Мале новине

и осигуравало. ЈКодвко је све то вредпло види се сад. Влада би добро учинила да наредп најстрожији преглед ове партије пута, па ако су изгледп да се поправкама не^е иут потауно и стално осигурати, онда би требало предузети мере да друштво одмзх почне градити нов крак, који би обашао ила про био куд год мало у страну, да нас једног двна не изненади жалосна вест, како је тај део путатолико порушен, да се не може брчо поправити п да се саобраћај мора за неко време обуставпти, што би за нас било од огромне штете. Мало нам је другпх незгода са железницом, но би нам још требало да нвс то снађе. У осталом све ?авпси од нас самих, од правилна предвиђања шта све мо же бити. Мислимо о томе за време, да не буде опет после — ђавз крив ! о гласник. ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК Желвзничкв везе грчко-турскв. Како јавља „Кеуче (1е 1' Опеп(; а , у Турској смишљају да од Солунске пруге, а на пме од станпце 'Гопшин. одвоје грану јелну југозападно која би ишла поред Верије па на Калабаку ка Трикали. Ова би се грана мало даље од Вери е секла са огранком који иде преко места Србије (Серви џе) ка Лариси. На тај начин биле би две свезе са грчким жељезиицама. Грчка жељезничка нруга Пиреј Атина — Тпва — Лампја — Ларпса изнеће 345 км., а огранци њени за Халкис и Ламијско пристаниште 45 км. Ширина главне пруге биће 1 40 мет. Километар коштаће 205000 дин. а на ограпцима 15000 динара. Укупно коштаЈве изнеће 77.475 000 дин. у злату, н око 2,400.000 дпнара за експропрпјацију. Ту је урачуната н на бавка 30 локомобила, 320вагона1 кл. 640 вагона II. кл., 1600 вагона Ш. кл. п 500 разних. Рок је изради 27 2 године, а одпочеће ва 2 месеца по обзнани закона којим се угов >р прими Зајам ће се закључитп у 90.000000 динара у еФективи.

СЛУЖБЕНИ ГЛ.АСНИК ,тачке протпвне одржању савеза с Не— јмачкои и Италијом. На ово је мини„Срп. Нов." од 14. ов. мес. доносестар. иреседеик Тиса изјавио своју ове указе: јрадост и доддо, да штампа, непријаМилутин К. Радовановић телегра-тељска Угарск чј, ннкако не може наФиста телеграфске гатације горњо -ми- шкодити овоме савезу, јер је он ослановачке постављен је за телегра -'нован не само на симпатијама већ н Фисту главне београдске телеграФСке на добро схваћенпм међусобнпм ннштације, по потреби службе ;тересима дотпчних држава. — Резервни санитетски мајор. шеФ одељења за унутрагоње болести у оп- Берлин. Јуче је цар ручао и играо штој државној болници, др. ЈРзар К. виста код Молткеа. Данас ће ручати ЈГазаревић произведен је за дејстви-|код кпеза Висмпрка. телног санитетског потпуковнака. ј Берлин. Уверавчју, да је проФесор — Магистер Фармације, Ђорђе М. Гнајст тгоднео от >манс«ом посланству Марковић постављен је за в^јно-апоте-пресуду у Хиршовој аФери. Ова је карског помоћника И-е класе. пресуда у трпма спорнпм тачкама поМихаило Ће.гешеваћ, царпник пр-вољна за Хпргна а у трииа за Иорту ве класе Шепачке Аде на основу §-а По њој треба Хирш да плати Порти 70-ог закона о чиновницима грађан-25 милпона. Порта је тражила 50 а ског реда, у интересу државне службе, Хнрш јој нудио 20 стављен је у стање покоја, с пензи- —тјТОТС е*јом, која му прапада но годинама службе. ПРОЈЕКАТ иЗБОРНОГ ЗАКОНА о инбору аосланика за народну скуа штину која се ао уставу им г ванредно сазвати на дан 1 октобра 1889 како га је адрачио члан ужег уетавотв. одбора Маркв СтојановиЂ адвокат

ПОСЛОВИЦЕ Кад све село горе и попипа се кућа. пути. Кад се ратар ипгосподн, с наочарима на плуг гледа. Кад се попови свађају, ђаволи се радују. Кад се сложе п слаби су јакч. Кад се чобши заваде, у добар ио курјака. Кад слепхромог носи, обојица прођу

ШАЛА Руски шаљивп лист „Стрекоза" доноси ову шалу о новинарским препорукама, које уредништва уиотребљавају да п (,хвале свој лвст: „Отв^рена је иретплата на најновије значајно-чудновати н чудноватозначајни лист. чзоеа®* телегр ћшш „МАЛ.ИМ НОВИНАМА" 14:. Фебруара. Будимпешта. Апоњи н ХелФи вођи опозицнје, изјавили су у сабору, да еу са свим неистинита тврђења једнога дела стране штамне, да у Угарској пма странака, чије су кардипалне

(наставак) Члан 10. Да су сппскови готови п да су ради горње цели у општинској писарници изложени, општинскн ће судови одмах <бзианити начином на којк и друге обзнане чине. У обзнани се мора изреком казатн, да ће посланике моћи бирати сшо они, који су у бирачке спискове упи-

му Је суд дужан одмах то увереље издати. Члан 12. По свакоч тражењу исправке спискова суд ће општпнски. на]даље за три дана, донети своје решење. Ово решење предаће општински суд само потражаоцу ако се тражена исправка само потражиоца тиче, а ако се тражена псправка тиче и кога другог, онда ће се решење предаги и овом другом, било да се тражење нрима било да се одбацује. Члан 13. Ко решењем општинског суда није задовољан, он има право да се, за три дана од како је решење примио, жали окружном суду (у Веограду суду вароши Београда). Жалбу ће предати општанском суду. Тако псто и онај, против кога је тражење било управљено а решењем није иримљено, ако се бојп да ће решење К)Д окружног суда пасгпн пма што у корист да изјави пли да ноднесе мора то учинвти код општинскогсуда у року од три дана од како је решењз примио, јер после решења окружног суда не може ништа ваше предузимати. Члан 14 Општински ће суд нослатп жалбу. ; и ако буде изјаве овог* другога и ову из;аву, најдаље за три дана окружном суду. А окружни суд, опег вајдаље за три дана, вздаће св.»је решење п одмах га са актпма нослати општинском суду. Решење окружпог суда одмах је пзвршно. Члан 15. По тр.чжењу нснравке изборних сиискова неће се наплаћпвати никаква такса ни по коме акту или раду. И ни на какве исправе, ка > азводе из црквених књиг«, разча уве-

сани (и који после по бпрачким сиис ковима и бирачку карту изваде) п д«.'рења, оверења и т. д. које су потребне после истека овога рока, нема нико као докази за ова тражења, неће се прав1 да тражи исправке спнскова 'такође наплаћпватп никаква такса, макар у њих не био уписаи ко треба са,мо ће се на њима, назначивати у

или био уписан ко не треба. Члан 11. Исправка спискова тражи се код озштпнског суда писмено или усмепо. Ако се тражи усмено, општин-

којој су целп издане, и оиенеће пмати доказне вредностн нн но ком другом послу. Члан 16, Најдаље за четрдесет

ски ће суд ставити тражење на запп- дана, од када је у зван !чавм новннасник, Уз тражење морају се п>днетима штампан Краљев указ о изборима, доказп, којпма се каводи тражења морају се по свима онштннама спискодоказују. Доказ о плаћеној поречп зави закључити. Што се по пзврганим раније време осим полгођа у коме су|решењима до тога дана има у њима избори, може само бити прпзн^ница исправати, то ће се одмзх исправити или оверен извод из књига у које сеи овернти иа начин у чл. 8. За које плаћање пореза заводи. тражене исиравке, макар да су при • Ако онај к ји је поднео тражење мљене, нпсу до тога даиа решења ма да се сппскови исправе, захтева да из којих узрока извршна, оне се неће му се на то нзда уверење, општински.ио бирачким сппсковима извршптп-

упроиасти, само кад нисам будна и оба зрива. — Она му је претила неСницом. —• Вара се монсињор у рачуну, гувђада је она. — Ако ме не награди добро за тто да ћутвм ? Друга страна ндатиће ми више. А зар није све у мојим рукама ? —

III. Проналазак жбира. Оне ноћи, кад се појавила буна на Марковој пијаци, многи су бунтовници одведени у дуждеву палату и затворени. Жбири и галерски војници савладаше их након кратке борбе. Наказа Печије привидно је затворен. Његових првврженика био је велики број тако, да се напунише све тамнице у дуждевој палати. С тога се и стража удвоји по ходницима и ао свој палати. Пошто је за кратко време буна угушена, остали део ноћи и сутрашњи дан прођоше на миру.

Народ, који није ммао учешћа у иобунм, није ни знао, да је дужд затворен. Нико ннје смео говорити о догађајима прошле ноћи, јер се сваки бојао ухода тајног трибунала. Из тога се видиидаје сила савета тројице само још порасла. Сваки се чувао, да искаже јавно своје мишљење али је у себи проклињао владавину и силу оног тајног трибунала, оних заслепљених судија, чије гвоздене руке угњетавају јадну Бенецију. Затвори беху нрепуњени , а дуждеву палату беху опсели жбири и војници. .> ли сутрашњи дан после устанка, прође у потпуној тишини. У вече прокуратор од св. Марка дозове себи капетана Бемба. Дужд је био у једној пространој соби у палати. Бембо се у том устанку одликовао својом обазривошћу и храброшћу. — Знате ли ви, нешто, капетане о томе, да се у дуждевој палати којегде појављује ноћу нека прилика, коју називају аветињом с моста увдис&ја? Анонимно је достављено

високом савету, да многи затвореници помоћу те сенке ишчезну, дакле побегну. — Достављено ми је да се јавља та* ква гхрилика, монсињоре, а и сам сам је видео, — одговори Бембо. — А зар се, канетане, није раснитивало за том тако званом авети, кад сам ја то наредио пре неког времена? — То се радило, монсињоре , често радило, али свагда без усгхеха. — Како је то могуће? Нема каиетане надземаљеких прилика, дакле то је, мора бити, какав човек, који се усуђује тако да игра! — Чудне су то ствари , монсињореј 0 њима бих ваммогао причати, Моји људи све су покушавали, само да ухвате траг тој прилици, али им то до садније усиедо. — Празноверица је токапетане. Мора се то уклонити. (Наставиће се)