Мале новине

(

п^Јилулској, који је у свом врло де-0» подужем говору изнео живот „ .„дшика, и засдуге његове на пољу о ^Фмчат, наооменувши, да јепоко)ник о ево^н радом као човеки друг етекао међ.у многима депу и трајну уепомену. Настас Петроваћ родии се 1844 у */у седу пожаревачког округа. У Пожаревјесвршионижу гимпазију а у Београду пшназију. 1861 године ступиоје јена правни Факудтег <г ^ Посде је као државни питомац про"Чдужио шкоду у Паризу где је свршио државее науке. Но новратку своме постављее је за писарл држав. штампарије анослеза писара министарства док није 1880 год. изабран за нроФесора „Вед. Школе" а већ 1887 године стављен је у пензију због бодеста. оо - ДОМАЋЕ ВЕСТИ

Један предлог. „Слободн" доноси овај преддог грађанима варошн Ниша: — Грађанима преддажемо, да освују нарско удружење подигне" у почетку један добро уређен парни мдин., (ако се не би нашао водеви с довољном снагом воде), ко ји би могао израђивата све врсте брашна. Тим начином ггодмиривала ба се

СТРАНЕ ВЕСТИ Обесиа жену. — Арон Намет из Новог Садаша живео је са св )јом жевом у вечатој расира, немару и незадовољсгву. Ова му је навеки чандрала и гунђ да, Пре три г|дине горопадила сд и викада је ова Ксантипа од жене тако да јој се морао муж сакритп на таван. Али Јкена му ии тамо не даде мира, нашда га је п на тавану, те и тамо продужпда грдњу п дарму. Сад већ, изгуби стрпљење паћеник овај те сграби жену своју и обеси је за греду, у пригради некој, у к>ју је сланана затварана. За тим се сиђе са тавана мириом савешћу и атаде н& свој носао, — јер се једанпут засвагдаопростио несносне беде. Када је Арон пред судом испитиван о овом уморству, праповедао је читав догађај са чистом и мирном савешћу тако, као да никакво зло учи нио није, и изјавноје, да се ни најмање не кајеза учињзно дело. Кр-љ суд осу дио је овег одвећ смелог мужа на вечиту робију, коју је пресуду и краљева

акционарско мДи-табла потврдида. То удружење да

Из Бвчкерека стаже весг, да је

■тамо млади сдпкар коме је теа 22 године, Јован Матанови& полудео и да •је однесеп у зем љску лудницу у Будимпешту. Матановић се учио слинотреба брашна у Нишу и ее би се уво-јкарству у Будимпешти н Бечу, те је зидо Један део дакде пшенце прерађен цре крагког времена, дошао у своје би бао овде, и овај новац да га другомејродно место Бечкерек у намери, да, дајемо остао ба овде. међу еама. Доц-.ту израд-м портрега дође мало до ноније могао би се — ако би било ус-!ваца те да штудије своје рада оде у-

дова — подићи још ,едан мдин, којп би овдашњу пшеницу прерађивао за друга места. Тим вачвном и цена житу изједначила би се са другим варошима које су бољег подожаја, т. ј. блвже; а то значи да би п произвођач имао већу корист од свог рада но данас. Обраћамо пажњу грађашша, да се брашно довози у Нпш, чак из Маџарске а ми се бојамо е не ћемо имати рачуна овде на месту : Разуме се да за озо предузеће треба јак капигад, како удожени тако и обртви, ну о том ако устреба проговорпћемо другом прилпком. У корпст тог предузећа додајемо још ово, да је Ниш бдижи Врањи, Содуну, Пироту, Софији но Београд Сме дерево и друга места. Међу тпм можемо се тврдо нздати, да ће се други — какав етранац — користити овим предузећем, ако га ми не остваримо. €»«>-

Париз. Оа је имао доста посла. алије од св<>је зараде издржавао и лечно своју бодесну матер. Невоља магерина се тако текнуда срца сан >вљег, да је у посљедље време аоетао врдо суморап: а набрзо ее по томе појаве ужасни знацп дудила. што га |е одведо у дуд нпцу. о Проглас г. Николе ПашнМ 16. бр. „Одјека" доноси овај г. Пашићев проглао. Госиодине уредииче, У последње време опет су се отн челе, око мане и мога имеиа врста и плести неке иитриге. Тако је то блло кад је стуиала на управу савезна влада, на је то било и онда, кад је стуиила радикална влада на унрану. а ето

где тако бива и у ово време, када се с правом очекује, да у Србији наступи промена владавине у иарламентарном духу. Те интриге, као што се види, воде се с неким планом. Оае ишчезавају и ућуткавају се кад ишчездва вероватност промене управе, а појављују се г час слабије час јаче, чим се осет« да се прилаке мењају те да може настати вре ме, када се Краљеза милост може распространити и на мене. *) Ја не могу тачао знати лачно сги, које су стазиле себи у задатак. да ми за свагда поврат&х у отаџбану спрече, (а и не же лкм их иагађати) али ово етор чврсто и неаумњаво, да те иатриге потнчу из кр^га, која н е.-мо мене мрзи ш ненавида, век који је рад сваком злу Српства и која би желео да у Србиј» влада вечити раздор и неслога У поеледње време, а особато од кад је српски Краљ, у очи прославе 500 годишњице Косовске битке, апелирао еа слогу свиј ериских синова и етранаха; и кад је се народ одазвао том племенитом Краљевом позиву, ирихватао иови Уетав и тим отвор«о вова врата парламентарној управи у Србији, — обаовиле еу се и учестале те интриге, Исгина,' оне ее при мало бољем носматр?њу провиде, али ва то могу обманути многе, који гледају из далека и чују из деветих руку

По моме мњењу Србија је, са решењем Краљевим да еезрве Вв лику Скуаштиау ради промене Устава, ступила на нову стазу, а са усвајаЊем новога Устава, ударен је оенов новој ери, — новом нарламентарном развитку Србаје. Све искрене српске патриоте обрадовале су се том новом кораку Србије, и њему су гледале залогу за нову и срећнију будућаоет Српства. Али чему се српеке натриоте радују, томе се не могу радовати ози, који би желеЛ да је Србија гнездо раздора, трзавица и аенормалног отања. Меаи се чини, ако се не варам, да из тога или њему подобнога круга потичу сзе антриге, које су управљане нротиву нормалнога развитка Србије па и протаву њзеих извесних родољуба. Неки српокв ш страни листови увек су сапали на меае грдње и денунцијације, нанмвајући ме свакојаким именом, чам су осетили да се етање у Србији мења на боље и да се могу нрибрати и сложлти сриеке снаге на рад око сриекога бољатка. Ну ја сам ћутао и оретпостављао да ће их моје ћутање а уздржавање од сваког политачког мешања у ствара Србије једном оламетити, да преетану бацати се камеаом на оеога, кога су неираведно на смрт обрекли. Ћутао сам к онда, кад

И ето то ме је нагнало да;Ј е мо ) потриотизам поново у суазађем из резерве и да нодигнем! мњ У доведен: кад је „Вадело 4 ' глас у одбрану истине и правде. ста "®° Д (,ка39ва ти да сам Бугаоима нудио Македонају и даса*) Ово писмо је уредништво „Одјека" до- раДИО протаву СВОЈе ОТаџбине бмо ОД Г. Нксоле п Пачшћа с молбом, да _ На еве те клевете ћутао сам га Јавноети преда. ОдвиваЈући се овој модби . . . •> и жељи г. Пашика ематрамо за дужност иа- (И 8.К0 ]в МОЈв Срце ТИМ НвПра јавити: да радикалним првацима није <та ведН ии наиад«.јима ЉУТО Парано) вљан до сад иикакав услов за ооразовање , , } Ј \ кабинега, на, наравно, ни тај : ,,да се ради- Ј^р Мв ЈС СаввСТ Т6ШИЈК31 Д& ћб кадна странка на евагда одрече Папшћа."| ј е даом наСТати дан, Када ће МИ На против отоји то, да су радикални прваци' ... одиах после промамовања Устава молида И МОЈИ Најжешћи ПрОТИВНИЦН ПрнКраља да амнзстује Пашића, као шго је ра- заати . д а са1И б а0 и оцтао цећи дивална странка и увек желела, да га види милошћу Краљивом враће па у ота џбину. ПатрИОТа ОД ЊИХ И ОНД&, К ,аД Су

Крчмар се врати опет њима. Едига иоручи за се и за Јакопа јела и нића. Перголо донесе све брзо. — Кажите ми Перголо, познајете ли ви СтеФану. Себастијанову удовицу ? упита Јакопо, пошто је турио неколико залогаја. — СтеФана? СтеФана — размишљаше се Перголо. Ловац мртваца ониса је. -— Јест тако, мислите! — узвикну Перголо. — Она изгледа као човек у женским хаљинама! Ја је познајем још кад еам био тамо у Маламоку ! —- Зар није била она овде код вас неко време ? — Упита га ловац мртваца даље. — Чекајте мало — да се размислим — овде се свраћају сваког дана многи. — Чини ми се, да ви добро пазарите овде! Едита погледа крчмара. — СтеФана је морала бити о де ! тврдио је Јакопо.

— ест ! Ммате право ! Опомињем се сад ! Била је овде ! Седила је онде! Чини ми се, да она особито воли вино и тешка иића! — Је ли била сама? упита га Јакопо. — Сама? Јест, чини ми се! Чекајте мало — не може човек све да запамти ! Јест, сад знам! Била је овде сама! — Је ли што тражила од вас? да ли је ко овде предусрео ? Или ]е она некога чекала? — Е, ловче мртваца, то ја не знам ! То вам одиста не могу казати! Не могу се добро опоменути, јер, колико се еећам беше већ вече, СтеФана беше овде али и један редак гост, важан гост, који ми је свашта причао те нисам ни пазио на Сте♦ану, али у колико знам, била је она сама и није никога примала. — Неки редак гост? ,пига Јакопо љубопитљвво. — Ко је то ? — То вам је оригинал, ловче мртваца! Ја сам био врло задовољан. Мислим. да је добар Јгвжов, али је тек умео то добро

ради ти . Могло се мислити да долази из далека. Изгледао је као неки овчар с при морских иоља и нланина! Едита поста пажљивија. — Као овчар? Како је изгледао? упита она. — Врло чудан ! Имађаше на себи само не у белу когауљу или хаљину, која му падаше до колена, а опасао се беше неким ужетом место појаса. И^ао је кратке чакшире а на глави неко покривало од сламе. Е, ово не лажем ! Оао ми је пало у очи! Кад би ее кошуља с нреију раздрљила, видео сам где му виси нека стара, златна амајлија. — — ХР ист0в0 распеће ? упита Едита не дишући. Перголо је погледа зачуђено. — Јест, распеће! А откуд то ваша кћи зна, ловче мртвица ? Јесте ли вндели тамо тог старца? Он је хтео ићн у Венецију, он вели да јс он онај заборављен адмирал, гро ф МираФијоре ; али