Мале новине

ња велпкош. сдабо Фајде има, а могда би да има. Фонд је истина једна пдемената установа, јер је он многог сиромука спасао од несреће у које је долазио, да није бпло Фонда, па често да не умре од глади иаи болести. Ово је истина, о томе сам се сам уверио као одб фник Фонда. Алн је сиромашних 1 ђака тако много, како која година.ј да Ог( не може све да их подмпри., Наша интелигенција, наша богатија! класа слабо га се сећа уписом за чла-| на помагача, или прчлозима и завештањима, свм неко.шко светлих изузетака, којима ,је вечита хвала. Готово део приход његов спао је на ре^овни чланове и то на оне које и примају помоћ из Фонда, јер и ниши богатији великошколци сматрају за кулук да буду чланоин, да помшку своје колеге, своје другове, они воле дати тај новац на бидијар, карте и да попију него да пом. гну свога брата. Данашњи век је образованпји но пре, али је морално страшно покварен. Сиротиња убија човека, сиротиња гони човека на најгора дела, па тако Је и са спротињом наше вел. шкоде. Нпје нп чудо што је генерација данашња велпкошколска, као што некп веле несиособна, за какав крупнији посао и рад С једне стране нерад и небрпжљивост наших богатијих великошколаца с друге стране сиротиња великошколска, убпјена муком и глађу, кад сврши школу она је све, само не оно, што треба да буде честпт и поштен чиновник. 0 кондпцијама као среству да сиромашни ђак засдужи, о томе је скор'. говорено и писато али нема дека. Наш 1 нмућнији домаћин, хоће да је учитељ 1 одличан ђак, да је лепо обучен, да је каваљер у свему да му има дете, што да се научв од учитеља; а то је све| тешко сир машном ђаку да буде. Те и ту надази врата затворена. А. после, више вреде гувернанте, и боље је њпх помоћи и доввсти из белога света но свога сиромашног земљака. Најпосле остају практпкаатска мес.'та. Ада које њпх данас највише за узео? Сем неколико случајсва, све су то деца наших газда, наших највећих; чпновника, ту пма синова разних се кретара, ШЈНпстапа, конзула, судија и пожова, коју плату они троше на џеп, и на тако луксузне ствари и посдове, да ми је гадно и криво овде да ређам, да не би вређао неке од њих, да не би вређач име келикошколца. Спроти-

ња види то, ћутз, она не коже да протестује, они су та места заузеди протекцијом, а сиротиња нема, онај опет који их поставља, не води рачуна да ли је то право, да ли би могди та места употребити корисније. Они можда уображчв ју, као неки министер да међ Србпма и нема спротиње, јер онп пдивају у сваком изобиљу. Ади познавајућп људе и миннстре сада на вдади, мпслимо да ое то неће више дешавпти, да ће онп хтета помоћп само кад се може. А може се, само ако се учинн ово: по свама канцеларијама тражити списак ђака практиканата, па се уверити о стању њаховом и положају њиховнх родитеља, па све оне, које може отац да издржава , отпустити, а на њихово ме сто п^етавити опе, који поднесу молбу, да су сиромашног стања, чији родитељи нису конзуди, министри, секретари итд. Оваким начином задовољпла би се правда, а помогло би се сиро-| тињи, а мчслпм да сваком поштеном 1 човеку правда је девиза, а помагати сиротињу то му је дужност па то очекујемо и од данашњихрадокалнпх минист^ра. Сиротпње је на ведикој школп све више, она је тако јадна и тако се мучи, да је то страшно, то само онај зна, који је или у њиховој кожи или онај који је с њима, који их види, којп се с њима дружп. Помогните ви овим путем и други како могу па ће бити лакше п Ф <>иду за потпомагање спротних великошк )лаца" да номгже мањи број сиромаш нвх својих другова. Један бавши одборник „Фонда за потпом сиромаш. великош.' -

шено на дан 14 Септембра, па ако број таквих изборних општинанепре вазилази четвртину броја свију изборних општина дотичног округа, онда се то неће уз мати у рачун, већ ће се резултат пзборау округу пзрачунати по резултатима гласања у оним општинама, у којима је извршено гдасање, и на освову тога прогласиће се посланици инздаћеим се пуномоћија. Чл. 74. Н> ако је број изборних општина, у којима Ј4 Септембра ке буде извршено гласање, већи од четвртине целокупног броја свију изборних општапа у округу али не превазклази половину тога броја, онда ће окр. бирачки одбор најдаље за 5 даиа наредатп у тим општинана поново гласање и по нахођењу може распоредити и своје члааове да ирисуствују тим изборпма. После учињеног накнадног гласања аа бидо оно извршено у свима општинама иди не, окр. ће одб >р бити дужан најдаљезатри дана да сврши свпј пчсао (.ко срачунавања целокупаог резултата, п на основу тога да прогласи изборне оосланике и изда пм пуно-| моћија. Чл. 75. Но ако број изб Јрних општи-, на, у којима на дан 14 Септембра не буде извршено гласиње, превазилази половпну целокунног броја свпју изборних општпна у округу, онда се за тдј округ неће проглашавати ника*вп посланици, већ ће скунштпна, кад се сдстане, решптп, да ли ће се у до гичзом округу поново извршитп гласа у свпма нзборнпм општинама пла опет само у онпма, у којима није извршено. Чд. 76. Окр. бирачкп одбор водиће

П Р 0 Ј Е К Т Привремвног изборног реда За изборе народних иосланика на дан 14. Сеитембра 1889. год,,аза ванредни сазив Народне Снуиштине која Ие се састати 1. Оптобра 1889 год. ( чл. 203. тач. 1. и П. Устава). (Израдио га члан ужег одбора г. Пера Велимировић — Уред.) (наставак).

Чл. 73. Ако у једној или у ваше изборних онштина једнога округа, бнло због нереда идн нз буди каквог другог узрока гласа ње не буде извр-

К Р И Т И К А Мидион — комедија у четири чиад, од Лабаша и Делакура, нревео Ј. ТаЈрђеваћ. (наставак) „Чекајте воз, која додази у три сата,с њим ће се вратити Морнс," одговара им Диплан. Али они неће то ни да чују. Забуна његова достиже врхунац; ту је и врхунац запдета. Сад настаје обрт; појављује се Морис са својам прајатељем архитектом Јулајем. Внијући, да обе породаце овде русоволи чисто себачан интерес, и да се вигае полаже на његов милион него на њега самога, делп Морис свој канитал са својим приспнм прпјатељем Јулијем Пријем, који му је у једној прилпцч живот спасао. Периженовпца , видећи да је сад Јулије богатији од Морпса каје се што је прпморавада Луј^у да аође за Мориса и изјављује пред свима, како њеиа ћер воли Јулија п как > је не може натерати да нође ал онога, кога не љуби. Сад Морис, слободнп, проси руку Бертину; о«и му је да уи — комад је свршен. Ето то је Ј гдавном садрж на ов >г комада. Као што се види тема му је вр .10 савремена. Удаје и женидбе и данЛс се врло често кваре само збогмараза. Ова болест узима све већи а већи размер, п ако тако и даљеустраје, у шта, држпмо, да нвко и не сумња, овај ће комад имати све лепшег усиеха, на нашој позорници. само ако се опет не изгуби, те се јави тек после двадесет годпна. Заплет је врдо лепо а тачао нзведен; радња врло жива а цео комад пун духа и ведре шале Д I узмемо за пример први чин где је до-

тачан заппсник о целокупном свом радуЈчек гостију код Карбонеловпх; опај је гг„; — 'чпн разрађен не доже битн боље; кад гледамо оно досадно зевање, кијање и пепрестанп разговор о рђавоч времену и само о рђавом времену, ч.1ни пам се, да оно није париско друштво, него верпа слика каквог нашег села. Илп узмимо на пример ону слоку у трећем чану, где г-ђица Лујза свира једну арију, која пм је сввиа већ па нос изашла; отац Диплан, од досаде заспао. Перижен нреврће ноте, а П:риженовпца усхићена узввкује: „ ливно прекрасно!" Како је лепа, како природча ова слика! Али и њу је превазишла одмах друга сдика, за њом кад Диплана иробуде нз сна, а он скочи, стане пљескати рукама п викати: „Браво! браво!" Па опет, ма кодико

Тај записннк нотписуЈу сви чланмш одбора п сви представннца кандидатних листа илп њихови замењеппцп. Но овај ће записник важити ако га иотпише већана чланова који нису нредставапца и два представнпка или замењеника бар једне кандидатне листе. Чл. 77. Свој записник, као и запп снике и извештаје из изборних општпна, као и сви нротесте и жалбе и у опште сва акта тичућа се избора, окр. бирачкп одбор шиље Одбору у Београд који их нредаје скупштини кад се састане, Осим т(,га, сваки ће окр. бирачки одбор свој записник пп&мпати у Званичним Нокинама. (наставаће се) ; «д»о«о«8» !

да ]е леи к^-

— Ви сте ае иреварили! рече Јакопо. — Та ово је кућа АмалФнјева — за цело, ено је, ја је видим! — рече СтеФана. — А мало пре видела сам светлост У аој! — Па ено како је мрачно! — Али светлост се на један пут угаеила ! — Ви сте, СтеФава, видели неку другу светлост на тој страни па сте се нреварили! — Та ви ме не можете разуверити у ономе што сам видела? — узвикнуСтелана љутито. — На видећемо имали кога у кућица! Тражићемо сињориву ! Сутра 1г тамо ка «ати, да сам овде видела свег ;лост! — Е не ! еш га стара змијо и уходо! — хтеде стари Јаконо љутито узвикнути, гли се кнак узлржа и оћута. — Тада ћемо видети, — нродужи СтеФана, — да се иисам иреварила/

Знаге, ја имам с вама' једну реч

на само да рекнем!

рече јој ловац мр-

тваца, познавши у њој нраву онасност. Одавно сам чекао тако згодну прилику! — Поверљиво? Зар са мном, ловче мртваца? — унита СтеФана. — А шта је то, а? — То вам овде не могу рећи/ — Онда хајдемо у црвену крчму, бага сам сад хтела отићи на који крчаг вина. Стари Јакопо оде са СтеФаном у црвену крчму. — А знате ли, ловче мртваца, кога сам срела пре неколико ноћи тамо на брежуљку? — упита га СтеФлна уз нут. Ви сте ми још дужнн за то а и ни знате И ја сам рада да живнмо лено! — Није ваљда моју Нелу? — Вашу Нелу да, ловче мртраца! Баш се свађала с једним човеком и зло би »рошла, да ја нисам доипга те је ослободила! Питајте њу ј'е л тако. — Одовда ниоам видео Нелу,—- рече ловац мртваца.

— Шга, није се вратила? — јиигн га Нела улазећи у крчму, која је нрилично нуна била. Бејаху многи ловци и приг орци. Чим су ушли поздравише их неки. Они седогае за један сто, а крчмар им довесе једну боцу и два нехара винн. — Нема је није била одонда код мене, одговори ловац мртваца. — Мора да јцј се нешто десило! Већ сам је тражио и расиитивао али ]е нисам могао наћк ! — На брежуљку јој се није ништа десило, јер сам је ја ослободила од оаог човека! То је дакле тај поверљав ра;<говор што велите да имате са мном! — унита га СтеФана. (Наставиће се)