Мале новине

ма и по ниж9 усдове, Србину само не туђину. * Сасвим поуздан извор. Ми смо донелиу јучерашњем броју нашем, да су преговори о тргов. уговору с Бугарском коначно прекинути и да су бугар. изасданицп већ отпшдп натраг у Софију. Тога истог дана јавља „Дневни Л .ИСТ" ово : „Из сасвим иоуаданог извора ", дознајемо да је бугарска влада попустила у члану о увозу стоке и да је издала налог св<>јим пуномоћницима да продуже преговоре". У овој вести „Дн. Л.иста а нема ни труни истине и свар стоји онако како смо мп јавили. Ако су „Дн Л.." сви аегови „сасвпм поузданп извори" оиаки, онда на здравл>е и њему и његовим „сасвим поузданим ивв^рпма", јер кад су му „сасеим иоундани " оваки, шта ли је с онпма који су само поуз дааи, а шта ли тек с онима који су просто оамо пзвори! * Нови окрузи. — Како сазнајемо, у ђенералном штабу ради се карта(мапа) којом ће бити обележена наша н^ва адмвнистративна подела земље и означени нови окрузп, којих ће, ио уставу битп 15. место досадашњих 21. * Ветеринарска конвенција. — Дознајемо да ће између Србије и Бугарске у најкраћем року отпочети преговори о закључењу ветеринарске конвеидије. Иошто су преговори о трговинском уговору запели на пптању о увозу ст^ке па се на томе и прекичуло, то Бугари истичу сад потребу да се прво уреде између Србије л Вугарске ветерпнарски односи, иа ће веК тим самим бптн отклоњене и несугласпце у трговзнском уговору. ❖ Писмв — Чујесе, даиостоји некакво писмо г. Саве Грујића, писано неком Јфијатед >у у унутрашаости, у коме се твгиш -г -ад-Ј^-^' ^свепмГи на боље и да јој ]е ^олазак па владу осигуран, само док се добије Башићева некаква изјава. Ту је ваљда мишљеро на ов«ј проглас г. Пашићев, који је већ добијен л гатампан. Дај Боже да је само за тим било стало. * На што личи? — Говори се, да је овдапп т е Аусгро-угарско иосланство с вар^чптом пажњом пратило сте прп -Је значајна тша извозна трговина.

преме коЈе су чињеие за село што је у прошлу суботу држано у гостионици „Босчи", а у кфист босанских школа Посланство је о свему прибрадо и вајситнпје податке, а да би знало како ће тећи и самазабава, веле да је нарочито биа послан један човек да тој забави присуствује, а дужност му је блла да све чује, да све види, па о свему да поднесе извештај са свима другим п >датцима. Веде да )е одмах одаслан правце у Беч. Чудновато! Дакле ми не можемо чак ни у нашој рођеној пре^тоници приредити једну обичну забаву у пајневинпјој хуманитарној цељи, да доброкољним прилозима помогнемо шкоду п просвету наше браће у Босни а да нас на тој забави не кон тролпшу и ие прислушкују. Како се то зове ? и на што ово лпчи ? Мн се уздржавамо да дамо право име поступку — јер смо уверени да ће му (ако је вест пстинита) то право а ружно име дати сама публика. И чега лп се то толико боје тп незвани гости Босанскп ? Но свакако добар је знак, кад се они тако и сенке своје плаше.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ

„Шабачка Омладина" установљава јући у својој средиии ]авна нредавања ;авља : да ће „ ирво јавно аредавање" држати у дворани гостионице „Европе" у суботу 18 Фебруара 1889 год. г. Никола Савић испптанп проФесор гимназије „о боју код Чокешиие." После предаввња настаје играика, игре су све срнске п пајвовије. измеђ< којих додаза и иова игра „Сракињиц'.'," коју је посветно „Шабачкој 0младини" л'Лади уметник Петар II. Куртовић. Измеђ игара свираће музика и марш „Неве м," композицтја г. Сгеве Стан«■»■<> - : «В± Ј- р 1-1 V ПДГ |«» ■Ј1П М <Ч-|УсД|. Улазна цена добровољни прилог Чист приход намењен је подизању споменика славно изгинулој Браћи Недићима и њиховим друговима. Почет^к у 8 часова у веч?, а долази се у обпчиом оделу. Из Шапца иам пишу : Шабац је, после Београда прва варош у Орбији, а са понеким артикли ма надмаша и сам Београд. Нарочито

Ми ћемо вам првом приликом послати о овоме статистичне податке, који ће вас најбоље уверати. Али баш с тога, што наш Шабац све више и више добија карактер чисто трговачке варошп за нас је од голема значаја да имамо добрих саобраћајних срестава, дакч, начина и да увеземо и да пзвеземо што нам треба На жалост баш у том погледу Шабац стоји веома траљаво, Путовч, који воде од Шапца у унутрашњост Србије, ннсу тако мно гобројни ни тако разгранати као што би требало да су, а и ово путова што пмамо пасу увек у најбољем стану. Још горе стојимо с пут>м који иас изводи у страни широки свет п доводи у везу с Београдом. Ту мисгимо на наш водени пут, (ва нашу Саву) Еоја ,је био и који ће остати све дотле док не добијемо жељсзнпцу (< во још само леп сан) најудобноји, а и после железнице најјеФгинији нут који веже наш град с'*нашом престоницом, а преко ње доводи нас у додпр п с пелим широкпм свегом. Т*ј водени пут за нас је од неи змерна зпачајр, управо је од живо тна интереса. Абашту стојимо пе може бити горе. Просто смо предати на М1!Лост п немплост једном паробродском друштву, које нас злоставља, в гулч да не може бпти горе. Иошто смо целе зиме били одсечени очекпвали смо обновљење пар: бродске !?довидбе као озебао сунце. И ево једва дочекасмо — Али како ?

Бродови данас ие кошгају милијуне, нарочито такви бродови какви бн нама требали. У Шапцу има, Богу хвала, приличан бр >ј богатих људи, који би могди одвојити по 5—600 до 1000 дук. иа велику племениту, а и њима лично корисну цељ, а Јамачно би бпло одзива п из других крајева Србије, нарочито из Шабачког и Ваљевског округа. Скупите се, сложите се, створите српско паробродско друштво на акције, купите два брода и иотребан број шлеиова — па ето где је лек. Два брода рахат би вршплп свакодневни саобраћај између Шапца и Београда. Влада би вам у томе послу јамачно ишда на руку, и дала бп вам све могуће олакшице. А ми смо уверенн да би то гредузеће доаосило и лене мазерпјалне корисги, јер ба времепом могли проширитп пловидбу и даље од Београда низ Дунав. Дакле, ако вас доиста боле и шгете туђа кињења^онда на посао ! „Ирегаоцу Б^ " је махове " КВАР НА ЖЕЛЕЗНИЦИ

Дознајемо да се на нашој железнаци десио велики квар. К,од Багрдана помакло се брдо з& читавих 30 метара, велике масе земље обзрвале се на саму железн. пругу Што је најгоре, кретање брда још нијв свршеио! земља се непрестано помиче п руши. „ Наваљено је свом снагом да се преПре свега друштво се ниЈе хтело Т р паиа П ру Га очисти, и друштво увеиобринутп да имамо Д"^.у сваки дан, ва 3 б ог овога квара саобраћај а зат ™ °Д мах Ј° чохитало да ш виси неће морати да дастаје; аЛ1 . превозие цене. Кад вам једном прп- ц еЛ0К у ПН0м стању ствари, тешк > да берем сва злостављања која пароброд-ј е се НСП у ВПТИ ова надања друшско друштво с нама чинп, просто ће- твена те се зачудити каква кињења трпе * , Шапчани и какве се штете наносе иа- Ми 00 сећамо ** Ј е ваша надзорна ш01 трговини маст ' Ј0Ш П1Ш г Р а ђ ењ У железнпце, чи1 ' нила друштву примедбе да ту треба Но овако не може даље опстати. ск н и и ру,.у ша д 0 у страну, п што Шапчани мора у тражпти лека ово- т „ „„ „ 3 . , ие * ј1 1 то парче пуга ни^ад неће бити пот■' . пуно сигурно, ако се онуд начини Алп где Је лек . куда ј е Л ру ШТВ0 ударило. Но тада се * преко твх примедаба прешдо. Тако се јздају из Шапца! Увере- Тако исто ч њене су примедбе и пи да празпа јадања нгшта ве^ома-прп самом пријему израђене жележу, ми ћемо одговоритл братузнице, и, ако се не варамо, тај део Шаичанину само на његов иоследњи П ута остао је дуго не прпмљен. Шта узвпк. ј е најпосле било, и да ли јечоиарче ,Дде Је лек доцније накнадно примљено — не Внате ли где је лек, браћо Шапча- знамо. Знамо само толико, да је друни Ево како ми мислимо. штво доцније ту иешто поправљало

— Ја не знам ништа о том виау и свећама! Што не ћеш, баци / — одговори Ибго. — Зар не знате, монсињоре ? Хе, хе, онда не знате ништа а о оном, што је у светлећој кули? Инго задрхта! И то зна ова његова саучесница! — У старој светлећој кули? — упита је он строгим гласом. -— Ако то не зна монеињор, — продужни СтеФана, — онда, ћу то еаопштити прокуратору, Јер се неки човек налаза тамо у светлећој кули, а то је још онај старац, који — Ђути! шкрипну Инго. — Ти си демон! — Јер говорим истину? — рече СтеФана смејући се. — Или што се захваљујем на вину и свећама? Ја еам само дошла ца покажем милостивом госнодину, да сам жвва и да све знам! Шта ће бити с оним старцем, што тамо у светлвћој кули, трули? — Реци још једну реч! Унитај ме

још што год, па си мртва ! — зашкрипи Инго. — Боље да се мирно споразумемо, монсињоре, — продужи СтеФана. — Чини ми се, да је то боље за обе стране! Корпу као ону с вином и са свећама , не шиљте ми више, монсињоре, то би била узалудна љубазност! Ну корпу с новцем, можете ми цослати, новац се не може тако лако отровати ! Вндвте монсињоре , да сам ја обазрива то је Јасно — На речи више. одлази ми с очију. Не ћу да чујем иише. — заповедаше Инго. — То верујем премилостивом господину! — насмеја се СтеФана. — Али ја сам морала монсињора известити. — Овде на отвореном месту. — У палату тек не смем. Онда буди где морам тражити монсињора и говорити с њим. — Онда дођи у дуждеву палату. — Ха, ха, ха, то би било нешто најгдупље, што би учинила у животу. — смејала се СтеФана. — Из дуждеве палате

не би х изашла више. Премилостиви гооиодин зна, да ја не долазим у дуждеву палату, с тога ми Ј *е послао корпу с вином и свећама — Ни речи више о том ! Баци , што си добила, у воду. — То је прави љубазни поклон, монсињоре, прави, из пожртвовања, поклон! продужи СтеФана подругљивим гласом. Сирото псето! Могло би још дуго живети! Ну ја знам, да ће ма то монсињор платити а и мој бол и губитак! Монсињор ће ми послати другу корпу, али новцима нануњену! То знам извесно! Без тог новца не иде, милостиви господине! Инго нође. — То монсињор не ће заборавити, ја то знам! Вано и свеће ћу за сваки случа) задржати, — рече СтеФана — Ко зна, може се то ]ош и уиотребити. Дакле нову корпу, монсињоре! И то брзо! — Како се претвара као да ]е ништа! Та он зна да је у мојим рукама! А разумем већ! Он мисли да ме пре или поеле