Мале новине

БРОЈ 73. ГШНЕДЕЉАК 27. ФЕБРУАРА 1889 ГОДИНА И 3 А А 3 К С В А К И Д А Н П рктилата, писма и рукоииси шаљу се ЦЕНА ЗА СРБИЈУ: Ш Ж Ш П I 08 8 1 ВГ"® 8 М И I Власнику „Малих Новина" — Слави.ја ^ Г г :Ј„, • : : : : : :;: Ч —: Ш !Ц У1 ШМНв- В -^ АР ' МесечнГ еЦа . 1 динаГ 1 И I ЈМ||# 1 1«, | | ШГ Н 1 К I №и Може се претплатити и код свију пошта у Србији ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ : Н-оди„ У 30 динара ДНЕВНИ ЛИОТ ЗА СВАЕОГА,, 0ГЛАС„ М д На по године 16 динара На првоЈ страни од речи 10 пр. д., а на четвртод На 3 месеца 9 динара од петит реда 10 пр. дин. И РЕТ1Т ЈОТОШ 000 КШНЕ 2Е1ТПН15 ^ВАКОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИДОДАТДК За свако оглашвње плаЋа се дож. таксе 20 пр. д. ВЕЋИ ОГЛмСИ ПО ПОГОДБИ

Глав сарадник нашег листаг. Л. Ж ИлиЂ оптужен је суду вар. Београда због увреде нанете 24 бр. Управи Краљ. Срп. Народ. позоришта.

Моме мужу ДР. САВИ ПЕТР0ВИЋ1Ј даваћу у уторнвк 28. тек. м. у 10 часова пре подне у вазнесенекој цркви четрдесетодневни помен Ожадошћена 32, 1—2 Драга С. ПетровнЋ

Дневник

Календар Понедељак Нравом.: 27. Преп. Прокопи е. Катол.: 11. Ираклије. Сунце^издазн: у 6 ч. 8. м. а залази у 5 ч. 44. м. Мене месеца'. нов мееец: 26. у б час. н 27 м. но подне.

К у р с

Дукат . Ванодеон

б.68 9.59

ДНЕВНИ БИЛЕТЕН 24. Февруара 1889 Кита Димитријевић кројач Јован Филиповик тестераш Радм. син Алекее Васића чиновника. Јелена кћи Јована Пољанца бравара 25. Фебруара 1889 Мата Стојановић служитељ Алексавдер син Светозара Станковића Фердинанд син Домина Андрије Иван син Фрање Ковача касаиина.

Ред примања по министарствима Министар унутр. дела : сваки дан пре по дне од 9 и по до 12 час. и по подне од 4—5 часова. Мин. иностр. дела : четвртком од 11—1 ч пре подне. Министар војни • еваког дана од 11—12 ч еем недеље и празника. Мин. правде : еваког дана од 9 и по час до подне, Мин. грађевине ; еваки дан од 11 —12 час. пре подне. Мин, цросв. и цркв. дела: петком од 11 до 12 час. пре подне. Мин. привреде , суботом од 3—5 по подне. Мин. Финансије ; уторником и пбтком од 10—12 пре подне.

Ред цензура ло новчаним заводима Привилегована народна банка , понедељак. среда и петак. Беогр кредитни завод ; уторак и петак Задруга за међуеобио помагање и штедљу понедељак к четвртак. Срцска кредитна банва; нонецел.ак, среда петак и субота. —

ван. Чудно је да наша штампа о томе као свршеном Факту, још ништа не »на Ак> се ова Лојдова вест обнстиН5г, онда већ имамо да забедежимо једну скромну примедбпду, да под радикалном вдадом „страна чивутарија" (види „Одјек" број — та све једно ма која број) увек пре дозпаје за вовости из владиних кругова, но наша штампа. * Орвк пут младоме Нраљу. Чује се, да ће Њ. В. Краљ Адександер прагита Њ. В Краља Мидана до Пеште, где ће бити представљзн Њ. В, цару Фрањи ЈосиФу, а за тим ће се Њ. В. млади краљ вратити у Србију, а Њ. В. Краљ Милан отпћи ће даље у иностранство. В е с н и к

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Чвститка. Чује се, да је Краљица — мати честитада своме сину Његовом Величанству Краљу Александру

и аоднеда му изразе своје подаиичке верностп. Краљ и војска. Има веств, да ће Њ. В. Краљ Мидак, по повратку с пута, куда ће отићи да се одморп и прође, сву своју бригу н пажњу посветвти логлавито нашој војсци чијем ће разввтку и напретку служити св -јм енаг.)М. * Враљев пут. Као што смовећ саопштали нашим читатељима, тврди се е поузданошћу да ће Њ. В. Краљ Милан у скоро отпутоватп у иностранство. Има вести у страним лпстовима да ће овај Краљев пут тр&јатп не само по дуже но да ће бити и врло далек. Тако се спомиње, да ће Њ В.®носетити нека интереснпја места у|Африци; да ће путовати по ! нстоку, па том приликом отићн и до Јеруса лпма, а има глаеова да Краљ намера' ва походити чак и Америку. * Заклетва. — Јуче су у ведакој касарни подожиди зачлетву верносги Њ. цутем упоређив., и сравњпвања може В. Краљу Адександру I. сви овд, ре- доказати све па чак и то да је добР зервни ОФИцирн , међу којима је био кад^вас шибају дудовим ж Фиргаз 0 м," јеР и г. Милутвн Гарашанин, резервни ако ма шта ириметите, одмах ће вам арт. пуковник. ј се подзмкнути: л а како је бидокадЈв * јместо дудова „ФИр газа" бида воНагађања. — Од како се Њ. В. ловска жила и камџија? — и ви наКрал Милан одрекао престола, цирку -Јравно, као ттаметаи човек, морате лишу свакојака нагађања о месту, гдепризнати да је дудов „Фиргаз" ипак Њ. В. намерава етановати. Тако изјбољи од камџије и водовске жиде Граца телеграФишу „П. Лојду", да Је .... Само је патање у томе што под Њ. В, Краљ Милан наручио једномејвладом нова устава и у новој радисвоме тамошњем поверенику, да мујкадној ерн, ми с вашим допуштењем набави згодан детниковац, јер је на-|као не би биди ради нп жилу ни „Фир-

РАДИКАЈША ВЛАДА (Снршетак.) Ио може нам се рећи: „Акојесви_ тим пословима унрављао до јуче?"... н 0, наравно, наравно! на тај нлчи се

меран да се ту стално настани. Ми ово бедежимо само као гдас. * Амнестија. — „П. Лојд" доноси, да је г. Нпкода Пашић већ помило-

газ" — у опште не би ради биди да будемо „воштени" — па ма у ком облику. — Пардон! по себи се разуме да је овде реч само о „духовном воштењу."

ПОДЖГАК ЕРАЉНЦА Е01Н нди ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЛИ Р 0 М А Н из ИСТОРИЈЕ МЛЕТА?.КЕ Р.ЕПУ БЛИЕЗЕ КЊИГА ДЕВЕТА ПРЕВОДИ А. Ж. И л и Ђ

— Дакле остаде ири том , да та аа свагда одеш из дагуна, — рече јој Инго уз пут. — Ја Ку ти новац напред дати — Па кад одем, монсињоре, овда на сваки начин не м»гу ни добити новац, то је јасно, — насмеја се СтеФанн. — Најпре новац на онда нут! Дакле триста цекина! Шта је то за милостивог господина! А тада сте се отарасили СтеФане, а то нешто вреди. Ха, ха, ха то је добра мнсао од вас монсињоре, јер ме се на други начин не бисте ослободили. Ми смо намирени и онда остаје сие у тајности.

(НАвТАВАК)

(243)

— Најмио сам гондолијере! — Добро, онда ћу вас ја превести, монсињоре, моје гондоле ено доле. Инго чињаше се као да прима понуду СтеФанину. Обоје пођу и сиђу се доле на обалу, где је биа гондола.

IX. Печијева награда. Стари дужд био је затворен у својим одређеним еобама у палати и чували су га стражари, који су стојали на собним вратима и изласцима. Дали су му на раеположење једног служитеља а скретару Алканту допустили,

да може остати код дужда који се са свим својој судбини предао био. С мирноћом, и достојанством која је њему својствена, посматрао је он цео овај догађај. Није се бојао смрти, јер и оно што су му непријатељи нанели, није било боље. Алнанто беше као скрушен и забринут хедао је којекуд. 0 делању савета тројице и трибунала нису могли ништа чути, јер су ово радили у највећој тишини. Алканто кад год уђе у собу свога господара није могао уздржати сузе, које му потеку из очију. Тежак му је задатак био гледати тога великодушног и племенитог старцг тако немоћна у рукама џелатовим. Па ипак Алкаето није могао ништа учинити да ослободи истог дужда. Одмах првог вечера уђе секретар у собу дуждеву и рече му да су Мемо и Донато у предсобљу и да моле да их дужд прими. — Добро су ми дошли! — рече ста-