Мале новине

гласник.

Ћутао како ћутао, но ево дође земан и да се проговори. Ако је било од пнтереса пропитаги, за што је пре г. Пашић тако дуго ћутао, сад, кад је већ проговорио, још је од већег ивтереса видети, шта је том ириликом рекао и да ди је говорпо баш о оном, о чему је требало говорити ? Па о чему је то пмао да говорп г. Пашпћ ? На ово питање одговор је и прост, п јасан, и сасвпм прпродан. Право плп хрсво, разложно пла без разлога, тек о г. Пашићу ое створпло ружно и веома неповољно мпшљење. Ми смо још ранпје рекли да је г. Пашићу приписан један тако ружан полптички поступак, да је због љега остао искључен из амнестије. , Но то је прошлост, а сад већ и прилпчно давва прошлост. После, то је био један поступак, једно дело а овде је реч о човеку, дакле о свпма Е.еговпм постунцпма. Кад смо говорили о томе једном п ступку (држањв емиграната пред сри. бугар. ратом), мп смо сматрали да нам је дужност казати целу истнну. То исто чпнпмо и кад је реч о човеку. Јест, о г, Николи Пашићу зло се мисли у извесним ввшпм круговима Сматрају га као човека који је ушао у страначке интриге, у династичке плетке п постао њано свесно оруђе, гогов да се уилете у најлуђе бунтов пе авантуре. Задахнут непомирљив м, слепом мржњом спрам садањег стањ у Србији, он се онеспособио да впли људе и догађаје у њиној правој светлости, пе без икаква компаса тумара по мраку политичком а служи као центар свију изгубљенвх синова, и свакојакпх сумњивих пндивилуа, које лутају ће класе, суда округа јагоданског, по од Цетиња до Петрограда Изгубљен молби. У суду округа в^љевског: за човек! — То је оуд о њему. Ужасан! писара прве класе, Живојпн Сгојано— али такав какав је он постојп вић, ппсар друге класе суда округа у њега се верује, на њему се зида. крагујевачког. Је лп то к^евета, погварање, пањ-| _ Одзпкованп су: Орденом Белог кан.е? Орла I. степена: г. Ђорђе Ценић, предКо је позванијрЈ, ко је надлежнијп се днп« Држ. Савета; од самога г. Пашаћа, да на ова пп^ Јован Марпновић, Краљевскп потања одговори? ј с ланпк у Паризу. Међу тим он је прво дуго ћутао.ј Орден Белог Орла III ег степена: После је проговорпо, ала у његовг>м р, Димитрије Јоксић, сскретар. говору нема онаква одговора на ова| Ордвном Св. Саве 1-ог степена: питања, какав ба морао бата те да се Архијереј г. Мојсеј чдаи Државнога истина не може даље пзвршити. јСавета; и др. Лазар Докић, члан Државног Савета

бивши председник Ведпке Народне шупу Сими Макевпћу терзији овдашњем

Скупштпне.

и укради му два прасета у вредности

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК „Срп Новпне" од 21. ов, м. допосе ове указе: За пореског надзорнпка Н-ге класе за срез гружанска постављен је Мдаден Красојевић, бпвшп чиновник, и за магацпонара Ш-е класе бео градске царпнарнице, Коста Струиџалић, магацпонар IV е класе исте царинарнице ; за телеграФисту штације телеграфске у Шопићу, Светозар Коњевић, телеграФиста штацпје тедеграФСке у Шапцу, по молба. На преддог нашсг мпнпстра правде постављени су : у суду окр. нишког П-г оделења: за судију, Владпсав Петрова!), секретар друге кл. истог суда; за секретара друге класе, Дпмитрпје А.Јовановић, сефетар Н -е класе суда округа врањског, по потр^би службе. У суду округа врањског: за секретара П-е класе, Спасоје Ра дојичпћ, писар прве кдасе суда варо: ша Београду. У суду варошп Београдаза ппсар* П-е класе, Панта ТјЦако вић писар П-е кдасе суда округа ћупријског, по модби. Петар Тппа пре давач друге бееградске гамназпје, за проФесора у исгом заводу. У ш жаре вачком казнепом заводу: за управника пр .е класе, Сергију Станковића, кон тролора треће класе Управе Фондова. У суду округа смедеревског: за рачуновођу друге кдасе Накола Мнлој ковГлћ, писар друге класе и вршиоц дужности рачуновође истог суда. У суду округа алексиначш:Г: за писара треће кл^се, Живко Матић ппсар тре

Таковским Крстом Ш-ег степена: 16 динара. г. Милош И. Прокић, члан касацир.-| Осуђени. Пресудама полицијскам онога суда; г. Алекса Јовановпћ, члан сЈђени су: Идија Бутковић из Аустрикасационог суда ; г. Милан Дамјано Јје, Стојан Дадић амалин Лука Луковнћ, члан касацпоиог суда ; г. Аронјвић овд. Владимир Станковић из В. Нпнчоћ, члан касациопог суда; г. Ди- Цоља, Милева Танаспјевић из Краљева мптрије, Ђ. Милован вић, чдан каса- Ђорђе СтсФановић 1.3 Шапца, Матија

ционог суда; г. Атанаспје Бабовпћ, члан главне копгроле; г. II тар Пантелијћ, члан главие контроле; г, Антоније Пантовпћ, начелнпк окр. кру шевачког; г. Алекса Стевановић начелник окр. књажевачког; г. Михапло Мпловановпћ, начелник окр. крагујевачкот 1 ; г. Драгутнн Стамепковић, начелипк окр. ужичк )Г; г. Јеврем Андоновпћ начелнак окр. ваљевског ; г. Глпша Ђорђеваћ, уиравитељ вароша Београда; г. Ла^ар Петроввћ начел окр. београдског; г. Аћпм Прокић, иредседник суда окр. топлпчког; г. Андра Г,.ујпћ, председнп'< суда окр нишког; г. Петар Томаћ, председчпк суда окр. ваљевског; г. Петар Ђ. Поповић, председпик суда окр. смедеревског; г. Илаја М јсилов^ћ, председник суда вароши Београ.^а; г. Вучко Стојавовић, надзорнак цараиар ница; г. Радпвоје Предић , уиравнпк Народпог Зајма; г. Јован Ђчја проФе сор београдске гпмпазпје; г. Апдра Ђорђевиђ, профосор Велике Школе; г [1етар Божовић. бив председник општпне нашке; г. Светозар Тутуновић, винарски трговац у Нашу; г. Све тозар Арсеновпћ, јавни правозаступник у Нпшу ; г. Мпхаило Кр. Ђорђевић, јавви нравоступник у Веограду; г. Мпл је Блазнавац, трг. у Крагу.јевцу; г. Никола Ђорђевпћ трг. у Бео граду; г. Дпмитри,е Андрејвпћ, банкар у Бечу. Орденом Св. Саве Ш-ег степена: г. Ј ван Б )Шковић, проФесор Великс Шкоде; г. Мнлан Андоновић. проФе сор Велзке Школе; г. Гргур Мпловаповпћ, пргФсср Велике Школе; г. Ђ .рђе Ж- Ђорђевић, проФес )р Велпке Школе; г. Љубомир Недић, про®есор Велпке Школе; г. Александер Бугар скп, пнжињер; г. Владимпр Карвћ, статистачар мпнастарсгва просвете и црквених посл >ва. (Свршвће се)

(Свршиће се).

о

ИОЛИЦИЈСК I ГЛАСНИК Таковским Крстом Н-г степена: г. Марко А. Лазаревић, члан касаци- Београд 21. Фебруара 1889 год. опог суда; и г. Коста ТаушановићЈ Крађа. Непознатп лоповп обилп су

Павловић цпганин, Драгутпн Лалаћ из Сенте, Настас Спасојевић нз Турске н Богдан Иоповић. из Опова сви због скптње. Стављеп под крив. истрагу РудолФ Петар наднпчнр стављен је под кривпч. пстрагу н у притвор за покушо свловања. Забрањепе радње Гаври Панпћу п Мијавду Костпћу лакерџијема п Цаји Петковић каФ. забрањене су радње. што пх безправно упражњавају.

ПРОЈЕКАТ ИЗБ0РН0Г ЗАКЈНА о избору аосланича за народну скуа штину која се по уставу има ванрв, дно сазвати на дан 1 окгобра 1889 како га је иврадио члан ужег уетавотв. одбора Марко Стојановић адвокат

(свршетак) Члан 90. Који бирач, кад је дошао да гдаса и примпо гдасачке куглпце кеће да од примљенвх куглпца спусти у сваку бирачку кутију по једну плп све куглице или неколико илп једну од њих спушта у кутију тако да се видп каква је куглпца, казниће се затвором до три месеца. Тако ће се казнпти и свакп који ба како год кварпо тајносг у гласању. Члан 91. Ко бп макар на којн начпн, на једном плп на ваше места извадпо више него свега једну бирачку карту, казнвће сеновчано до 500 дпнара, а ако је на једном пли на више места ввше него један пут и гласао или дошао да гласа, казнпће се затвором дп шесг месецп. Члан 92. И овај који [би другоме дао своју бирачку карту да гласа, и онај који би место другога по његовој бирачкој карти гласао или дошао да гласа, казнпће се затвором до три месеца. Члан 9.3. Ко бпрачз ?лоуп'.требом своје власга врануди, да гласа за њега илп да не гласа за другог . ако је у

Едита му одговори сва блажена, умиљатим гласом: — Какав неочекиван срећан час! — рече, а сузе радости и узбуђења засијаше јој се у очима. — Јест мој Родриго, имаш право! Вечито и духом и телом бићемо своји и пред богом и пред људима, и као да видим мога драгог незаборављеног оца, како нам свој благослов даје! Едита метне на главу венац па онда с Родригом под руку изађе из кућице. Стари Јакопо пратио је млади пар у малу цркву св. Николе на Лиду која је дању и ноћу осветљена и отворена, да би морски путници, кад год хоће, могли свратити и помолити се богу. Јас .о и примамљиво светлели су високи сведеви прозори кроз поноћ црну. Беше свуда мирно и по путовима, ио колибама и кућама, по баштама и крчмама. Баш до саме цркве становао је смирени отац Фернандо и свећеник.

Кад се Родриго и Едига приближише маленој цркви и у^оше у њу, стари ловац мртваца упути се кућици светог оца и закуца. — Шта је? — зачу се отуд глас. Прозор се отвори и свећеник оромоли главу. — Пробудите часног оца Фернанда и дођите у цркву, — одговори Јакопо. Има да се сврши једно венчање. — Зар ноћас? — упита свећеник* — Не љутите се! Младенци вас чекају у цркви, да приме благослов од вас, — продужи Јакопо. — Још пре зоре они морају ићи, јер не смеју остати у лагумима. Свећеник се не изненади толико овом ноћном свечаном чину, — Па кад мора бити, — одговори он, — онда ћу пробудити часног госнодина. Јеете ли ви ловац мртваца? — Јест, свећениче, ја мислим, ви ме познајете! — А ко су ти, што ме чекају у цркви?

— Сињорина Едита АмалФнјева и пл е * менити Родриго Зени, — одговори Јаконо. — Уведите их у протокол и ставите мене и вас за сведоке! Стари свећеник оде с прозора. У другој соби нојави се светлост. Отац Фернандо би пробуђен. Јакопо је морао доста дуго на пољу чекати. Народ изађе и отац са свећеником и поздрави старог ловца мртваца. Затим ее сви троје унуте црквици св. Николе. Овде су се Родриго и Едита помолили богу а за тим нред олтар стали. К&д им смирени отац стуни, пружише му они обоје своје руке и рекоше, да желе да их. он за навек саоји. Стари свећеник, који је одавно но знавао Ециту, бегае готов, да свршн тлј свечан чин. (Наставиће се)