Мале новине

Мин. просв. и цркв. дела; петком; од 11 до 12 час. пре подне. Мин. привреде , суботом од 3—5 по подне. Мин. Финансије ; уторником и петком од 10—12 пре подне.

Ред цензура по новчаним заводима Привилегована народна банка , понедељав. среда н петак. Беогр кредитни аавод; уторак и петак Задруга за међуеобно помагање и штедњу понедељак и четвртак. Сџпска кредитна банка ; нонецељак, ереда, петак и субота. ОО

В е с н и к

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Нова Химна.— Г. Драгомир Брзав на висао је лепу химну VII. пуку, који носи име Њ. Височанства Краљевића. Ову химну компоновао је (дао јој глас) наш нознати каиедник војв- музике г. Чижек. * Изложба. — Накнадно белешци о носјети изложбе нредмета намењенихза париску изложбу јављамо да ј« 14, 15 н 16 овог месеца посетило взл<свега 9375 особа. * Дружина типограФСКих раденика, за узајамно помагање у случају болести и смрти, а уз добровољно суделовање типограФСке невачке друж. „Јакшић" г. М. Цветића и г. Ђ. Рајковића, редитеља и чланова краљ.-сри. народног позоришта и г. Ђ. Драгутиноваћа при-! ређује у новоукрашеној сали код л Скупштине" у суботу 18 Фебруара ов. год. забаву са игранком у корист своје' болесничке касе. ! Улазна цена: за самца 2, а за породвцу 1 динар од особе. * Српско раденичко вече. — Неколико београдских раденика приређују у недељу 19 ов. мца. на сам дан поклада „сриско раденичко вече и корнсница једне саромашне породице, Програм: I. део. 1.) Поздрав гостима. 2. Александров марш 3. „Некад и сад" декламација 4. . . . соло пева г. * * * 5. п Ко је лола?" декламација. Џ. Део. И г р а н к а. Судећи по програму, који је са свим изванредан, ово је једна новина код нас, јер поред игара, биће и играње прстена, п о ш т е, адвоката, после биће ловац (шаљива приповетка) и кламкање љусака (јаја) т. ј. биће са свим

онако као што је код наших кућа на покжаде. Ово српско радничко вече биће у просторрјама гостион. „Скупштине." Сваки, који жели да братски и пријатељски проведе Фашапке а није добио позивнвцу, нека сматра ово као позивнпцу и нека дође. Улазна је цена само један динар од особе. Почетак у 8 часова у вече. Треба се надати да неће радници изостати на овој овако веселој забава * Либерална забава — приређена ономад у вече, исиала је веома сјајно. — Одзив јебиовелики Вредно је забележити као лепу црту и пријатну новану у нашим тесно/рудим партиским односима и ту ок«лност, што су либерали на ову своју чисто партијску забаву позвали многе угледније људе из других партија. Вредно је ;а се и други на то угледају. * Висока посета. -Његово Васочанствг) Краљевић Престолонаследник, благоволео је јуче (17. ов ) после подне удостојити својом високом посетом изпредмега намењееих за светску париску изложбу, и с највећ<ш пажњом разгледати изложбене предмеге. * Село са игранком у гос. код „Руске круне, приређује управа Фондазадруге зидарско-тесачко-калдрмицискрх радника, 18 Феб. Суделује г. Бабић.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ. /иберални одбори. —Недавно рекосмо да се наше политичке странке организују. До сад су основани ови либерални одбори; у Београду, Пожаревцу Л.есковцу. Краљеву, Гроцкој и Шопићу.

оо

ОПШТИ И 1ИЧНИ ИНТЕРЕСИ (Смрт једног хајдука) Стрељан хајдук. — 8. Фебр. стрељан је у Ужпцу хајдук Борисав По знановић из Гостионице ср. црногорског. Он је био војник у српско-бугарском рату отуд побегао ал ^оцније ■ хај ^ук постао. Како ј едно зло друго вуче док најпосле не доведу до убилачка конца. Борисава је осудила норота на смрт за 12 дела, понајвише разбојништава,

б гство аз зојске и 2 убијства. Све је ово учиниоу друш. С' Маринком Јасовцем сада најопаснијим хајдуком. Борисав је стрељан и укопан на „Сарића Осоју" (код Ужица), где већ одавна постоји хајдучко гробље, где су закоиани многи чувени хајдуци као: Јев ђовић, Дуловић, Солдатовић и т. д. „Златабор" нрича да је Борисав умро мирно и скоро весело; при смрта молио |е да на правди не страдају неки људв који су окривљени као његови јатаци, в благодарио је вароду што се „потрудио да га испрати до његове вечне куће." сам је скочио у гроб проходао ио њему, прпзвао попа и исповедио се, тражпо да целује крст, и гласно се молио Богу да му грехове опроста; затим је заискао вина те малко пио, а остало посуо по гробу , окренуо се народу и довпкнуо „Сретан мој пут, браћо, а ваше остануће", па се још и нашалао: „ако који случајно овамо дође начинаћу му места ил у доњем вл у горњем крају", па је онда из гласа запевао: „ 0) Миљено бриго мој а Три сам дана на вису стојао". После песме стао је уз дирек и рекао жандарму: „Науме, ти ме први га ђај, немој да ти је криво!". Б »рисаву је бнло 28 а год. кад је стрељан, по нарави изгледао је миран и прпјатан; био је лепог стаса, плав и бео у лицу — није био жењен, има оца, но Фамилија није му знала кад ће бити стрељан и највише је жалио што оца није видео. Чудновато је што „Златиб р" хоће да упише Борисаву у „олакшавајуће околности" то, што је побегао из Српско-бугарског рата, док ми напротив, у з и м а м о д а м у је то отежавајућа околност и управо почетак злу |које га је довде и довело. Човек који оставља у опасн <;Стама земљу у којој се родио отаџбину своју, па се брине само како ће сиасти своју „драгоцену" личност— ту већ нема човека В;>јниккоји бега испод своје заставе, којој се заклео, — то је већ готово злочпнац.. „А за грехом грех се ваља. На овоме Борисаву дош та се даје згодно проучити како човек поступно постаје злочинац. Кад је Борисав прни пут крочио да бежи из војске, он јамачно није ви помишљао да ће га тај први корак одвести најпре у хајдуке, а после извести на „Сарића Осој" али он је побегао из војске, одвојио се од своје браће, одвојио се од сво га друштва — иостао бегунац. Тиме

он је већ издвојио евоје личне интересе од општих интереса друштвених п између та два интереса настаје сад трвење. Општи је интерес захтевао, да он остане под заставом и бранн своју домовину; он је том интересу иредпоставио свој лични интерес н утекао је. Она што су осгали на бојном пољу већ га мрзе што баш I он један да се спасе, кад сви они остају ту да под заставом служе н гину. 1им се он један одвојио од толиких осталих људп, ои већ није човек и ти људи имају право да га сматрају за нештв друго и друкчије, за нешто горе но што су онн, — и они га тако и сматраЈу. Оа осећа ту друштвену мржњу, он ју сам признаје, да му к&о бегунцу ннје места међу људима, он не сме у људе, он се људи боји. Бојазн рађа мржњу, он почиње мрзити оне од којих мора да преза, од којих мора да бега од којих ниу сну нема мира. Не Петар, нв Павле, дакле не пеки извесан човек, или неки извесни људи, већ човек у опште, сви људи укупн ј јављају му се као непријатељи, и он почиње да мрзи све људе у опште, да у сваком човеку гледа свога душмана. Уз то још долази и та неминоваа иогреба што мора да узима туђе, мора да краде, да бн могао живети, јер вечито па опрезу од људи, он нити може нити би имао где сам зарадити што му за живот треба. Он дакле краде, он одузима оно што !е други текао и то га још више доводи у сукоб с људима што, јошгоре заоштрава њине међусобне непријатељске односе. Он краде сваки дан, јер му сваки дан треба живити. Где не даду украсти — он отима, бије се, убнја. (Јукоб између лнчних и општих интереса дошао је до врхунца свога он краде, отима, убија а друштво га проглашује за непрнјатеља свога, оглашује га за хајдука и ставља га ван закона. Он је сад као онај курјак у шуми: Ко га год сретне, стигне или затекне има право да га убије, као што се убија свкка опака н опасна,

Сад је већ све свршено. — Он и друштво то су две непријатељске сиде које се мећусобно боре до истраге једне или друге стране. Та борба трајв дуже или краће време, тек свакад н увек њен је коначни исход познат и несумњив — друштво је јаче од поје-

ждеви треба да раде и да се старају о њему. — Контариније је један од тројице инквизитора, он нам не ће ништа казати — рече Ерицијо. — Он је наш пријатељ! — Па можда и није више! Ти знаш, какви закони важу онога, који припада тпјном трибуналу! — Ја не сумњам у њега — рече Мемо., Ерицијо узе огртач и шешир и са својим пријатељем на његовој гондоди оду палати Контаринијевој. Код Контаринија тек што беше дошао и Донато. — .Је ли истина, што ми мало час рече Мемо? — упита Донато, кад је остао на само с Контаринијем. — На жалост! — одговори му овај, а могло се видети по њему, да је ожалошћен и тужан. — Зар је стари Пријули затворен, тај најплеменитији човек, кога смо ми по-

штовали? — уиита Динато даље. — И небо би се растужило! Ја ту опасност нисам могао отклонити. — Речи мк твоје доказују. да си нам још пријатељ и да можемо још на тебе рачунати! Мемо и Ерицијо доћи ће тако|е кроз који час, да се скупа посаветујомо о том несрећном догађају. — Ја не могу с вама! Ти знаш пријатељу, шта ми Стоји на путу! — Ја знам да су нам отели важног и моћног пријатеља а странци снажвог члана/ Ну ипак ти си на таком месту, с којег би нам твоја моћна реч много учивила! Контариније махаше главом, осмехујући се тужно. — Вараш се, пријатељу, — одговори му он. — Ти знаш да ми је језвк везан! Ја не смем да говорим! — Али ипак можеш бити наш ! — И то би ми било опасно ! — Ја познајем оне твоје две присталаце! За ме није тајеа, као за ост&лв свет

у чијим је рукама највиша власт! Даионт и убица Лоренцов. — Пази, Донато, мклим те! Ти знаш, да овде у Венецији и зидови имају уши, и да те не могу сачувати, ако те уходе ухвате и оптуже! — Мени је жао, што си на таквом месту! — рече Донато.— Жао ми је што си се таквих дужности примио! Ја знам, да се и ти осећаш несрећним под тим њиховим ужасним теретом! Али ипак имам нешто да те замолим! Буди и од сад наш пријатељ! — Одваја нас нешто, нека провалија, а то, на моју ведику жалост, морам признати. Ну ипак не сумњај, ја имам доста одважнооти, да останем вераа мојим етарим убеђењима. — Ето Ериција и Мема! Служитељ отвори врата Оба горња уђоше и Ковтариаије их љубазно поздрави. — Ето смо се код тебе опет скупили као пређе, — рече Мемо, пошто се слу-