Мале новине

динца; он му подуже парака, чешће ију исклнзне; алн друштно има дуга чјке руке са страховитим оштрим ноктима. Та страшна рука закона хвата едног дана тога свог одметника, хвата га за гушу и веди му: „мој си." Драма се завршујена „Сарића Осо.у," на „Карабурми" или друге, де се 3'места 'како се већ зову та страшна друштво посдедњн пуг разрачунава са својим одметнидама. Еаква страховита тема за разми шљање! Каква велика поука из овог простог сдучаја са једним Ворпсав,>м! Дакле, чим човек одвоји своје мчјугине и чне интересе, од велишх опгитих инереса он је веК учинио ирви корак на

Јала за коњушивду са два одељења, у простору 57-25 кв. м. 4. Једна оделита гаупа од слабог материјала у простору од 24 75 кв., н., и 5. Једна засебна зграда од слабог материјала , за нужнпк, у простору 9 кв.. м. — Живко Т. Јовановић благајник прве класе поште београдске, лостављен је за рачуноиспитача. треће класе поштанско-телеграфског одељења министарства народне привреде; и Дра гомир Брзак, рачуноиспитач пете класе поштанск »-телеграФског одељења мин истарства народне привреде, за благајника друге класе иоште београдске

»ово«

СЈ1УЖБЕНИ ГЛ.АСНИК в Срп. Нов." од 16. ов. мес. доносе овај указ п решење: — Одобрава се заступнику министра Финанције, министру иностраних дела, да може за откуп ниже означеног плаца са зградама од Ђоше Војновпћа, коњичког поручика из Књажевица, за емештај штаба тимоч. днвизијске области, издати из државне благајчице 12.000 динара, из суме одређене овогодишњим буџетом државнпм на ванредне потребе целог правптељства Плац, који се има откупити, има простора по комисијском плану п извештају 2160 кв. м., а зграде су на њему ове: 1. Једна двоспратна зграда од тврдог материјала, у простору 182.07 кв., м. 2. Једна зграда од слабог материла, у иростору 67"? 7 кв., м. аЗ. Једна зграда од слабог матери-

путу зла , већ је накорачио, јер та о-јпо потреби службе. двојеност води сукобу, сукоб изазива борбу, а борба се свршава победом јачега А друштво, народ целина , увек је јача од поједпнца па ма ко он бпо. И ово не бива само у оваким пре ким случајевима кад се побегне из војске, кад човек постане хајдук, не — ово је опште правило и општп закон, који плдједнако важи за све прилике п за све људе. С тога тражимо нашу личну срећу у општој срећи; дов >дпмо у саглашај наше личне интересе с општим друштвеним интересима, како би се узаамно попуњивали, анекосилп, пошто е само то једини прави и истинити пут

К Р И Т И К А Дубравка Ивана Фрањина ГундулиГм ■— ириказање у три чињења. Први ауг Иирилицом. Ивдање сраске нњижаре и штамаарије браЛе ПоиовиКа у Повома Саду, — Цијена нов. 40. (Свршетак) Што су браћа Поповићи прештампали „Дубравку" благодаримо, али што они хоће да некако пзиетну из Гунду лићеве душе Српство — вигда, па нигда!! Тако н. пр. на стр. 8 пјева Гундулпћ: Овди чут ' зле авијери ни инога гласа ни Нек ' гито сам шубори тих ' славие на грани. Ови се стихови у дотичном пздању овако коментују : „ арема срдитом зви /еруваљда мисли пјесник словенски језик а Нек нам се опрости али говоримо на сва уста да је Гундулпћ мислио српски

писму Гундулића, пр.тумачити његов живот. Јер се тиче ирв ^г нашег генија — првог српског нјесника. Али требало је највише — мислити поштено. Нек нам се не зчмјери млађаном полету, кад у бр. ђО „Народног Листа" поп Дијепопили и уредник истог листа могу на сва уста ввкати да је Атина српска, да је Дубровник, круна хрват ских градова — кад они срамотно могу отимати, а ми поштено морамо бранити, Људп око Н. Л. говоре о слозп лукаво. Што не могоше да украду Србима на отвореноме пољу, ето хоће под плаштом братске љубави. Нек се веселе хрватски шишмошп. — Србин је још жилав да брани своје — само нек се чувају у негацији Српства, да не кресне хрватска негација. Слога — у свако ври еме. Али пошгена. искрена непр >мјенљива слога! Слога која се мења као наслозн на издањима браће Поповића браће Претзера, Народног Листа, Матице Хрватск? и т. д. — ми држимо за очиту

спрдњу

В. и

ПРОЈЕКАТ иЗБОРНОГ ЗАКОНА о избору иосланика за народну скуа штину која се ао уставу има ванредно сазвати на дан 1 октобра 1889 како гз је изра<хио члан ужег уставотв. одбора Марко Стојановић двок& т

(наставак) Чл 49. У записник ће бирачки одбор од маху почетку рада записати: време и ме ст0 иа коме је гласање, имена својпх јер словенског језика, у чданова којн су ту, и по боји и нумери смислу г. Павића, данас не има. |сваку кутију и листу која уз њу иде Нек нам нико не рече да је ово лу-|редом у кеји су кутије ностав. (ч. 56) дост. Ннје — не! Они академичари, као и да ту све кутије у исправном који негда ни у гробовима Косова|стању и празне, о чему се прво мора нијесу ввђали срнских кости, они ака-!нарочпто уверити. демичари, који су кегда игђГ е! огТб! Чл. 50. На председ. је одбора да се истицали Хрватство, те косовске песме стара о одржању реда. Ако у томе не и дјела Гундулића, Палмотића и ос- би могао успети, има нраво да тражи талз крстили све хрвацким, кад данасјпомоћ од државне власти и он >1 Је дуузмичу од хрватизма, па бјеже под скут'жна помоћ дати. апокритичног Словенст™а ^не мисле| Чл 51. Гласање поч. у бсатпуЈутру искрено! Једно од двога. Кад хрват-па траје до захода сунца. Но ако се ско није — треба да је српско. А чему|тада на гласачкоме месту затече бида се нама не признаде природна рича, која су дошли да гласају ајош побједа? — јгласали нису, онда ће се гласање иро0 самоме издању нмали би што-шта дужитп дов не изгласају. казати. Тако н. п, требало је српскоме! За чело т0 време морају за бирач народу, који први пут чита у његовомким столом б и ти сви чданови бирачког

одбора, или бар више од половине*њах Ч. 52 Пре него сезаггоч. глас., свака ће се кутија зстзорити са два кључа, од којих ће један стајати код председнпка бирачког одбора, а један ко * ког другог члана тога одбра по пристанку осталпх или по коцки, Чл. 53. На гласач. месту може ступитд само овај којч покаже бирачку карту Са оружјем не може ступита на то место нако осим само ако то захгева или одобри нреседникбирачкогодбора, •1лан 54. Бирач, којп х >ће да гласа, мсра бирачком одбору сам пред^ти своју барачку карту. Без бирачке харте не сме се ни коме приматп глас. Чл. 55. Од тако примљ. бирачких карата бирачки ће одбор водити засебан Јпис.ак Списак ће иматп текућп број. Како коју бирачку карту прими, он ће је у тај списак увести то њеном броју в пмену п презимену гласача. Текући број овога списка метауће и на уведеву карту и у бирачки снисак ио коме је она издана Чл. 56, У исти пар бирачки ће одбор пред. бирачу оаолико куглица колико има бирачких листа или кутија. Међу тим куглицама једна ће бити белк. Куглице ће се предати бирачу на овај начин: Један члан барачког одбора метнуће куглице на један нлатак суд да се види и предаће их тако на суду другоме члану бирачаог одбора. Овај други члан сручпће куглице с овога плитког суда у други један непровидан округао суд (•/ облику столовате чаше) који је дубок 14 а широк 14 сантиметара, паће их у овоме суду предати бирачу. Бирач је дужан да мете у сваку кутију по једну куглицу, но белу куклицу у ону кутију, уз коју је листа за коју оће он да гласа. Бирач је дужан да куглице из суда вади у затвореној руци и меће у кутије тако како нпко не може видети, у које је кутпје метнуо црне куглице а у коју белу. Кутије ће стајати на једноЈ" стрши иросторије у којој је гласање, у реду једна до друге почињући од лева на десно по азбуци, по имену иредложених лица ; и где је лица више, по имену првог лица у листп, а где су имена једнака, по коцки. Сго за којим ће бирачки одбор радити, стајаће према кутијама тако, да се измеђ њега п кутија може пролазити и да члановн бирачког одбора

житељ удалио. — Само нема Лоренца Пријулија — долазимо, да те иитамо, је ли истина да је Дужд затвореник високог савета и да ли ће остати? — То не могох саречити! одговори Контаривије. — Па каква се то тужба смела нодићи на дужда? — упита Донато. — Питаш — а не знаш, одговори Контарније. — Оитужују га као саучесника у оној нобуни! То су се усудили! — рече Мемо врло љутит. — Тако ми бога то је Мочиначка игра, коЈа се тера с овим пле енитим старцем! — Морамо се за њ заузети ! — узвикну Ерицијо. - Па и ти, Контдриније! жорамо доказати, да је то било само лааа оитужоа, да су то била нотплаћеници који су удесили устанак, само да дужда збаце! — То је тетка оптужба! — рече Констаривије озбиљно. — Има ли доказа за то?

— Доказа, јакако! — рече Мемо. Те сам доказе добио од тајника Алканта. — Бојим се, неће га признатл за све. дока нити пустити да сведочи! — рече Контариније. — Алканто је неуетшим! — продужи Мемо. — Он је веран служитељ дуждев. По његовом тврђењу главни вођа и узрок целе побуне и завере јесте онај наказа ткач, на име Печије. — А где је тај Печије ? — упита Донато. — Затворев је као и остале коловође те побуне, у дуждевој налати, — одговори Мемо. — Тај нак&за два пут је био код дужда, да, би га својам брзим речима обмануо и завео. Ну дужд је тог аотплвћеног хуљу оаомињао, да се врати и место да га ухвати и веже он га је у својој великој добродушноста нустио елоб,>дна! — Печије мора то признатм! — узвикну Донато. — Без сумње, јер је потилаћен! сагласи се и Ервцвјо.

— Побити то, баће вемогућно! рече Контариније. — Ја знам, шта мисли Контариније, рече Ерицијо. — Тај Печије можда и ниЈ "е више жив. — Он је смрт заслужио! — рече Мемо. — Та не верујем, да је Печије убијен ! — одговорн КонтариниЈ'е. — Они ће га пустити, али ја ипак сумњам. да ће они о њему штогод дознати. — Смождио бих ја овог лупежа ! урвикну Донато љутито. — А но најпре његоаог наговорача, — додаде Мемо. — Тако ми бога, овде је срамна завера тротив дужда. Хоће, да уклоне нлеменитог дужда, да га сурвају, у нвште јер је сувише поштен, великодушан и правичан! И за то суонусветину потплатили, да дужла за краља извичу! Сад пријатељи, треба дч се заузимамо, и (Јаом и сарћу, да сааозмо дуж{а. Ко жвио мном тај нека каже још овде! (Наетавиће се)