Мале новине

Но да се вратимо на ствар. На примедбу да радикална влада не долази с довољно спреме н искуства, може се изнети само један умес&н одгозор, а то је: да су то већнвом људи мдади, јож сиособни да уче и да се усавршавају; да, ако не доносе неко седо нсвуетво, онн доносе тонду љубав спрам добра и напретка ове земље; доносе добру вољу, доносе прегнуће, а то све ваљда ће бити у стању да им накнади што им не достаје у спреми и искуству Тако смо се ради пми уздати. У остадом, ако буде добре воље свему се може наћи дек. Што немају радпкали, то се може наћи код људи неутрадних, иди код људи из других странака. Наше је уверење да чпновницима неће .бати до тога да терају радикалној вдади опозидију пошто по то. Наше је уверење да радикадним министрима треба само мадо такта и најобичније памети, па да у старам, искреним и извежбаним чиновницима пз свију странака нађу себи јаку иотпору и драгоцене сараднике и помоћнике на раду за оаште добро. Требало би само да се радикадни министрп доиста проник у мишљу о свој озбиљности иа чак и критичности свог нодожаја, г ), као и о светањи евога задатка, тре бало би да појме годеми значнј своје мисије, и да разуму своју праву дуж но( т: да су дошли на управу да буду руковође опште државних послова, а не извршиоци партиских прохтева и ћуди — то би требадо — па би се овој владп (поред свих тешкоћа и вед^ статака и у њој самој, и ван ње) — опет с поузданости могли пророчитм и дуг, пдодородан живот, и леп свршетак. Ади ту је баш оно где највише сумњамо Кад погдедамо шта су до јуче ра дили ови Људи што су данас мини стри, као људи нартиски; кад уочимо сну 1 есногруду искључпост, где су се и у најмањим ситницама показивади само као сдепи Фанатички партизани — кад све то погледамо, онда губимо сваку наду да ће радикални министри умети да се уздигну на висилу свога подожаја. Ј ) Радикадни минист. јамачно ће разумешати бар то да су они дошли на вдаду преко оставке једног Краља годема цена — те је сад на њима да докажу дади је цедаигра вредидабар потротениг свећа

Сви су изгдеди да ће отпочети тесногруду, застрањену. кратковидупартиску владавину, Јуну партајских преиагљености, ината, пизме, освете и гоњења — а то ће им нојести главу ! Ако умедну — они се могу, на своју славу, а на општу корист, посдужити свима умним снагама нашим без разлике партајских боја — |не уме дну ли они ће и оно мало своје рођене снаге и памети исхабати на своје плитке личне сујете, а на општу штету, и онда ћемо ко буде жвв, насигур но, дочеката један даа када ће ови исти људи, што се данас овак^ три умФално пењуна владу сдетитз с ње гдавачки, са стидом и под узвицима општег прокдетства. Да завршимо. Ма како ко мисдио о способности радикалних министра — њима данас земља верује, они су требали да дођу на вдаду, дошди су, и добро је што су дошла. Вреде лп што, иколико вреде на делу а не на речима, то ће показати скора будућност. Наша дужност, као непристрасног и непартајског органа састојаће се у то ме, да верно бележимо и пажљиво пратимо рад нове владе, а дужност радикалне странке биће у томе да?мотри (а не бн погрешке и неснособност појединих радик. мпнистара пади иа терет цеде странке. Овако мисдпмо н што мисдимо то и рекосмо. Толико за сад.

ПОЛИЦИЈСК I ГЛАСНИК Београд 26 Фебруара Крађа: Неиознатц лопов ушао је у собу Станише Пегровића оиаичара овд. и украо н>егов;>м момцима разне ствари у вред. до 70 динара. Притворени: Ноћас су притворе ни: Костандин Фратник из Аустраје због скитње и Павле Остојић калФа Фарбарски због пијанчења. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК „Срп. Нов." од25ов. м. доносе ова решења." — Одобрава се општини жичкој, у ср. краљевнчк -м, окр. чачанском. да

може од свају својих пореских дич-| ности, према сразмери пдаћања непосредног пореза, покупиги прирез од 35.124 дин., за пег година, почпњући то куаљење од И-ог полгођа пр. године, па тај новац употребити на подизање нове шкоде у среднни њеној - Одобр ва се општани корбевачкој , у ср. пчињском, округу врањским, да може од својих грађана покупити, по сразмери плаћања неносредног ггореза, прирез од 2014 32 дие., уз оба полгођа 1887/8 рачунске године, и тим новцем подмпрнти расходе по буџету свом, састављеном за исту рачунску годину. — Одобрава се оиштанл дреновач кој, у ср. пољаничком, округу врањском, прирез у 3202-22 динара, који је она од својих грађана покупила, по сразмери идаћања непосредног пореза, уз оба подгођа 1886/7 рач. год., и тим новц. подмирити расходепо буџету свом, састављеном за исту рачунску годину. — Одобрава се опкгтини макдишкој, у ср. бедопаданачком, округу ппротском, да може од својих грађана покупити, по сразмери идаћања непосредног иореза, прпрез од 2450-27 д., уз оба полгођа 1887/8 рачунске годнне, и тим новцем иодмирити рас ходе по буџету свом, састављеном за исту рачунску годину. - Одобрава се општини тамњаничкој , у ср. бедопаданачком, округу пнротском, да може од својих грађана покупити по сразмери пдаћања непосредног иореза, прирез од 2746-28 д., уз оба подгођа 1887/8 рач. године, и тим новцем подмприти расходе по буџету свом, састављеном за исту рач годину. - Одобрава се општиии кривајској, у ер. посаво-тамаавском, округу ша> бачком, да може од својих грађана покупити, по сразмери пдаћања непосредног иореза, прирез од 942-08 д., уз оба полгођа 1887/8 рачун. године, и тим новцем подмирити расходе по буџету свом, састављеном за исту рачгодину. - Одобрава се онштини дреновачко], у ср. пољаначком, окр. врањском, да може од својих грађана покупити, по сразмери плаћања непосредног пореза, прирез од 2441-05 дин., уз оба подгођа 1887/8 рач. године, и тим новцем подмирити расходе по буџету свом, састављеном за исту рачунску годину.

- Одобрава се општини гдушачка у ср. мачванском, окр. шабачком, од «оже од својих грађана покупити но сра «мери плаћања непосредног пореза, прирез од 2996 40 дии. уз оба полгођа, 1887/8 рач. годин. п тим новцем похмирпти расходе по буџету свом, састављеном за исту рачунску годпну. - По предд >гу пачедства окр. чачанског, од 19-ог јануара 1889-е год. Бр. В85, а на молбу суда општине варошп Чачка, министар народне прпвреде, на основу чл. 3-ег закона о панађурвма, одобрпо је поменутој општини, да ианађур, који је држада о Тројицама сваке године, можезаменити и држати 23-ег, 24-ог и 25-ог апр. сваке год. €» СМЕСИЦЕ Казна над животињама — Свакомв је нознато, да се сваки човек за дедо, које учини против закона, мора казнити, да се нравда задовољп. Ади ретко коме биће познато да и животнње могу бити законом кажњене за учињење против законога дела. 0 овоме уверавају нас многи стари сппси и псторије. Тако један историчар наводи да је у XIII веку кажњена смрћу једна свиња. Свиња је мојела једно дете. Законп је осуде да на, спалиште испусти душу, п она уз многобројно присуство грађана би сиаљена. Друга оиег њена друга буде осуђена на губилиште. И њој је глава осечена па после обешеаа и стављена на углед. У ХУ. веку осуђен је један во на смрт зато што је једно дете од 14 година убио. Други опет један во такође за убиство над човеком осуђен на смрт, и убијен. У XIV веку један коњ осуђен је на смрт зато, што је збацовши човека са себе убио, и над њим је извршена смртна казна као и са свима другпм људима — кривцима. Па не само, да је над домаћом животињом него је чак предазпло и наптице. Тако има примера да ]в у Француској један петао бпо осуђен на смрт за то, што је једно мало дете обранио, које је од тих рана доцније умрло. У Лиду у Енглеској тако исто истражна порота осудила је једнога петла за сдичну кривицу на смрт, пошто је једногдасно нашла да је крив! Ади нија баш тако велико чудо. кад се узме у обзир да су биле ово живетиње, које су се крстале, радиде једе пиде и т. д. као и сам човек. Бидо је случајеве

ри Цријулије, — а јесу ли им оеи допу стшли да ме смеју посетити?. Врата се отворише. Мемо и Доиатоуђоше да сами на то одговоре. Алканто хтеде изаћи, али му Донато рече да и он сме остати. Ст&ри Пријули прими радосно своје верне прнврженике и рукује се с њима. Дакле овде је ваша светлост ! — узвикну Мемо тужно — срце нам се депа кад помисхимо на тешку судбиау, која је снашла најплеменитијег човека у републици — Имате право, пријатељи, заиста је тешко! — одговори дужд. Али уверење да сам невин, чини ми, те лакше могу сносжти овај тешки удар ! Буди шта ме снашло увек сам готов! — Ми не можемо више гледати , да нам ваша светлост тако незаслужно страда — рече Донато. — Наши осећаји противе се тим подлим сплеткама н злочинствима! — Како су вас то пустили овде, моји пријатељи? — упита Дужд,

— Прокуратор није се противио да вас можемо видети, — одговорн Мемо. Морали смо пошто по то доћи, морали смо дати одушке нашим осећајима! — То ме уверава, да ми је већ изречена пресуда! Ну буди како била ја јој следујем с чистом савешћу. — Цела млетачка република жали, светлости, — окрете се Донато старцу. — Али нико не сме јавно то исказати, пошто вам то може нахудити а оптужби вашој још веће хране дати. — Ми нисмо могли наше осећаје савладати, — додаде Мемо. — Ми смо дошли да вам их овде искажемо! — Будите оирезни с вашим речима, пријатељи, јер вас могу чути ! — опомињаше их Дужд. — Ми долазимо по налогу великог броја приврженика ваше светлости, — продужи Мемо тихим гласом. Ти приврженици ваши све ће покушати, да одооне ту ужасну несрећу! Ово недостојио ваше затва> рање пашће, ми не ћемо више да трпимо

да нам дужд кога љубимо, буде више у овом затвору! Стари Пријуди мало се осмехну. — Што са збило не може се рише мењати, пријатељи, — рече он. — Ви знате за цело, да ту нема нккаквог приговора кад је трибунад донео одлуку. Слушајте ме! Менн је михо, што вас видим, овде где ми доказујете своју верност и пријатељство. Хвала вам на том доказу — ну то је доста! Не доводите сами себе у опаснест, хотећи помоћи мене, што не може бити. Та ваша несрећа, коју ће те тиме павући, само би ме ожалостила и узнемирила у последњем часу. Мн ћемо се опростити. Хвала вам на вашем саучешћу. — (Наставиће се)