Мале новине

рттЛ ЕРОЈ 55. ПЕТАК 10. ФЕБРУД РА 1889 ИЗ/1АЗИ СВАКИ ДАН !§§ МДЛЕ НОВИНЕ ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: на но^годане : : Г : : : : Ј Д ДНЕВНИ ЛИСТ 3 А СВАЕОГА На 3 месеца 9 динара 1Е РЕТ1Т Ј0ПННА1 ^ СВАИОГ !. 10. и 20. ИМА НЊИЖЕВНИ ДОДАТАК. За свако оглашење плаћа се двж. таксе 20 пр. д.

ГОДИНА П

П ретплата пиома и рукописи тттаљ у се Власнику „Мајшх Новина" — Славија Врачар. Може ее претгЈлатити и код свију пошта у Ср$ијм

ЦЕНЕ 0ГУ1АСИМА На прЕој страни од речи 10 пр. д., а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ШШЕ ШТШ

ВЕЋИ ОГЛлСИ ПО ПОГОДБИ

— Вечерњк бро) „Малих Новина" од даиас неће више излазити. Као накваду за то читатељи ће Д' бити књижеваи додатак, који ће излазити уз „Мале Новвне" сваког 1. 10. и 20. дана у месецу. Овај додатак биће на засебномг, целом табапу и носиће евоје оделито обележене страве тако, да ће ва крају годане саставити леиу велику књигу од 36 ПЈтамианих табака. У овом књижевном додатку биће одабране нриноветке, песме, књижевве критике, ирегледи, ирикази и белешке. Д н е в н и к

Календар е

а к

ГЈрчвосдавнп: 10. Муч. Хараламппјв; Катол. 22 Пет апост. Сунде пзлазп: у 6 час. 43. м. а залази у 5 ч. 17. м ГТоследња четврт 11. у 1 час 17. м. изјутра. ПОЗОРИШТЕ Н а р о д н о Суб.: 11. Добре воље од М. Сав. (Ноч Нед.: 12. Сељ. као милшнар од Рајмунда.

В е с н и к

БЕОГРАДСЕЕ ВЕСТП

Министарска криза још трај . „Впдело ;< прпмећује у шали, да је криза „засела на минпстарске столице" те ће жиаети п трајатц докле траје данашња влада. Јутрос је јнвљен > опет, као „поуз-

Проиена — Г. Рашу Мнлошевића, кој« ,је до сад био застуиник управнпка умонополу дувана, замеппо је г, Све- „ „ тонар Милојевпћ начел. мпп. фпн . рјД а80< • Д а јв г. Ристпћу пуђен саетав

Раша враћек је на своје раније службено место.

кабиаета, но да је оц ту понуду морао одбптп поглавпто с тога, што му се странка изразила, дн госп. Рпстпћ не м же рачунати еа њену помоћ и подржање, ако бм ее еад иримио влаДе, те бп му остало да се прими властп на свој, личип ризнк и одг^ворност, што он, наоавно, није могао

Пољоприврвдчом свету. — Енглеско иољопривредно друштво приредиће у виндморском иарку у Л.ондону месеца јун • ове године иољопривредну изложбу. под председпиштвом Њеног Величанства Краљпце Впкторпје ^^'шнктп На овој пзл.-жби бпће заступљенеј„ А 1Т ' а ( Са ^ нас7упатн "Т не зна «е гране енглеске пољске нривреДе' ' ' " загонетно 1в, Да се |а нарочпто бпће изложен велпви број ' ишга не . Г0В0 Р П 0 л °јдомаћих жпвотпња чиетога соја.

Од данае вредиће само оне претнлатничке признанице , које носе жиг „Власништво „М. Но-

вива

500 после употребе

КОТЕОВЕ ВОДИЦЕ ЗЛ ЗУБЕ Флаша 1 Х Д дпн. пкада впше зубобољу добије пли из уста заудара. Јов. Георг Коте, хемичар Верлин, у Београду код Др. Ј. Ђурпћа и Марковића, у апотецп Др. Ј. Ђурпћа и Павла Марковића. 11—15

пре подне. до г " Г 1'2"час. про подне. Мин. привреде , суботом од 3—5 по подне. Мин. Финансије ; уторникои и петком од 10—12 пре подне.

гед примања по министарствима Министар унутр. дела : сваки дан мре по-| Ово се јавља нашем пољопривреддне од 9 и по до 12 чае. и по подне од4—6 тгом свету часова. јГ Ј Мин. ииостр. деда : четвртком од 11 — 1 ч.| пре подне. , ОПШТИНСКИ ОДборНИЦИ. — На пзб,)™Г Р војии ' оваког да на °д И~12 ч .-ру општпнских одборника однелп су сем недеље и правника. !'," - , 4 л Мин. правде : сваког дана од 9 и по час .ј? оое ДУ рвДВКаЛП. ПобеДИОЦИ ЛикуЈу ! до подне, Ј ављајућп успех „Одјек" вели. Мин. грађевине; еваки дан ојјј —" ,. ,,-Сажаљепамо веома за овај несрећнп

ласку радикала, и ако ба за то било

Ред цензура по новчаним згводима Привмегована народна банка , понедељах ереда и петак. Беогр. кредитни вавод; уторак и петак. Задруга ва међусобно помагање и штедљу понедељак и четвртак. Српека кредитна банка ; понедељак, среда, петак и субота.

био образовао „Чисто либералин кабпнет", Тако бар јуче рекоше Београђанима некп лпбер. агптатори.. Е, е, како сте нерасудвп пос^аливи, браћо Београђани! Сад бп лепо имали „на еигурно" нову либералну владу, а овако — ко зна". А за тим додаје у напоменп: „Богме може то бптн опег јер г. Ристоћ рече, да ирава парламенгарност настаје тек од 14. семгембра". Впдп се баш их жижи ! А није нп шала.

најприроднпје. Ну од скора почнљу се ароносити гласови, који то ис!.ључнвање радикалд доводе у везу е некаквом тајанетвенои а®ером у Вукурешту. Помињу се чак н некаква у Румунији похватана иисма некпх радикалпих првака. Колпко је у томе иетдне, и пма ли ту у опште какве истине то мп још не можемо рећи. ,'Знамо поуз» кога је, кажу, ухваћен вевакав <индук пун револвера. Некакве интрпге гша • - само је још чешко рачазнати штаје у ствлри. За сад ми бележимо само ове гласове, а посгзраћемо се, да сазнамо п што внше, п да дођемо до иотпуне истине у овој мрачној п загонетној стаари. * Бугарска народ^а банка. — закључпла је зајам од 10 милпјуна динара с немачком берлинском банком. Зајам је узет под овим погодбама: го.

П0ДЛЕСТ1К

КРАЉЕЦА

или

ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ Р 0 М А Н из ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ КЊИГА ОСМА преводи А. Ж. И ли* —ч>—

(Наставак)

(22 7)

— Ево вам носим хлеба и сира и мало лубенице, — рече Нела. — Да вам бацим тамо. Она приђе месту, где беше једаа отвор и баци кроз-а-њ врло вешто ону ма-

чудо, да се какво људско створење на њега омилује, јер су га муке и страдања готово умориле. Он растрже мараму. Његови мршави дрхтави прсти шчепаше прво лубенину. Принесе је устима. То је неописапо опоравило тога несрећника, који је чисто прождирао од глади и жеђи лубеницу. После је тек узео хлеб, да глад загаси. Ну та помоћ, која му се указа, само му је болове и муке отежавале, не дајући му правог снасења. Које ли је то створење што га ево већ други пут спасоносно надгледа ? Он није ни маслио на то, нагон за самоодржањем био је пречи и морао га је задовољити. Нела }е слушала неко време — држала је, да је испунила своју намеру. Она сиђе низ степенице и врати се брежуљку. За , нмје отишла чувару друге куле ? Зар му ннје казала, што је знала и вндела? Не! Оаа је ћутала ! Оаа је знање о вахођењу једног човека у старој светлећој

раму с храном у кулу. Стари адмирал, готово умарући од гла ди и жеђи васрну на свежаљ. Тоје право | кули сматрала као тајиу. Оеа се врата с

брежуљка колиби евога оца. Никоме вије казивала нм речи о томе, па ни чуваргша на Лиду. Она је осећала да мора крити оно што зна. Стари адмирал окрепи се мало оном храном и почне мало свесније размишљати Па онда је размишљао, да на пољу мора имати оекога, који.му је храну донео Он се докотура до врата, закуца и викне. Али нико не одговори. Нела је већ била на брежуљку, који је месец јаено осветљавао. Она је скакутала преко белог песк као каква полуноћна сенка. — Ко си ти што ми хоћеш да помогнеш, — чуо се слаби глас адмиралов. Ко си ти. што си ми све ово доносио? 0, за што ме не ослободиш? Отвори врата Смилуј се! Нема никаквог одговора! Дубока страшеа тишина и усамљевост вл &дшга је свуда.