Мале новине

БРОЈ 53.

СРЕДА 8. ФЕБР/АРА 1889

ГОДИНАП

ИЗУ1АЗИ СВАКИ Д АН

ЦЕНА ЗА СРБИЈУ: На годину 12 динара На по године 6 динара На 3 месеца 3 динара Месвчно 1 динар

МАЛЕ НОВИНЕ

претплата, писма и рукописи шаљу се Власннку „Малих Новина" — Славија Врачар. Може се прет^латити и код свију пошта у Србији

ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: пглдгимд На годину 30 динара /Г П Ђ Ђ И И ЛИСТ ЗА СВАКОГА ЦЕЕОГЛСМ На по године 16 динара ° Л V 1» Л. 11 V I Л љ дрЕ0Ј страни од ре , ш 10 „ р д ^ а на четвртој На 8 месеца 9 динара 0 д петит реда 10 пр. дин.

1ЈЕ РЕТ1Т Ј0ПННА1

аоо

Ш1НЕ 2ЕПЧЈН8

СВАКОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК.

За свако оглашење плаЂа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ИОГОДБИ

— Вечерњи број „Малих Новина" од данае неће више излазити. Као иакнаду за то читатељи ће добити књижевни додатак, који ће излазити уз „Мале Новине" сваког 1. 10. и 20. дана у месецу. Овај додатак бнће ва засебном, целом табаку и носиће своје оделито обележене стране тако, да ће на крају годиае саставити леиу велнку књигу од 36 штампаних табака. У овом књижевном додатку биће одабране цриповетке, песме, књижевне кригике, прегледи, арикази и белешке. 500 Франака плаћамо ономе, који и после употребе КОТЕОВЕ БОДИЦЕ ЗД ЗУБЕ Флаша I 1 / к днн. икада више зубобољу добије плп из уста заудара. Јов. Георг Коте, хемичар Берднн, у Београду код Др. Ј. Бурића и Марковића, у апотеди Др. Ј. Ђурића и Павла Марковића. 9—15

Д н е в н и к

■■ Од данас вредиће само оне претплатничке признанице, које носе жиг „Власништво „М. Но вина."

Ш 20. Фебруара обуставиће се лист свима који дотле не плате Због промене штампарије и измене у власништву ,,Мале Новине" ово последњих дана мало су задоцњавале и изостајале Садје све уређено и од сад ће лист излазити тачно и уредно.

Календар С р е д а Православни: : 8. Влм. Тодор Стр. Зах, Катол. 20 Елевтерије Сунце излази: у 6 час. 47. м. а залази у 5 ч. 13. м. Доследња четврт 11. у 1 час 17. м. изјутра. ПОЗОРИШТЕ Н а р о д н о Четвр.: 9. Галеото од Ечег. Суб.: 11. Добре воље од М. Сав. (Ное) Нед.: 12. Сељ. као милионар од Рајмунда. Врачарско Среда : 8. Љубавно иисмо од ТриФК

Павле снн. Розе ХоФмана Настас Петровић проФесор Милутин Вуковић по*наредник. Франц син Педера Виндлера Пере Јовановића мрт. рођ. дете. Ред примања по министарствима Мннастар унутр. дела : сваки дан пре подне од 9 и по до 12 час. и по подне од4—5 часова. Мин. иностр. дела : четвртком од 11—1 ч, пре подне. Министар војни: свавог дана од 11—12 ч. сем недеље и правника. Мин. правде : сваког дана од 9 и по час. до подне, Мин. грађевине ; еваки дан од 11 — 12 час. пре подне. Мин. просв. и цркв. деда; петком од 11 до 12 час. пре подне. Мин. привреде , суботом од 3—5 по подне. Мин. Финансије ; уторником и петком од 10—12 пре подне. Ред цензура по ковчаним заводима Привилегована народна банка , понедељак среда и петак. Веогр. кредитни завод; уторак и петак. Задруга за међусобно помагање и штедњу понедељак и четвртак. Српска кредитна банка ; понедељак, среда, петак и субота.

сеу „МалимНовинама". (Да бичитатељи имали везе, прештампаће се у засебну г њижицу оно што је већ изашло у „Радикалу," но те ће књижице бити са о за претплатнике „Малих Новнна.") Ко жели да има у целини све ове описе — нека похига с претплатом на „Мале Новине," пошто ће се штамиати само онолико примерака колико има претплатника, тако да се доцније неће моћи накнадно набавити потребни бројевн, * Нови конзули : За хонорарне срнске консуле постављени су: Фердинанд Дајхсмак Фабрикант за Франкфурт ж Јоханес Вит за Грац. * Уставни одбор. Најужа уставотворни одбор имао је спноћ своју седницу По ранијем споразуму сва три члана тога одбора имади су сваки за се да изради по један предлог о изборним одредбама. Шта је ко урадио саопштићемо у идућем броју.

В е с н и к

К у р с

Дукат . I Наполеон .

5.68 5.59

ДНЕВНИ БИЛЕТЕН 5 и 6. Фебруара 89 умрли. СоФИЈа кћ. Госпаве Радојковића

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Исправка У прошлом броју у белешци „г. Пашићев проглас" место: „Упућен свима срп. редакцијама треба

да стоји свима срп. *

радикалцима.

— „Мале Новине " ускоро ће почети да доносе уподлиску нов, веома занимљив, оригинални роман иод насловом „ Београдске тајне. и — Опис зајичарске буне — започет у „Радикалу," продужиће

Криза. По вароши се у вглако говори, да к је садашњи кабинет донео одлуку о своме одступању које би се имало извршити у најкраћеи року за који дан. Као нрајемник владе много се помиње г. Јован Ристић. Бележимо ово само као глас Једно је свакако јасно, да садања кабинет, у свом_ данашњем саставу не може остати дуго. Ну кад ће се баш променити и ко ће газаступити, то се може само вагађати с поуздањем се ту ништа не може рећи. * Општин. изб. у Београду. — 6 Фебр. на ужем избору кметова и кме-

ПОДЛИСТАК

КРА&ЕЦД 1011

или Л0ВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ Р О М А Н из ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕПУЕЛИКЕ КЊИГА ОСМА преводи А. Ж. И л и ћ

(НДСТАВАК)

(225)

— Умирите се, сињорина! Умирите се! — опомињаше је ловац мртваца. Биће најбоље да се ви у чему не издате! Траг је аађен, ненадно нађен и ви сада не морате ићи у планине! — То је мој отац ! Не треба сумњати Јакопо! То је мој сиротв, драги, кзмучени

отац! И он мене тражи! Он је о мени говорио! — Радујте се овом новом успеху, синорина! Е, сад ћемо, ваљда наћи адмирала! — ЈПто ме узнетирује то је околност, ако се је СтеФана, које се ја бојим, чула онај разговор њихов! — прошапта Едита, — Она зна све ! Она је то, што је овде дознала, доставила Ингу. Веруј ми то Јакоио! Сад ће вам бити све јасно, откуд њој од једанпут толики новац! Инго јој за те њене гласове добро плаћа! А ко зна. Перголо се опет враги њима, — Кад је био тај старац овде ? упита га ловац мртваца. — Кад је било — та има већ неколико недеља одговори Перголо. — Како ? Неколико недеља ? —• узвикну Едита. — Не, толико онет не ће бити, попровн се Перголо. Ази има десет једанајеет дана мзвесно!

— А лађа, којом је отишао, отишла је, велите у Маламоко ? — У Маламоко, јест! — Знате ли да није лађу снашла каква несрећа ? — упита га Едита. — Несрећа? Боже сачувај.' — одговори Перголо, — Она је извесно срећно тамо приспела! — А где је остала СтеФана? унита ловац мртваца. — Где је остала ? Она се вратила у Венецију, рече Перголо. — Ннје ми бкла брига за њу, не знам шта је после овде радила, а не знам ни шта је хтеда. У том крчмар оде опет гостима. — Сад знамо све, Јакопо! рече Едита загушљивим глаеом. — Мој је отац срећно довде дошао! Шта је даље било не можемо овде дознати ! Где је он остао? Шта је даље с њим било ? Мори ме жудња, иеизвесност — мора, да му се каква несрећа још на овом последњем путу десила, Јакопо ја се бојим, да Инго, и СтеФана нису умешали ту прсте!