Тамо, мало даље, беше крчма код златне крме, у коју свраћаху сви поморци. Без великог устезања иође Едита са старим Јакопом право крчми. Кад су ушли у ту доста пространу крчму, затекоше већ многе људе, где једу инју, смеју се, певају и ћаскају. Бећим делом беху то поморци, али се ииак видело међу њима и грађана, ловаца па и један калуђер. Последњи румени зраци залазног сунца падаху у крчму кроз отворена врата. Перголо врло услужан крчмар, трудио се, да све своје госте у свему задовољи. Кад је угледао ловца мртваца, поздравн га — чинило ее, као да га иознаје.
— О ткад ое нисмо видели! Огкуд ви овамо у Градоу ? — уцита га Перг >ло и приђе му, да му мало руку протресе. — Дакле и кћер сте довели? Душе ми. красно девојче иорасло! Седите ви овде! — све то изговори вредни крчмар за час. —• Хм, нисам знао, Перголо, да сте ви овде код златне крме, — одговорв ловац мртваца и седе с Едигом, за једансго — Ви нисте одавно овде, је ли ? Али Перголо отрча одмах за други сго, да госте послужи. — Он мисли, да сте ви Нела рече Јакопо тихо. — Па нека мисли, Јакоио, — прошапта Едита. — Шта га се тиче, ко сам ја Одкуд га ви познајете ? — Он је био пре у Маламоку, сињорина. Ту је држао и крчму и лађарнацу, али двојак посао не проће му добро. Не знам само куд се Перголо деде. Ну наћи ћу ја њега.!