Мале новине

Од тога тренутка 22. Фебруар од обичаог дана постао ]е један од најмнлијих и најсветлијих дана у српској историји. За њега су везане благословене усаомене ва све оно, што једном народу може" бити најмилије и најдражије. Од то доба 22, Фебруар добио је обележје бесмртности и постао знамење радости за читав низ покољења. С тога га и дочекујемо с усклицима милоште и топле радости: Слава великом дану, који је послужио као обележје васкрснућа српског! Слава трудбеницима и творцима великога дела народне слободе и независности ! Сдава витешкоме вођи у чијој се неустраШивој руци лепршала и лепрша велика народна застава, под којом су свршена два велика дела за отаџбину ! Живео Српеки Краљ Милан I/ Живео Престолонаследник Алекеандер. Живео народ српски, источнак све славе и свеколике величине наше !

Д н е в н и к

К /ДЕНДАР С р е д а Правосд.: 22. Мавр. Т. (Пр. Краљ) Катод.: 6 Пепељ. Среда Сунце ивдази: у 6 час. 18 м. а валази у 5 ч. 37. м. Мене месеца: нов месец: 26. у 5 Час в 27 и. по подне.

Задруга оа међусобно помагдње и штедњу понедељак и четвртак. С ^ска кредитна банка; нонецел.ак, среда петак и субота. -оофо«*"

К Ј р с Дукат 5.68 Наподеон 9.58

НАРОДНО П0-10РИШТЕ Среда: Немања. од М. Цветића. Субота: Здатна грмвна, од Манојла Ћ Прнвренда. (Нов комад). Недеља: 26-ог : Врачара, чаробна оперета Ј трм чииа Ред лрнмања по миннстарствима Министар унутр. дела : сваки дан пре по днв од 9 и по до 12 час. и по подне од 4—6 часова. Мин. иностр. дела : четвртком од 11—1 ч пре подне. Мшшстар војни: сваког дана од 11 — 12 ч еем недеље и празника. Мин. правде : сваког дана од 9 и по час до подне, Мин. грађевине ; сваки дан од 11—12 час. пре подне. Мин. просв. и цркв. деда; петком од 11 до 12 час. пре подне. Мин. привреде , суботом од 3—5 по подне Мин. Финансвје ; уторником и петком од 10—12 пре подне.

Ред цекзура по новчаннм заводима Привилегована народна банка , нонедељак среда н петак. Беогр кредитнн »авод ; уторак и петак

В е с н и к

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Б^агодарење. —Данас, као на дан проглашења Краљеквне, биће у 3 часа по подне ссечано благодареве у старој синагози овдашњ. црквено-школске јеврејске општине. * Свечана седница. — Краљевскосрпска академија наука држаће да нас после подне у 4 часа у дворани Велике Школе своју годигаау свечану седницу, на коју је свакоме слободан прпступ. * Из војне академије. — Ово дава свршени су испити у Војној академији и то у главноме са оваким резултатчм : I год. до^ро. П вр. добро, Ш ириме-рно. Ну, кад ое узме у обзнр како су ученици бпли веома преонтерећени рђаво подеље шм часовима, онда им се заиста мора честитати. Тај распоред часова још траје ; ево га: од 4*/ 2 — 7 и 8— 1 пре подне ; 9 — 7 и од 8 — 10 после годне ! Овом прилик >м још нешто. Чује се да ће 15 јуна бити произведени они иитомци, који су сада, у чину нареднвка, у чин потпоручика * Нова влада. — Јавили смо пре три дана, да је питање о кризи решеко и да на владу долазе либералп. Та вест

и данас важи као најпоузданија. Раз;шке може бнти само у томе, шго се пре насигурно држало, да ће либералном каблнету бити преседник г. Ј. Ристић, а сад се појављује мигућност (коју смо у осталом Л1и ]• ш јуче нагласили), да либералнп кабинегмо же доћи и без г. Јовлна Р^стића. У том случају пстпче се као председник либеЈалнам кабинегу г. Сгојан Б шковић. У осталом, главно је да долазе либерали Ко ће носити титулу, то је ствар споредна — кад су либерали на влади онда Фактпчки влада г. Рпстић, па бпо онукабивету илпван кабинета, с портФељом или без портФеља то је све једно, то је само празна Формалност. * Почасни члан. — Другатво за конФедерацпју балканскпх народа у Ативи пзабрало је за свога почасвога члана проФ. г. Св томира Николајевића, председника друштва Св. Саве. * Српско-руско зближење. У меродавним круговима говори се, да ће у скор> настунвти зблпжеше и побољшање односа између Србије и Русије. Услед тога, веле, п долази либерални кабп пет, коме је задатак да посредује у тше зближењу. * Услови. — Говори се, да је г. Јован Рпстић поставно неколико услова за долазак либералног кабинета. Између осталих услова ФигурАпе и та, да с морају отпустптп из државне службе неки впши чпновиици. Листа би сс имала утврдити заједничкпм споразумом. + Капетански хаџилук. — Однеколпко дзна Вћђају се по Београду ррески

к петааи пз унутрашњости, који долазе амо да се изјасне код дкберала могу ли се и у колико се могу прплагодити новом лпберадном духу и програму. * Наредба. Заповеђено је свима окружнпм начелницима, који сутеиоложаје добпли носледњпм поаициским указом, да до 20 о. м. буду на месту својпх опредељења, п сви су одмах отпутовалп тако, да су одређеног дама већ били у дотвчиим окружнпм местима. Г. ПАШИЋЕВ ПРОГЛАС (Впди врој 56., 59., 64., 65 ) (наставак). По свему, што смо до сад впделп и гато смо мало час од самога г. Пагаића чулп, стнар стојп овако Г. Пашића су дуго и многј нападалп, а он је тако исто дуго п много ћутао. На питање за што је тако дуго ћутао ? он је сам одмах дао некакав вајнп одговор — веровао човек како ће то његово ћутање нскога опаметитн. Наравно, да је ово маковгки одговор, који не може задовољити на једнога мислена ч века. Ова ће тачка за"г. Пашићеве противнике вазда остати згодан повод да му кресну, како је ћутао с тога што је морао ћутати, јер ннје имао шта да одговара нн сучпм да се брани. Крагка његова изјава из тог доба и његова садашњч тумачења 'како је веровао у нечије опамећење, слабо ће ту што [помоћп. Но ми овде прпмамо за њевољу и то тумачење дугог ћутања.

ПОДЛИСТАК КРАЉИЦА 10&Е

или ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ Р 0 М А Н из ИСТОРИЈЕ МЛЕТА^КЕ РЕПУБЛИКЕ К Њ И Г А ДЕВЕТА НРЕВОДИ А. Ж. И л и ћ

(НлетАвлк)

(238)

— Ноћас ће се између Едите и мене вечата веза закључити, — рече Родриго. — И аао нема никаквог бурног сјајног светковања, ннкаквог видног весеља, нанцканих гостију, инак ће ноћас за ме и Едшту бити најдепши час у нашем животу, час џа којим смо тако дуго жудили! Јест,

Јакоио, стари, драги и добри човече, коме ја за живот свој благодарим, ви ћете бити једиви сведок овог скромног чина, који ће за нас бити најдивнији кроз сва времена! Чамац дође до обале. — То је одлука, коју вам је сам бог иолучио, — одговори он свечаним гласом. — Одавно вас је већ љубав везивала са сињорином, и ја сам своје старо срце доста и често на то] верној љубави оснивао — ну биће ми мило и часно, што ћу бити сведок вагаег верења — хвала вам на томе, монеишоре! Лепши час од тога неће ни за мене доћи! Обојица изађу на о$алу и упуте се Едитаној кућици, пошто је Јакопо везао свој чамац. Кад је ова чула нечије кораке изађе из осветљене собе у нредсобље и отвори врата. — Јесте ви то Јакопо? Зар се већ враћате отуд? Шта ради мој Родриго? упита оеа.

— Ево и њега, Едито!

чуло се,

а с узвиком радости притрчи му Едита. — Ох, мој Родриго! — узвикну она и клону у наручја љубавнику. — Не знам како ме је неко радосно и свечано саосећање било напало тако, да се нисам могла смирити и лећи. —То је била слутња да ћу те оиет видети! Родриго и Јаконо уђу с Едитом, у осветљепу собу и онда Родриго исприча све шта је доживео у дуждевој палата! — Ти не смеш * више тамо ићи, рече пу Едита брижно. — Опасноет си срећно избегао! Али шта ће даље бити ? — Још ноћас ћемо светковати најлепшу светковину у вагаем животу. Ти Едито, уплети миртине гранчице у косу! одговори Родриго, — па ћемо онда отићи у црквицу св. Николе. Јакопо ће бити сведок, а стари отац Фернандо руке ће нам свезатв и нагау свезу благословити. Онда ћемо и пред богом и иред људима бити своји!