Мале новине

дишгњи интерес 6 од сто, емисија 90 од сто; амортпзадија 1 од сто, а исилата у року од 23 године. Посде 5 година б нка има ираво да конвентира овај дуг, т. ј: да направи други зајам под повољнијим усдовима с ман.им лнтересрм, а ов»ј да исадати. Кад помислимо под каквим смо погодбама ми правили дугове. — мо рамо завпдети Бугарима. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Вечерња шкала. — У Ваљеву од 1 в. м. < снована је вечврња школа за Србе вз Старе Србије, Македоније, Босне, Херцеговине, Дике, Црне Горе и свпју других крајева. Ученици ове Јвкоде све су трговцн и занатлије.

ДУХОВНО ЈЕДИНСТВО Ми тврдо верујемо уживотну снагу српског народа, верујемо у. аегову бољу будућност, а то знами, да верујемо у велаку мисао ослобођења и ујздвњења свију српских земаља

орича вди бар помиње српски омвљеии Краљевић Марко, где сеоплакује, тужи идн бар шапуће неумрдо име ориског тужног Косова. Те свести, тога знања нема данас у он >ј мери, у којој га мора бити, те да се о једном народу може рећи, да Но то ведико дедо припада буду- ! је духовно уједињен, па ма га какве ћности, и кодико зависи <>д нас самцх ,јфизичке и подитичке преграде дедилејака тодико је нсто везано и за цедокупноЈАдн наша је крепка вер.», да оно чег« европско поднтично стање, а подусло- није — може га бати, а нз те вере вљено расподожењем и држањем саијујннче лотреба и Дужност, да радимо ведиких евроиских сила. с.твараљу тога велоког једннства. Ади у том ведпком питању има дру-; У то име мп отварамо рубрику „Из го једно питање, које зависа од нас сраских зем,ља , у којој ћемо саоп самвх, од наше свестн, од нашегг штавати све вести, што се односе на рада, од нашега нревућа и пожртво- духовао јединство српск г парода, а взња. То је пптање о духовном )*лип- сву сриску браћу, из свију крајева ствгу српског народа. Ако је полит. )е-срнских лено молимо, ,.,а нас не динство наше. ствар будућности, ду

Последњи босански краљ. — Босанске немачке новине „Вовшзсће Роа!" доносе, вестда је у Сарајево донесен саркоФаг (мртаачкн сандук) у који је иодожено тедо последњег босанског краља Стевана Томашевића, Сандув је од стаклених плоча, утврђених у ћерчива. Тај ће се сандук изСарајева преаети у Јајце, стару престоницу-басанску, где ће бити намештен на дрвено подвожје с натписом. Мошти Краљенске сложеае су како ваља, што је задавада велике муке, јер су бпде скоро сасвим протрунуде.

Извученв спећке. — Прилик м забаве „Кода јахача Кнеза Михаидо" у Шапцу пзвучене су ове сре! ке, које су по реду добиле и то: (Свршетак) 18, Број 1549 Један корбач јахаћи 19, Број 2866 Једно ћебе нараћ. 29, Број 26 Једно седло евгдеско 21, Број 870 Слика Књаз Михајла на котту. 22, Бр >ј 277-3 Слика Књаза Мвхајда на коњу. 23, Број 1178 Сднка Књаза Михап да на коњу. 24, Број 35 Слика Књаза Михајла ва коњу 25, Број 757 Слика Књаза Михајла н<$« коњу. 26, Број 2390 Слика Књаза Михајда на коњу. 27, Број 2099 Сдика Књаза Михајла нн коњу. 28, БроЈ 1666 Коњ Јастреб са прибором. 29, Број 2336 Један корб&ч. 30, Број 2842 Сднка Књаза Михајда на коњу. 31, Број 3829 Слнка Књаза Михај ла на коњу. 32, Број 601 Слика Књаза Михај34, Број 2670 Сдика Књаза Михај35, Број 2834 Једаи деворвер. 36, Број 1992 Сдика Књаза Михајда на коњу. 37, Број 2580 Сдика Киаза Михај38, Број 2911 Слика Књеза Михајда на коаУ. «4КЖЗ-«4---' -

ховно јединство потпуно је ствар и задаћа садашњости; то је наша насушна потреба, наш насушан хлеб, ж којим ни тренут на смемо часити у нераду и немару, но прегнути на гај рад свом мугаком снагом. Духовно јединство народно темељ је његовом политачаом јединству, и увек му претходп, а рад на томе за атку у толико је светији што се врши благим вулгурним и хуманитарним средетвима — школом, књигом, просветом п доброчанством. Шта ми пак нодразумевамо под духовним једиеством ннродним — о томе ћемо иматн нрилике да се разговоримо потанко и опширно, пошто ће „М. Новине" томе нитаљу поклањати на рочиту пажњу и радити нањемусвом скромном снагом својом. За сад па?с рећи ћемо само ово: Духовно јединство — то је ова свеет н ово сазнање народно, да су сви Срби браћа међу собом, да су то деца једне исте ведике мајке Србије а синови једног истог народа, крв крви српсае и кост коста ерпске, па. ма где онн живели, ма ког. е цару сду-

раве, но да нам по могућству, бар нда', јављају све важаијв пригоде вз својих крајева, па бидо да оне помажу или худе ведикој народној мислн а ма ћемо се старати, да их увек по засдузи оценимо и с њима ун зиамо наше читатеље, ширећп на, тај начин свест и наваку, дасве српске земље сматрамо као једну општу заједничку домовину, свима нама свуда подједнаео милу и драгу.

Мађаризчција. — Варшавски журнад „Агепешп" доносн у својој првој овогодашњој свесци пнтересан чланак о мађаризацмји Словена у Уг >рској, и о успесима мађлрске пропагандз у опште. Ииа веома заиимљивих података. Ми ћемо овај чланак праказати у идућем бр»,ју, вадећи из њега леке најважније мисли и податке. Кошут је довикауо својим земљацима „Мађаризујте Словене, Немце и Румуне, само мађ физујте их што пре — иначе смо пропали" — и они опај мудри савет неуморно врше и врше га с уснехом.

жида, ма коју веру веровади, ма са како звали по својим месним и иределним имевима, ма које српско ва< тлпуљк > ™вв&"кЕ6С,У"-&" са знан>р, да Србија и срнска отаџбина зпје само онај комадић земље што дакас носп нме Краљевниа Србија већ да су једнва, једин -сушна и не раздедна мајка Србија све оне земље, сви они крајеви и нредели, где ншви и настава српско илеме, где се говорп звучна и слатка реч српска, где се хоре миле иесме српске, где се пева

ИЗ СРПСКИХ ЗЕМАЉА Српска дружина. — У Букурешту основано је српско друштво зл узајамеу помоћ, ноа именом „Надежда". До сад се уписало 50 чланова, ко|и су се вбвезали, да дају улога најмање по 1 дан. недељно. Решено је, да се за тај новац купују срп. држ. хвртвје. Изабран је одборкоји ће израдити друштвена нравила. * Школв у Пољскај - IIо сдужб. руском извешт. бпло је у „Царству Пољском" 1885. год. 3.757 школа сваке врсте, са 226.415 ученнка, Према тадашњем броју становника долазпло је 1 школа на 2.118 етановника, а на 38 жи-

теља један ученпк.

и. Занимљиво је у

каквој сраамерц -'с акјо а^и ц у Ческој престоници Златном Прагу и у Моравској — Брну, По најновијем службеном бројању у Прагу је 80 од сто Чехз, а само 20 од сто Немаца, док у Брну на 58 од сто Немаца долази само 42 од сго Чеха. Поноснп Здатнн Праг доиета је словенски град, а сдовенски Брн ево се понемчава. ИЗ БЕЛА СВЕТА Нрађе у Лондону. — У Лондону су кр ђе узеде такве размере, нарочато у богатим квартовима, да су ставовницн тих квартова, немајући нпкакве вере у полицију, нашли, да је боље дати банцн на чување све што имају од вредности у својим становима; неки погађају нарочите агеате, да им чувају станове. Несрећеу хабзбуршком дому — У току последњега столећ«, владалачаи дом суседне нам Аустрије претрпео је 12 трагичнихкатастроФа. Један потомак Рудодфа Хабзбуршкога удавио се у Рајни, други је нигннуо од убитго-пог ножа свога рнђака, трећега су убили сељаци, четвртога, је убпо љогов коњ, шесторвца других умрлн су од отрова, једанести пдатио је животом при неком ниротехннчком опнту. Најзад, мексикански мушкетири убилн су пмператора Максимидијана. Царевић Ру долф — трннајести је !

—- Боже мој — боже мој — јадзвковао је старац — зар ме сва оетавише и занемарише ? ЕБегово јадиковање губио се у помрчини куле — нико га аије чуо. — Никога нема, да несрећника ослободи ! Нела је полако ишла — пред шеннм очима лебдила је слика једног младића, за којим јој се душа усхвћавала. Н>ен сањалачки дух и њен чудан карактер показивали су, Да јој је љубав оообито етрасна. Нека сила гонила ју је онамо, на кога је непрестано мислила, и када је крај колибе седила, где јој у сањању излазио иред очи и када је на песку стајала и на широко море гледала. Срце ју је болело — неки особити бож усадио се у душу њену и укорењавао 6е све више — да ли је то љубав или скривен, болан знак, да неће никада онога имати, за којим јој је срце куцало. Несрећна љубав бнла је то, што ју је дотајио у души њеној гризло — Беше

Ј°Ј тешко и тужно око срца, да би најрадије гласно плакала. А тада се опет појави Родригова слика пред њом, а тмме јој се јога вмше увећа бол. Тада ју је еека неисказааа жудња морнла — она би радо одлетила, само да буде близу — радо би била у лагуму јер би га ту бар мало гледала. —■ Родриго Зени еије ни слутио о тајној страсти, о врелој љубави сиротог девојчета, које само беше кћи ловца мртваца, коЈе су многи исмејавали а други лудом и којечим другим звала. Нела иије смела на њ рачунати, а то јој је ужасан бол у души причињавало она је знала, да он воли Едиту, да сињорини прииада. Па ипак је под неумољивој сили љубави и дању и ноћу само на њ мислила ! Саа није имала, а јело и пиће није јој првјало. Куда год се крене свуда јој се указује Родриго — ннје могла друкчије, морала је за њим чезнути — а, међутим, он је туђ ? Он није волео Нелу, он је и не гледа — он воли другу!

Тужан уздах оте ее из прсију сироге Неле. — Ннко и не слућаше, да јој потајви жар срце раздире — А може ли даље жнвети, кад је непрестано туга и љубав мори ? А шта је жавот за њу да се и даље пати, кад је онај кога она жарко љуби туђ. А тамо иза ње шуме вали морекн, широко море, жудно очекујући какову жртву. Зар да не завиди оннма. питаше се Нела, што тамо доле на дну морском мирно спавају, вечато сањајући а испуњени љубављу и мнлошћу, а таласи их тако успављују ? Нела иђаше даље, а Родригова слика тако јој беше пред очима, као да је жива.

XXXI

Дуждев пад Печије, дугоноги ткач, тајно је добио од Инга власт, да може подићш буну, а да се ништа за то не боји.