Мале новине

иадали без праве корвсти за про извођаче, трошили се у твм крајевима. Но у последње време неки практични људи вагпли^ су могућвост да то воће извозе до Београда, аидаље. Тако је ово дана тра жеио од железн. уираве да спусти вревозну тариФу за 5000 кила крушака ко]е ће се взвести са станице Владнчин хан. Дозвол је дата. Дај боже да овобудепочетак да се из тих крајева почне извозити што више воћа.

да може, кад настаие време, да му преда Србију задовољну, сдавну инапредну. „Ове мисји и жел^е пуне су велнке

Ириродно је шго јф.-полпнзЈЈа почела ирзети ову досадну нову «>шћу која хоће свуд-ди завириу све дк ирокопжч свагота да обелодана а у ррегане но-

искрености. Али да ли ће се оне моћв лиције увек се набе-но пгеогод, што и инвршитв? У доба кеома тешк-) »ајввјв рада да се зеша аа велпко балкански полуострв, Србија улази ујзвоно.. једно нрелазио стање, нуно непзврс-ј Тако се између штампе и> нолиције

Гласови о краљевој оотавц*. . Гласови страни Бугарска „Свободи " вели: „Телетрафска вест, која је овпх дана пројурнла кроз цео свет, да се Краљ Мплан изненада одрекао српског краљевског престола, нема сумње да ће код свију изазвати чуђењо. Краљ млад и пун енергије, човек од 35 годвна, који ни од чега није нрезао да Србају доведе у завидан положај; Србнн у потпуном смислу речи, човек који се енергпчно бори с разним сметњама да очува независност Србије, — на један пут се одриче престола у корпст сина и оставља судбину своје отаџбане на једно намесништво. Овај п '>ступак неби био чудан, кад 6 р наследнпк био пунолетан те могао одмах да прими управу земље. Али у данашњем подожају и пошто је Краљ Милин пзвршио много што шта за одржање свога престола, тај ће поступак остати необјашњен. Ми нисмо у души његово) и не можемо да знамо какви су бали утицаји што су га < круживал и. али што се зна то је, даје Крмл, јако тајио своју намеру." „А и који би истински и поверовао, за Краља Милана, који је био један од најугледнијих владаоца на балканском полуострву, који је већ 21 годину владао на српском престолу. који се излагао разннм опасностима за то време да ће сад доћи до тога да приклони главу II да се одрече?" Пошто су у кратко побројани време и догађаји, одкако је Краљ Мплан ступио на престо па до сада, напокеаувши најзад и акт абдпкације и прокламацију намесништва, вели ово: „најзад се (у прокламацији) позива народ да се окупи око младог краља те

пости. Ко може рећи, каква је будућност чека? Нико. Потребан је велгми такт, иомет и иатриотизам те да се аемља извуче из гога иоложаја. Ако сраски родољуби иојме вчжносг иолоЖ"'ја иа се груиншу, очасности Ич бити много мање; али ако се расиламте странач«е страсти и сада, као и ире, м .и аредви{) >мо велике оиасности ио Србију. Нека свевишњп умудри све одличаије родољубе да забораве све и да сви искргно рзде за своју отаџбпну и њену независност. Ако земљу поствгне несрећа, то неће бити несрећа само за једну странку, већ за целу земљу. ЈБудв, који су п< стављенп на челу управе, како они у намесништву так<» и онн у влади, то су људи од проголости, људп опробана родољубља. Ми ни мал" не сумњамо да ће свп они употребпти све овоје старчње на то да увере своје саотачнствеипке о вотреби да угуше страначке размирпце и да подесе свој рад тако, да ее очува мир, ред и спокојство. То је сада један од главних уелова за опстаиак Србпје. Србија Србима мир и спокојство, — то треба да одрже Срби и т > треба да је девиза свију сраских родољуба.

заметнула дуга и очајна бирба, која још ни данас није езретен&». Мењале се владе,, мељали се вравци, мењале се

личноети на врху полицкјвве управе^даете, ко]е онштијм интереснма наа ова борба пзмеђу полип.' је ц штам-јаосв завађбнист вз ж»-ђу штамне. пе остала је у главв ме за сва та С тог& с ш>»вои м<>жем« очекпвати времена иста и непромењеаа. Дапас д» ће садап»а влада учипити за већ то је постало као негато са свикјштамну све што миже,. в да ће вољно

ШТАМПА И НОЛИДИЈА То су до сад биле две непријатељске силе. Оуц кад је иаше штампе' н од кад је напге полицаје њих две ва зда су се попреко гледалге, једна другу мрзпл^, често се душмански борпле. У почетку њпна узајамна мржња поникла је из њина узајамва положаја, Полиција је имала задатак да ценз^рише штамиу; чувеии црвенп цензорски плајваз" крижао је немилоердиг по штамци п она је природно мрзила ту џелатску руку, која јој бразда ио телу дубоке ране. Доцније, штампа је ирпсзоЈила или боље рећи освојпла право да контролише рад полицијо, да критакује њене поступке, да нанада њене по грешке, да изаоси њене зл унотребе да »ткрива њене тајне.

к|>ава често а 1 .г <реп он «те - у ааиадај и ма ва полицију Полициј*» и - звтам па могу сад довста стати једна поред друге каоЈдве шријатељсше- силе, позване да једна ,;ругу помажу а дспуњују & не да се мећ у собно бор©'.. Данас иа упр»ви земаљској вшдимо Ј >8дикале ,.који су Јфоздугниз година к&о представндаци гатшпе, из непогредп« б^мзане-мо:гли проматрати све

обично и природЕО, дн ш»»па у сваком полицајцу гледа-; свога, неиријате ља нлп бар протавнпка а- евака полпцајац сматра штампу к-ао непрпјатељску. силу од које првти опасност целом полвцајстзу; Наравно, све је ово иетпна сано онда кад се штамна и аолиција узму свака за себе у целинп, као две одао јене друштвене чањенице, јер к»д ее пређо- у п јединости, ва.поједане људе и поједине листове, онда ту већ лма и друкчијих односа — има извеснпх полица аца и извесних листова, жојн /киве у ванредном иријатељству № таким љубавним односима да би ам и најсрећнији супружЕИЦи морал;> по завадети. Примерч радп замЕчЈЛите '•амо „Српску Незазисност" и рвцамо кашога Косту. ТГавловића.) Овака неиријатељзгш односи ломеђу шшампе и полпције н-всу нп штам ^п ни иолпцији донела> лобра а а»весно су нанели о^биљна квара миогој и мвогој општој; ствари. Крајње $и време било да ова завада једном.иреста-

испунитз све ооракданезахтеве штамаане. Т& иггамиа је учинила толпке лепе услуге Јјадикг-.лизму те> је делом заслужпла да јој победоноени раджкализаа.. буд^. бдагодаран. У тој нада да ће вова радакална влада вољно учинпти за ш<гамг?у све што коже, ми ћемс отворвтк иарочпту . рубркжу у нашем ласту, укојој ћеио износвти ев« незгоде којјв. шта-мпа дана« трпи а које--* ВЛаД1> МОЖ.е'ОТКЛОННТЗ, ;примаћ&110 СВКччије мишљеие о овој ства-ри и позваћемо п наше другозв нааинаре и Огстаде- нријатеље внаге в ир.>светеда свашЕ са овоје сграае в@хакве в вз»песа све,. што мпсди да бв ваљало учшвгв.за штамву а спада у дед«крЈГ) владе. Та рубрика зваће се ,.помомвгО гатампи" и ми бемо већ у цдукеш броју почетИ' указивати на поједвне вевгоде, којетрш- ваша^штампо. пославшо од ползцнје-. А молпмо свуштамну, да нас у томеноелу иомагве. Н<ека со нвко не теша тпме; „меав јв данас добро, влазт је у нашим руаама*

не и ми радо вер ^јц -мо, да је ? то вре- СБа ® 8на ком ®° го код вас. траЈв ме давас д.ошло. | в ' Еагм * се ®Р 30 та Ј' акст <>крећв». Новим уставо«! пзтамиа ј# добилај — -О свој одређен дел«руг и своја о^еле-

жена права, која ј ©| полицвја више нз може такз- лдво врњитп • тога бл од полиције бп.то мудро, да> се измири с тим ф»том гаа да се и не упуш®а

ЂЈмр 8. Шкзле мао практшанти.

о Је п жал>®ено стање наше спл , ?10М!ашне ввл«ко»колека омладоне. више у оесиледве борбе са штампом. гл, „ * ■ . 3 * • *. ' Како која додиаа бро] сзмомашних из КОЈИК нп до. едд ввЈебог зва каао ђ а је све ^ а а 4о.Н коју они излазиља- побе-доносва , а. из *, јих ће ^ ијај . тако мала да се човек од сад на свгурно увек. изаћв вобе- .гроззти Зедину помоћ ко*у вмају ђена, шд год вскочи даље вав круга^ јвј | лан0 . дејаЊ(3 ^ 0)е |е врл Л ма , 0 који ј*јј Је аакон о ележпо. ! в Фонд за потаомагање сзром. великоУ «№>лом уверени смо да ће- адјшкодаца,*- којв је чинио и чинп можсад и штамна у мношоме промеаити да најнеће помоћи сир. тињи великосвоје држаље спрам полиције од које школскојј даље кондицнје којих је иа јој еад не прети опаеност као пре. те велик несрећу све мање и најпоел©. да мора у суревњивој одбрани евојих практпкансва места. од којих сир тп-

она. — Хвала вам! Али за то је и тежак задатак ! — Доста/ Оетаје као што смо рекли — завршн Инго говор в окрете се изласку, — Да вам посветлим, монсиљоре? — Не, остави ту! — заповедв Инго и изађе из куће. СтеФана беше загрлила кесу с триста пекина — то је добра сума! Једино, гото је она на свету волела, био је новац! Ивгови кораци изгубише се на нољу он се врати на обалу где га је гондола готова чекала. СтеФана отвори кееу и чаето се за несе кад сину новац. Она се смешила а очи еу јој сијале <>д радости. Руке су јој дрхтале бројећи новац равно три стотине. Пошто је још неко време гледала нов; ц. саеу га ооет у кееу и одвеее јС у своју собу где је и оетале екуноцене стваI и држала.

— Тако лако не одлазн се, — мишљагае оаа, — хе, хоку и ја мало да ее дотерам и да одем до црвеае крчме„ можда ћу наћи ког ловца да ме еутра нревезе ва оетрво. Тамо се не ћу дуго задржати. Да будем неко време иа је доста! Твме ће ее моћи онет тто год добити ! СтеФ5 *на сћкри своје благо, врати ее у собу, нрзтури неку стару мараму нреко главе и рамена оа онда изађе из куће оставивши ламну у соби да горе. По.пто је СтеФава врата добро закључала, а и баштенска врата затворила, баш се хтеде унугити црвеној крчми, а ноглед јој сиучајво наде на друге оближње куће. — Шта — промрмља она — зар горе свећа код АмалФијевнх? Или се вар&м где је номрчина — ае, не, то је с неког другог ирозора, иза н.их, — То је кућа АмчлФијева! А откуд светлост тамо? СтеФана је стајала неко време — на овда се нредомисли, упути ее право блиској кућици Едитиној ". Хтела се известитн и знати шта је. Одавно тамо она није ва-

дела никакве светлоети — на откуд сад? Међу тим< већ беше ноћ. Небо је било облачно, а силан ветар све је брисзо оздо с мора. СтеФава је мислила о тој светлости а све се вигае уверавала да је то ш з куће АмалФијеве. Али чам ее она ирибл/жи кући, светлост се угаси а наста така помрчина, да је једва видела где је, Пође још неколико корака и дође баш пред кућу. Чудно! Светлости нестаде! СтеФана Ј*е стојала ту неко време. У један нут епази, да јој се неко нриближи, удари је по раааену и загледа је у лице. — Гле СтеФНне! Тако ми се учани! — зачу се неки дубок глас, а Сте-г>ана нознаде старог ловца мртваца. — Ба сте то! — рече оаа. — А шта ви радите овде? — унита Ј *е Јакопо. — Вндох светлост у оној кући! Па ми је некако чудно, откуд та светлост?