Мале новине

што су остали узалудаи сви цокушаји и наши и владинн, да га од те намере одвратимо. Његова је воља остала пресудна. Народе српски! На престолу Србије седи данас нов Краљ. Услед старијих народних закључења донесених пре 1839, усл»-д закључења Великих Народних Скупштина од 1858, 1868 и 1869 године, као и на основу Уетава земаљеког (чл. 57) Краљевско Достојанство , као и сва уставна права КраљевСка наследио је син Краља Милана I. Краљевић Александар , као пети в ид*иц и} н I;) >51 ј цл Н1" ти је Обреновића. Његово Величанство Краљ Србије Александер I. сео је данас на Престо својих славних предака! да настави мисигу, коју је Промисао божји намевио заслужној народној династији. А 1го пгго Краљ Алексаедар није пунолетан, Краљ Милан, прежеећи на Њ власт краљевску, ниименовао је, у исто време, по нр ву, које Му признаје чл. 70 Устава земаљеког, три Краљевска Њ месника , да врше краљевску та< т до пунолетства Краља Алексаадра. Срби! ЈЗабор Крзља Маланаиао је нч| нас потписаве. Позвааи да прк 1 суствују своме новом вадатку, ми смо даиас. у цриеуету Њ; гивога Величанства Краља Србије Александра I, као и у присуству Његовога роднтеља Краља Милана I. II дожиди уставом прописану заклет8у, ; даћемо Краљу Алекс&ндру бити верни и да ћемо владати по Уставу и законима земаљским. Наига заклетва садржи, уисти мах, « нашу Намесничку мисију Има »о да очувамо аМанет, који нам Џ поверен , а решени да то взвршимо не нре^зајући ни од каквкт-тегоба-г ми смема раа_, иати

на потпору делога. народа. Њему је пао у део тај благодарни задатак, да сад себи одгаји владаоца. Млади огранак Обреноваћа, живећи у средини народној, напајан љубављу и оданошћу народном, задахнут духом и предањвма народаим, као што су били задајхнути сви владаоци из Дома 0 бреновића , сиремаће се, да се одушеви и заложи за срећу и идеале народае." *" Имамо да владамо по Уставу к законима земаљским. Верно дух слободоумн-х устааова , које је наш нови Устав освештао, Кра-

[живот, ново доба рада и штедње, нарочито прионимо на радоконародне нрнвреде и народнога благостања ( Уиотребљујући мудро народне слободе, одржавајући добар ред ( и мир у земљи, ми ћемо најбоље иослужити оснажењу своје отаџ бине и остати елеменат реда и мира и на дому и у колу бал канских народа. Срби I Вожја је воља. даСрбијауте (пким истиријским данима нађе свагда нових животних извора иод срећом звездом Обреновића. При-

|ди араво врело к>ино и да уочи н>?ш даљи вероватни ток и све крупнајо последиде које ће отуда неминовпо иастати. Данашши је пол жај, усдед свега што је извршено, ве >ма озбиљан. За јавне р.лднике, к'»јр се руководе само оиштим интересима, настаје сад дужност, да пажљиво и свестрано проуче ово ниво стање, пре но што се оддуче какав ће подожај заузети спрам нових меродавних чпнплаца државнпх и к >јпм ће правцем у опште упутитн св :ј јавни рад. Истина, паш лист пије цартиски орган, оп не припаха нн једној од наших полит. стпанака, те да има зпачаја н као израз нартиски х4ли нпак, као јавни орган, који узпма реч у евима ^важшЈЈим догађајиманашим он пма дужност и спрам себе и спрам многобројних читатеља свсјих, да у ову нову ситуацију етуни са евом пажљивошћу п опрезногаћу, које н л-

љевскоШмесништво вршиће своје купимо се сви око њиховога славом дужности без партиј-кога убеђе увенчавог Престола, уз њиховог њг.. Од данас на јбМан од потии-.младог и идеменитог потомка, иа сатих не нрипада ии којој иоли-'да Му, у осећању оправдана прчжљивошћу и опрези тичкој партијш.. У колико ћсмо ми.аоса , можемо сви заједно , кадлаже озбиљносг прилика. ноетходити доказима добре воље, доће време, предати Срби|у ва- И псмо Р 8 Д 1! ии У чем >' преИаг v хјј глимо и да се залетимо. Али кад ]едда поштремо земаљски Уст.в , у довољау, срећну и напредну чом свестра?0 вроцеН1ШО - , ав значај Ј пв . јтолико ћемо се осећ -ти јачи уј Лхчвео млади Краљ Србаје. Лл.и- В р Ш енпх промеиа, и заузмемо једаи праву, да од спвју к свакогавео Александер I! Живела Ср-.одрсђеа правац, он онда м-ра бити

тражимо не мање ноштовање пре- ( бија ! ма основноме закону земаљском. 22. Фебруара 1889 год. ' у Београду.

Срби ! Ми смо нуно уверени, да ћемо се с вама еусрест« на овоме иуту који на.м обркч - мирае а ирави лан развитак, коме ви с ноља не, 1 нрети никаква опасност. На нама је старати се , да не само очувамо оно пријатељство : .великкх еила, које је Краљ Мччан- нашо] отаџбини етекао , но да г& још развијемо и поаунимо цобрим • мећународним одиошајима ! и поштовашем међународних уговора. Ми не превиђамо тешкоће при л»к<\, у којима пр?®мам:* на се ие тина частан али н теретан зада так Краљевскога Намесништва, н\ прожета добром и одеудвом во љом, да евоје Дужвости испуаимо, ми, с вером у Бога, не счајавамо 0 усг.еху. " , Са младим КраљСм ка престблу ■;а новим' Усчгавом у јаАношз жи'-|]

Краљевски намесврци : Јов. Ристић К. С. Протић ђенерал. Ј. Бели-?«арковић ђенерал Преседник министарског савета К С. Проти-ћ с. р.

ПРВА РЕЧ

За- ов • два-три дана пзвршенп су огромии судбоноснн догађаји, — учињен је читав преврат у делокупном нашем п лнтичком животу, взвршен |ј'е обрт, који ће пресуднп утицати н.-' даљ I т< к не само наше унутрашње но и ваше спољне политике — једном речи, пзвршени. су догађаји који су изменил.( дело ставе и створидн сасвим вову снтуацију. Догнђ-)ји су од преголема значаја. |Да пх само човек схватн, у свој потауности и целиии њиној, па му треб оока и времена, а камо лн ако хоће !још да уђ; у цео њпн унутрашњи

лостојан, неп колебљив, као што треба да буде и правилан, добро одме-; рен и интереепма народним несумњи,во лсорисап. Услед свега тога ми не хитамо да јдаДем > наш суд и оцеау псследњихј нреважнпх дбглђаја. То ћемо чинити поступио, у колико се разбистпавају самз пралике. Но има нешто што ј<>ш еад можемо рећп. 1. Жалимо ш"о је дотле дошло, ! да Њ. В. Краљ Мчлан I. још у најг бољим годнаама и, нјто је главно, јом за малолетства ирестолопаследпикова, одступа с прест >да. Али кад је цео ток стварп дотле довео — кад се дош >о скоро до без псходна положаја — кад.је ч. к и сам

К|ш> нашао за неоих«.

да тдео -,.;

И1Т0 Је учи-

I . л • ' т, . )Ч - 3 м>ии ^нутрашњ! 'ВОТу 0ТП0ЧЈИМО, ,.у име -Божј.е, ,нов.'с м д сао, да. крнтачки прогле

који са не сме мимоићи, — одговори Да понт. — Закоа тражи смрт за издајство! — Дужд је смрт заслужио ! — потврђивао је Наго. — Тако захтева закон! — Ја никако пе верујем у дуждеву кривицу, — рече Контариније, наши преци били су строги у извршивању закоиа и тој строгости имамо благодарити за величину наше републвке! — одговори Дапонт. — Зар сзабост да замени гвоздену строгост? Никако , не треба ни помислити о каквој благости! У нашим је рукама решење! Морамо изрећи пресуду! Пружите нам урну с куглицама, илеменити Контариније! Сваки ће од аао Јзети по једну белу и једау црну куглицу! Ви знатезначај њихов! Вела куглица казује ол<>боду а црна смрт. До воље вам стоји Дн м »тнете коју хоћете куглу у урну. Дадле ва посао! Имамо дужност да испуикмо и овн вам налаже да с гвозденом строгошћу пи својој савесги и убеђењу изречемо пресуду! Контариније им цружи урну, у којој су биле три беле н три црне куглице. Сва-

постуЛ}- — ондК ;је н ено т— и д:;ј божа, дч ово. суРШ^п урода' : ггб Грб ]у'' рећн им плодом. А П>, В. Јчраљ Мијлач 1 дао ј& сдмо ј;ед':.вг нов доказ, колико су му драг а ццтереаа Србије, кад је нагаао снаге у себи, да се одIлучо на овако је шо дело голема лична самонрегоревањ ■. 2. Неупуштајућ:! се у процену, у колико )9 оваким склоном каме ништва погође т, гП.а : а ''"'п"Тр:'5а' ' наших

I ки узе по једну белу г једну црну куглицу из урне. — Не забораките господо да ћете и ви једном имати таког судију: — рече Коитарипије. — А сад, како Бог хоће ! Ов покри црном чохом урну и саусти у њу нз руке једну куглицу а другу задржа за себе. После и Ипго и Дапонт мстнуше по једну куглицу у урну. Сад је свршене! Пресуда је изречена! Инго збаци чоху с урне и изручи оне три куглице из ње на сто Две куглкце беху црне а трећа бела. Контариније беше метнуо белу. — Дужд је на смрт осуђен! — одјекну Ингов глас некако чудновато. — Свршено је — — ирошаота Контариније. — Сутра ле се саошнтвти пресуда савету десетормце, — рече Дааоат. Две црве куглице иред нама су , пресуда је изречена !

— Бог нек се смилује о;. нссрећног Ст&рца, — прошапта Контариније — није ми било могуће да ово грозно дело отклоним! Умукнуо је мој глас._!. Инго и Данонт беху задовољни и шапутаху нешто међу Собом. 0 ..о ионоћи разиђу се сва три члана тајног грибунала ! —

УШ..7н!н^ Ужасна ноћ Морамо се, пре но што видимо шта је даље било, вратити на ону ноћ и час, када је Инго иреко брежуљка гонио кћер ловца мртв*цн. Нела је после неког времена кад се оснрнула. оиазила на б*лом песку неку црну прилику, која јк за њ т ишда. И прва није могла зннта ко је то. Иаје могла тачно расио.шати стас, она је мкслила да је то какав ловац или лађар што иде еоћу иреко брежуљка.