Мале новине

ме немоћна изгнаника обасинали грдњама и клеветама пред народом, пред којим се не могох бранити. Па бих на послетку и сада ћутао, кад се ионово осуше интриге, да не видим у њима смер не еамо да мени загорче још више живот, веК да омету Србију на њеном иравом иуту, да ома^ ловаже нови Устав и осујете иарламентарну владавину, те да тим Србију иоврате у коло интрига. трзавица и немоћи. Ш ето ово аоследње еагнаио ме је да после тоииког ћутања поли гнем глас цреко новина не толико себе ради колико да браним Србију и да поаушам иоништити интрЖ, које се плету и после усвојеног Уотава и предстојеће парламевтарнр вл&давине.

тога удешен Је и за дансирање торпеда. а најзад има такво едектрачни осветлење помоћу ког ее осветљава о сва околина његова кад се надази изпод воде. На срединв брода надази се нека врста куле у којој једва има места за једног човека, управљача брода, који седи на врдо дако обфгној ссолнци. Сдесне стране је кука за крму, а с леве стране трубе са разне жашнне. Пред управљачем стоји челично огледало помоћу ког вида на све стране, у висивп очпју му стакден прозор, а за деђима електрпчна светл^ст. Компасом се одређује правац у ком има брод да пдиви, внеком нагиб, а неком справом са сказаљком брзина којом се брод креће. Осим управљача у унутрашњост брода местајошза четирп послужаоцв. Торпел налази се на врху брода, а у унутрашњостн овога с обе стране по један суд компримисаним ваздухом помоћу ког се торпед .1аи|смра- У зад5!>ем крају брода налази

После толи&ог врећања и дб ' се Ј ош Ј е Д ан такав суд, који може нувцирања и оосле толиког ћу Јд^ издржн притисак од 100 атмостера и 3 ц г ^ ј и из ког се, према мотреби. пунп брод тања, амао оих много што шта да свезкии вазд}х<»м за дисање.

полиц (ски гласник

кажем; али уздржаћу се од овега што не стоји у најтешњој веаи са интригама, које су потекле од оази >а Велике Скупштине » „ро- 6 4зврЈа|м мене Уста^а. I Притворени Н ћас су притвоДа почвем. !рени: Живко Николић и Варбара Шин(настапиће се ) дер служавка због скнтње. 0 е у ћ е н и. Пгесудом нолнцијском ооуђеаа су: Араиђел Младеновпћ тежак и Ленка Ранковић из Ропоља. Антон ЛаФерд слуга збаг скитње п Илија Вукић слуга што није сљздовао позкву власти Нађено. три мала кључића нађсна су и налазе се у кв. варошком. Једно мало праее црно нађено' је и налаза се у кв. врачарском.

„Маркиза". — Овако се зове иајновија Сардувљева комедија, која је приказивана ире ноколико дана први пут у Паризу у позоришту „Сгутпаае", али је по све пропала због своје ласцивности, која ево већ ночаше сс сви»;, падати пз моде. н а у к а Ботаника: о теорији ћвлија (наставак) Нуклеоле може а не битп некада, али бар, ако постојп, она се може тако тешво уочати да нам је на највеће увеличавајуће стакло не може показатп. 0 њој дакле не можемо даље говор*ти. Пратећи иоследња пстражпвања научника о језгри, и ако нам микроскод дозаољава да добијеио довољно увелпчање, ми впдимо чудн >вату ствар. да је та језгра, коју ми испочетка у зесио за хомогену масу,снмо дугачки кончић омотан око самог еебе. У добу репродукцкје, тај се конац надува, скупи и распоредп се као ружица на којој се свв кривппе прекидају Тада нам од т га остају само делићп

гласник.

агдомерације (нагомилавзња) нижах бкћа, која у великом скупу праве ваше биће , , . . . (Наставиће се)

прпвреДа Да лампв не дмме. Узрок г што стакло од дампе очађави, дежи V теме, јшто се по трговпнама нродају две врсте петролеум : амерпкански и руски којису по каквоћп скоро једнаки, да се једва могу распознатп, и ако се лако може познати раздикај јер американски лакше усише фитпљ у себе, а руска теже п спорије, Ако смо донвкле употребЉавали американска. па онда почнемо употребљавати рускн без дасмо променили фз гиљ , и просула остатак аиеричаиског петролеума, онда ће стакло од дампе очађавити и осегнћемо у соба смрад, јер фитиљ неједнако усасавЈ, тепроузрокује диа Рускп петродеум је тежп, ге тако б.»ље а горе од америеанског и већма светли. Ка,-1 горемо американска петролеум, није нужао засецаги ф јтињ свакп дан, а кад руска, ондч свака дан. Амерпканскп петрбдеум брже горе,

Онп се одввјају, илг још боље удва-ј те та ^' 1 више се а троши, а русви вр.1о

Ј а ЈУ У правцу њпхове ширпне, и удаљ вају се. Довде су она заузамалп еамо екваторајалну разнину, али од т г тренутка оаи се одвајају уирављајућн свој шиљак ка пољу језгре која се је заЛкружзла у облик СФере.

споро горе, маље се трошп а куд и камо лепше сзетлп. Свакп онај, који буде троши > руски петролеум, преко године дана много ће уштедити јер колако се потрошн за једну годану дана на американски

ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК Пералов нови подморски брод —Како јавља Дармшт. „А% М11. 2(^ и . ту скоро чнњени су к >д Кадикса опити са ноаим подморским бродом поручика Перала. Вр >д има изглед вретена и покреће се електрицтетом. Вели се да је у стању пдова ги испод воде у дубана од 40 до 50 метара, крећући се ванредно лако и ио тој дубани. Да се тај брод дигне, спусти ,обрне у све могуће стране довољно је, поред свега тога пп о се креће знатном брзином, еамо незнатан нрчтисак руке

За тим, по извесном закону, оне се( ает Р°- 1е У м ' тим новцем могло ба се

код овог брода што се помоћу наро читнх справаувек тачно може да види којом се брзином креће и у дубинв плови, а најзад у стању је под вод-м провести и Ч'тав дд". Опм свеги

просвета.

БЕЛЕШКЕ. КЊИЖ, И УМЕТНИЧКЕ

Нестао књнжезник. — Познати чеш кп драматпчки нисац и критичар, Емануел Вождех, у недељу у вече пошао на дотичне справе. На:значајвије Јеје од куће пз св га стана у Степа

н вој у-заци у Прагу, те се од онда није вратпо. Сва испитиваља осташе успеха и боје ее, да се књижевнпку није догодила каква несрећа.

скуае све ка тпм половима назватим аривлачни иолови. Ту се спајају и пре обраћавају у нов кончић који се, сма њујући своју дебљпну, тагвп н дужи непрекндно док тај примитивнп кончић не буде образован, Тада је језгра подељена у два дела. Шта се дешава за т I време у у нутрашњости ћелије? Протонлазма. је пратила иоделу као н мембрана и на послетку се добијају две ћелије. Замислите сад та,ко цео низ скупљених ћелија, приаетих једна уз другу ; једне се мењају испуњавајућа ту или ту дужчост; друге се мењају исауњквајућн другу какву дужност, и тако се добпја једн > биће било жнвотањско, било расгењ. којеће иогдекад бита тако ко.мплпковано даће требати читава студија јвдног снецијалисте. Ни човек нема друга почегак ; то нам доказује ембриологија. Може се дакле казати

тодцко руског петродеума вунита, који би трајао бар две године дана. Обраћамо пажњу каФаџијама и тргоацима, занатлијама и у опште свима )На^а који мв >го троше петрол^уи, да не употребљавају амераканска него руска, јер је руски, боља, јевти Н ији и по само здравље пробатачнаји.

Завава

смесице — (Стање српских народних фон : дова и Фундација.) којима управља управа српских нај)ОДно -циквеанх фоидова у Кардовцима, 31. децембра 1887. Не давно издала је речена управа извештај о Фондовима и Фундацијама, којнма она рукује, и ио нстом њпхода ]е евако биће само резултат једне!во је стање овако:

ја мислим, да је с»мо његова фикс идеја или бар лаж! Едита беше врло узбуђена услед тог неочекиваног гласа. Али Јакопо !ој даде знак погледом и претече је говором. — А тај је Старац био код вас је ли Перголо? упита га он. — Он вели, да је дошао од ускока, у чијем је затвору дуго пробавио, — одговори Перголо. — све ми се чинило чудно и звонило страшно ! Мора да је дуго по планинама дутао и тумарао, што се и по њему видело, јер му ноге беху од трња израњављене. Лице му и кожа беху ноцрнили од сунца, а коса и брада побелели, бели као снег. — Едита није могла уздржати суае. које од Јвалости, које од радости, па им је пустила иа вољу. — За што вам плаче кћи, ловче мртваца? упита Перголо зачуђен.

Јакопо се иравно глув на то нитање. — И тај вам је сгарац све казао? обрати се он гостионичару. — Он је наказивао још много којешта! одговори Перголо. — Тако говораше, да мора ићи својој сестри у Венецају, да је јако воле и да јој је некад нанео неку неправду, да се неки варалица увукао у његову палату играјући улогу његова сина! — Зар то он говораше? упита Јаконо. — Будалаштина ! Није он при себи, — продужи Перголо. — Ја сам све трнељиво саслугаао ! Знате ли, шта ја мислим, ловче мртваца ? Тај старац био је коД ускока, видео тамо адмирала, говорио или чуо нешто о њему и добио то уображење да је он адмирал! Да је дуго тамновао код ускока не ћу спорити, то може бити истина, али, да је он адмирал гроФ МираФијоре, то не верујем! То није истина ! — Још једну, Перголо! Је ли била ■ СтеФана ту, кад вам је старац топричао?

—• Јест, чини ма се! Она је седела онде, а ми смо тамо за столом ! — Онда је онасвечула! — рече Ја-

коно. — Па где је старац? 0 кажге нам где је мој драги — где је старац! — Обратн се нагло Едита гостионичару и не дишући. Срце јој јако било и тресло. Вила је у неописаном узбуђењу. — Где је ? Огишао је лађом у Маламоко ! — одговори Перголо. У том стаде вика многих гостију. Перголо скочи, да их послужи. — Боже мој — Јакопо! Овај глас! јечала је Едита Ах. ова радост ! нада. (Наставиће е)