Мале новине

БРОЈ 71.

С>Б0Т а 25. ФЕбРУАРА 1889

ГОДИНАП

ИЗУ1АЗИ СВАКИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ: На годину 12 дииара На по гвдине 6 дкнара На 3 меееца 3 динара Месечно . 1 динчр

МДЛЕ НОВИНЕ

Претплата, писма и рукописи п таљ у се Власнику „Малих Новина" — Схавија Врачар. Може се претплатитн и код свију пошта у Србији

ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: г.,.., 30„„„ ДНБВНИ ЛИСТ 3А СВАКОГА 1 е ' *

На На ио године 16 динара На 3 несеца 9 динара II РЕТ1Т ЈОШШ.

<кх>

ЦЕНЕ 0Г/1АСИМА На првој страни од речи 10 пр. д., а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ШШЕ 2Е1ТШ

СВАКОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНКДОДАТАК

За свако оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЂИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

Молимо г. г. читатеље да свраћају мажњу на одговоре уредништвз, пошто због краткоће времена не можемо сваком нисати.

Сунце нзлнзв: у 6 ч. 12. м. а залазн у 5 ч. 41. м. Мене месеца : нов месец: 26. у о ч ?.с. а 27 м. по подне.

К у р с

Дукат . Наподеон

5.68 9.58

НАРОДНО П0 50РИШТЕ

Субота : 25 Златна гривна, од Манојла Нриаренца. (Нов комад). Недеља : 26-ог : Врачара, чаробна оперета три чина

Нашој доброј мацли АНИЦИ удовн пок. Дветаа Рајовнћа даваћемо годпшњи парастое у цркви св. Мзрка у понодеоник 27. овога мес. у 10 сати пре подпе. Фебруара 1889. г. У Београду Драгомир Рајовић Драгиња А. Орешковић 30,1-2 Катарина Ев. КалиниЋ

Д н е в н и к Календар С у б о т а ГГракосл.: 25. Теод. субота. Таран. Катол.: 9 Ћирил. Метод.

Ред примања по министарствима Миниетар унутр. деда : сваки дан пре по1дне од 9 и по до 12 час. и по подне од 4—5 ] часова. Мин. иностр. дела : четвртком од 11—1 ч | пре подне. Миниетар војни • сваког дана од 11 — 12 ч | сем недеље и празника. Мин. правде : еваког дааа од 9 и по час | до подне, Мин. грађевине; еваки дан од 11—12 чае. [ пре подне. Мин. просв. и цркв. дела; петком од 11 |до 12 час. пре подне. Мин. привреде, суботом од 3—5 по подне. Мин. Финанеије ; уторником и петком од I 10—12 пре подне.

В е с н и к

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Г. Захариј Стојанов , председнпк б гарске скуншгпне, путујући за Беч стигао је у нашу престоницу где ће се бавити 2—3 дана. * Канцеларија намесништва. — Намесвица Краљевског достојанства одредпли су за своју канцеларију министарство сиољних нослова, н то салу у којој су до сад држате. министарске седвице,

Ред цензура по новчаним заводима Привилегована народна банка , понедељак. е.реда и петак. Беогр кредитни вавод ; уторак и петак Задруга за међусобно помаглн.е и штедњу , нонедељак и четвртак. Српска кредитна банка: нонедел,ак, среда петак и субота.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Друштзо Св. Саве — добило је један нов пододб ^ф свој, којп се ово дана склопио у Пожаревцу. Мисао о осниваву поД ! --дбора у Пожаревцу ш>кренута је одавнц па је шта впше п еам одбор био састављен, но он тада није тако рећп нп ступио у жпвот, јер нпсу дале партпске несугласпце но жаревљана. Тако је пожаревац, главно место једног најмногокуднијег окр. нашег, био све до сад без свог пододбора, док би међу тим требало да свигс иовеће село наше има таке пододборе. Дај боже да овај пожар. пододбор бар сад буде боље среће.

ПРОШШАЦИЈА

Орби ! На листовима историје ваше младе Краљевине зааисан је данас један редак, ннанајан догађај.

Његово Величанство Крал> Србије Милан I. давши следетва Својој од дужег времена иотхрањиваној намери, одрекао се свечано Краљевскога му престола, н по ; раву , које Му даје Устав земаљоки, пренео ]е Коаљевску власт на свога малолетног сина и наоледника Краљсвоког Престола. Редак је пример у иеторији, да се један владалац одриче Престола аосле многих сјајних успеха, За седамнест година, од како је Краљ Милан, као пунолетан, стао владати, Србија је учинила знатних напредака. Од васалне Кнежевине Он је Србију увео у коло самосталних држава и оодигао на отупањ Краљевине; њене је гранмце ироширио, а не њене установе ударио печат најаацреднг.јих установа сувремене Европе. Ако Његова Влад;вина броји и по који неуепех са свим природно везан за судбиву оних , који су нозвани, да непрекидвим радовима ре^ПћВају најтеже државне задатке, бесиристрасна историја одаће му правду: она ће пресудити, дајеКраљ Миланстекао права на призиавање Србије. Наша отаџбина мора жалити што се лишава владавине једнога Краља у најбољој снази његовој, богаћена искуством у државним пословима , а украшена сјајним даровима духа. Морамо жалити

ПОДЛИСТлК

ЕРД&НЦА ВО&В или ЛОВАЦ МРТВАЦА Н ВЕНЕЦИЈИ Р 0 М А Н пз историје млетау:ке репу нлике КЊИГА ДЕВЕТА преводи А. Ж. И л и *» (241) (Н аставак) — Ми смо на окупу овде, господо и пријатељи , да донесемо одлуку о једној врло тегпкој м важеој ствари, — поче онНама је дуж шст, да отклањамо сваку опасност од држаге и да казнимо сваког без разлике, који се усуди да држави о глави ради, Ми смо ее скупилк да решимо једео

врло озбиљно питање , и да иснунимо једну врло тешку, али и преко потребну, дужност што овде подижем тужбу високом савету иротив дужда Антонија Пријулија! По свима знацима и доказима истина је, да је он тежио зж виашћу, а таког мора постићи казна на углед другима ! — Је ли доказана његова кривица? упвта Контарнније. Знам племенити Контариније да ти једнако сумњаш у кривицу дуждеву, — одговори Инго, — Али ми морамо нашу сумњу и осећања претпоставити закону, тако нам дужност налаже. Тужба је подигнута а глас народа и узвици побуњеника довољни су докази за то ! Дужд је био у тајним одношајима с коловођама, знамо да је Печије два пут код њега био — — Не мучите се , гроФе Мирафијоре, да нас убеђујете о дуждевој кривици, рече Даноит. — Ко још сумња у то? Не нађосмо ли ми сами тог коловођу побуњеннка у дуждевој соби ? Ниемо ли чуди сами усклике: Живео краљ Антонијо I! у

сали? Човек, који је тако опасан, кога за, краља вичу, кога светина хоће да понесе од радости , мора се уклонити, јер због њега може се излећи нова онасност и то сваки час. А кад он падне пашће и све опаеноств ! — Још једно, господо! — рече Контариније. — Је ли Печије признао, да је дужд крив ? — На што то мој племенити Контариније, — одговори Дапонт. — То нам не би ништа донело ! Ми морамо отлонити опасност, да се опет не изроди! — Ја миелим, уверили смо се о оном што нам је требало! — одговори Инго. — Помислите господо да је Антонијо Пријули старац! — рече Контариније. Зар његова седа глпва да падне? Та гро« зим се при тој помисли! Ви га можете протерати н на тај начин задовољити вољу своју али не терајте тако ужасно тако страховито. — Овде нема избора, ви знате, закон