Мале новине

товскх помоћника изабрани су сви радикални кандидати , и то: За. кметове: Мидан Банковић са 480 глаеова, Коста Томвћ 478 гдас. за кметовске помоћнике: Је®та Неимаровић са 489, Јован Антонијевић са 479, Младен Тодоровић са 475 Танасије Наумовић са 475, и Коста Чупић са 468 гласова. Од противних кандидата највише су имали : Мпјаило Крстић за кмета 437, и Тодор Чупић ла кметовског помоћника 435 гласова. За радикалне кандидате гласали су само радикали, а за старе кметове и кметовске помоћнике гласади су иомешано либерали и напредњаци. Јуче је био ужи избор одборника. Резултат ћемо јавити у идућем броју. * НаЧелно мсмче — Саопштавајући да су „Мале Новине" прешле у власништво г. Нере Т. доровића, „Дневни Л-ист" умствује: како су „Мале Новане" до сад заступале Чича Ниводина начела, а од сад ће заступати г. Периа радивализам „М. Нов." и аиа власник јамачно ће бити веома тронути овом нежном пажњом и Дн. Дпста", који, поред толиких других својих патриотсвих брига доспева чак да се брине и о туђој начелноста. Пречистидо момче рачун са својим сопственим начелама, па га сад само изеде Орига шта лп је боже с начелима В М. Н." и виног вдасаика! Јазаачво се боји доћн ће да од њега повајми коју прегрш начеда и начелноста А код њега тога еспапа пуна кода-Ба !начдено момче ! * Прекииути преговорп Преговори о закључењу трговинског уговора с Бу гарском, који се воде поодавно, сад су на жалост прекпнути, а прекннути су с тога, што се ниЈе могло доћи до погодбе о увозу срп. стоке у Буга ску Да ли је овом неуспеху узрок сувн шна непопустљпвост бугар. изасданика, или што друго, ми још не знамо Бу постараћемо се да ствар проучимо и вратићемо се на њу кроз који дан, Свакако ствар је за големо сажаљеље. ношто је трг. уговор тако насушна нотреба одавде суседне земље. Догађај је од голема значаја и може донетп крупне последпце, јер из ових неспоразума лако могу понићи нова заплета између Србије и Бугарске што ни један српскп нп бугарски родољуб не може желети и што ваља на сваки начин спречити.

Одбијен кандидат? Чујемо, да г. министар просвете п цркв, послова није ни поднео академиском савету Бел. Школе молбу г- Коате Црногорца. коју је овај поднео за пр< Фесора ботанике на В. Школи. Онда значи оно горње. * Прва земаљска изложба. — Како дознајемо наш главчи одб р за париску изложбу решио је, да прво овде изложи ствари прикупљене за париску шложбу па тек онда да их пошље у Париз. Мисао је срећна Мадо насјекоји ћемо бити у стању да одемо у Париз на изложбу. Овако ћемо имати прилике да видимо бар оно чиме ће Србија бити заступљена, Како чујемо ова наша изложба биће отворена данас сутра. У скоро јавићемо о томе опширније. * Концерат. — Г-ца Сидонија Или&ева давмће у четвртак 16, ов. м. у сади „Грађанске Каспне" велпкп вештачки Концерат на гласовиру, уз суделовање цедог оркестра војне музике, са овим програмом: 1. Увертира „Двобој"- Орзестар војае музике. 2. „Сраска раисодија" од X. Шмита Гђица Садонкја Илијнћева. 3. "Заљубљени " од Цирера, за виолн ну и гласовир. Г. Затлокал и госпођ Сидонија. 4. „Концерт иарафраз* од Лпста. Госпођнца Сндоннја Илијићева, 5. џТуга за домовином" од Проха, за чело н гласовир. Г. Бартл н гђца Садоннј*. 6. „Росињол а од Листа. Госпођнца С. Идијћвва. 7. вЕв-Диг" од Бетовена. Гђца Сидонија уз пратњу цел. оркестра -00®0«&»» ДОМАЂЕ БЕСТП ЗГОДИТЦИ. — Наш шабачкн извештач јавља нак да су при извлачењу срећака кола јахача, извучени п ови бројеви којн су растуренп (раснродани) у Београду: 3547, 2318, 2580, 1293, 1178 2670, (слике Енеза Михајла на кову, уоквиренв) 1208 (коњски покрнвач) 1549 (јахаћн <5ич). Свн рвченн предметн већ су ис праћени н налазе се у Београду код МнДосава П. Курговића.

— Подушије П. С. Аксакову. — 27 — Читалачк >ј пубдици моради су Јануара навршпло се 3 годпне од како пасти у очи учестани, јетки нападајн, је умро чуЕ1ени руски народњак и сла -јкојама је „Срп. Независност и у послевеноФнд Аксаков. Његови п.шјатељи Дње време излетела протав управе последници штујући његову успоме-|ДРУ штва Св. Саве. То је вршено, као ну искупили су се ове годнне тогас неким планом баш пред сами годидана у цркви срп. подв >рја, у Москви/шн-и скуп друштвени. Не ћемо лагарагде је сриски Митроиолит Мнхаилоти шта је тпме смерано. Свакак> је одслужио покојнику подушје. Црква је јасно да тиме није служено родољубила пуна: било је много Словееа. бивим друштвеним пнтереснма. * Дође и жељно пшчекизака годишња Тристагодишњ*ца. — 24 Јануара ов. скупштина — дође и прође у најбогодине било је равио 300 година од^ ем Р е '*'У- ^ ви присутни, међу кој'им» кад је руска црква постала самостад-Ј® ^ ило и °Д С УД НИХ лпоерала, исказана — аФгокеФална — Тога дана пре ше ДРУ ШТВ ' уирави своје највеће по300 година руека црква прогдасила ве Р ењо а благодарност, јер управа је Митрополита Јова за патријарха изнесе Ј ав но и свој обаљна годишњи московског и целе Гусије, и тиме је Р а Д» и св0 Ј е чпсте рачуне и ведике руска црква постала самостална. Тако п Р" в Р е Д в за ДРУШ^во. је тада и Москва и цела Русија ве- Могдисмосе надати, да ће „Срп. Не-

СТРАНЕ БЕСТИ

,ВИДИ БОГ

личанствено прославида овај инаменпти догађчј Међу тим прослава његове тристагодвшњпце пр ш^а је сад готово непрпметно. Сем малих изузетака једва се ко и сетио оног великог дана. Штампа )е махом ћутала. Што је некад било ретко ново и велпко — сад је постало обпчно н свакидање. „Сибирска Газвта". — пошто јевише пута била кажњена краћим обустављањем на месец, два три — сада је сасвим забрањена. Тако у Русији — а браћа Руси искидаше се јадикујућп како ми овде у Србији немамо довољно слободе — Њама бајаги потаман — само се за нас бриву.! Балван, бадван, роде, прво из свог рођеног ока. Немачко продирање — Руски листови жале се како Немци све даље и даље продиру у дубину Јужне Русије, нешго као велепоседаицн вупујући земље а нешто као занатлаје п разни рукоделци. Недавно су пала Немцима у руке и велика имања једне старе српске породице, одавно насељене у Руспји. То су пмањч чувепе Фамилије Мидорадовића у пултавској губернпјп у констатиноградеком срезу. Да богме! Немцп вредни људк па продиру! А пусти Србо — п кад постане руски граФ (Милорадозићи су постали грофовн за велпне ратне ^слуге учињене руској војсци и државп) — он опет само продаје! — -

зав." бар сад умукнути пред цафрама и Фактима, или да ће бар објективно критиковати самт ствар, ако јој св Ш10 не допада. На жадост место свега тога имали смо жадост видети како „Срп. Незав." продужује своје старе личне нападе, па још горопадно нзгрди и неке своје старе либерале, који су били иа Свето-савској скупштини, па ту не хт ди напасти тправу. Сад нзлазе у 16. бр. „Видела" 95 чланоаа утемељача да сузбијају" овв ннсртаје ,Сра. Независности." Појава је неиида. Ово узвишено, родољубиво друшгво увдачи се тако мало по мало у наше ружне сиакидашше партијске свађе н преаиркв. И ако су светосавски чданове утвмељачп употребиди само једно своје природно право — да се као нападнути бране — и ако је та њина одбрана раздожна — опет је све то свакако немпла појава, коју морамо саагаљевати. Сажаљевамо је у тодико више, што по нашем увереау друштво Св. Саве треба вазда да остане храм удвишена радољубља, а чданови утемељачп — ревносни свештенини у томе храму. Код онако сјајних дела , каква су показана на годипхњем скупу — тешво да је бадо потребна икаква друга одбрана. Што ће наге речи онде, где тако красноречиво дела говоре? Идисе можда г. г. члановн боје да Ке туђа новинарска внка завести у забдуду јавно мњење. Небој те се, господо! ми Срби кстина рода сдужико зачињенн. подвикавања новннарских пели-

— Не треба напред да се илашимо ■ миелимо којешта, сињорина. — Помислите само, да је мој отац, стари адмирад, био овде још пр§ деСет иди једанест дана а можда још и ваше, јер крчмар не зна то тачно, — проду*« Едита. — А замислите још Јакопо, да једној великој лађи треба до Маламока само два дана. Дакле пре осам дана стигао је мој отац у Маламоко! — За што није у Венециј« остао? Ја сам бида до нашег одласка у дуждевој палати. Његов први корак био би пошто је све знао гата се дешава у пахати МираФијоровој, да иде до дужда, да сазове савет десеторице — ам у дуждевој палати није знао нико ништа! У дуждеву палату мој отац није 'стигао! Ом и није дошао до Венеције! — Дајем вам реч, сињорина, да ћемо се и о томе известмти! — Деснха се аему иесрећа. Јакопо. Крчмар се опе* врати њима.

Едита му иружа новац за иотрошак евој и Јаконов. — Каште ми још једно, Перголо, обрати се овиј крчмару. — Можда ће те ово знати ! Да ли је СтеФана са оним страним старцем, који се издаваше за адмирала, отишла заједно на једној лађи? — Не, у колико ја знам, СтеФана је отишха пре од оног чудног човека снежне косе и браде, — одговори Перголо. — На истој лађн нису отишли, јер је она сама имала засебну лађицу. — А знате ли, којом лађом је отишао старац? — упита Едита у врло великом узбуђењу. — Ко га је то одвезао, — шапуташе Перголо размишљајући, то не знам, Заборавио сам, ловче мртваца. Овде много којешта видим и чујем, морам с о»им, с ошм говорити, па да имам главу ко кубе м Марковој цркви, не бих могао све закамтити, што се овде дееи и види? Едвта даде звак ловцу мртваца , да треба већ да шду.

Међутим беше већ вече настало. Перголо упали неколико Фењера у крчми који нроизвођаху неку чудну, тајанствеиу светлост. У осталом свуд беше хар а. Едита је само мислиха иа оио, што је мало пре чула. Она би највохеха, кад би могла прелетети у Махамоко, да сазпа где је адмирал, гроФ МнраФИЈоре, и за што још није дошао у Венецију. Може хако бити да се разболео и да сад лежи у Маламоку. А после тога и он нема воље ваљда да се њ ;>ј јавља! СтеФана! Све једнако је хебдио страшан лнк ове жене пред ачжма Едитиним. Она је знала да је она ту умешааа с Ингом. Стари ловац мртвада знао је, да се

СтеФана тек од једн куда јој тај новац до је Инго бадава ј за то чинпда важ*. чесница! Даље, само даље у Махамоко! Тако је нешто говорило Еднти у души њеној, а

ила — а од а? А зар јој .еФана је њему 1 ! Она је сау-