Мале новине

2. Верди. Дуо нз Трубадура. певају г-ђпда Јавковићева и^г. Д, Јанковаћ. 3. Мсцарт. Арија из Дон Хуана, пева г. Д Јанковнћ. 4. Зајц. Где си душо, где си рано, пова г-$ица Јанвовпћева, 5 Декламује г. Тоша Јовановић 6. Мајербер, Романца из Хугенота, пева г. Д. Јанковвћ. 7. Глпнка. Арија из оиере живот за цара, г.ева г-ђаца Јанковићева. 8. Векер. Романвд, свира оркестар академ. пев. друштва „Обилић" 9. МаринковиА. Раставак пева г. Д. Јапковвћ. 10. Верди. Арија нз Травијате, пева г-ђа Зорха Теодоспјеваћка. 11. Гунод. Дуо из Фзуста, пева г-ђца Јанковаћева. 12. Зајц. За дом п род, пева збор екадем певач. друштва „Обнлвћ." Почет у 4. сах по подне. Улазна цена: I, реда. 2. д. II. реда 1 динар.

жељену мету.

упасаже за редовие, а 1 за помажу-ј ГлаС @ВН 0 краЉ8В8Ј вСТавЦИ. ' члана. ^ ^ | Гласови страни Хвала нека је п једпима и дрз гима,, (Ру Ска штамаа.) р. Курир држв I ш оваквоме натриотскоме раду. -\ одт&њеж Краља М плана„нп Србиј, Т0М п У тем С 1 )бн ће постпћ!3 св °ЈУ|ни Оловенство шшта не губе, но још

могу добнтп, само аао намесници појме јсловенске интересе и ако поштево

јој се склониле с п ;та многе сметње, «оје јесадкоје ис иавеубијају. Сматрамо да су све то опцто познате ствари, с тога ћема одмас прећи иа саму ствар, на само испуња&ње ббећања задатогучланку „Штам-а и иолиција." Да се изнесу све нез-оде које трпи

Вес1>! кз Шапца. Дописник нагц в ,, ше СВО Ју ду ЖН ост, ако пнтересе ]авља нам отуд . _ Србије и словенства не принесу на Општина шабачка често Је пута по- лич ., им егонстич«им иобудама. кужавала, да од дунавског пароброд- Желпмо да се то не деси....". Же-| писати читав У СТ УДЧУ п ирздити пискиг друштва наплаћује годишње «з-јј, нмо да Србпја, ступајућп пн нову тав пдан весиу суму зато, .што се речено друш-,, та8 у на ђ е бољи пут за евој псторп-! Ма ћемо се «>вДе задошљнти да ски живот п да што пре исправи оио здо, коЈе је у њ г >ј било дозвољепо| удаљењем таких патрш та и љубнмаца народних, као што су ср ска враљаца Иаталија и српски мвтрополпт Мп- ттампиппх и доцвијо попуњаватп. хаило.... Онн треба да заузму своја места..., С тим треба почети. В С. П. Вједомостп" виде у одстј г иању краљевом важап обрт иовољан за руску балканску политпку „Без нкаква труда наше диплома-

тво ко^истп њсзпном обалом, но у томе није дос .чд могла да успе из узрока што је пар бродсЕО друштво увек цретило, да у случају наплаћивања какве обалске кирвје, неби оно са својим лађамз, ник ко вкше додиривало обалу шабачку. Сад у најновије доба , намерна је општина опет, да се својим правом користв па ако парабродско друштво за то не нристане, оаза ће одржавати

штампа п ^а се покажг еве меое п сва средства којнма 61 се шт мпи могло помоћи •— за то бг ваљало на-

( |из. есемо само цоједине нез1оде. коЈе нам прве падну на ум, а рубрика „појмозимо штамнв" стајаће пдаде отво1рена, па ћ*мо овај снисак лев л.а

Улазиице се могу добпти у књижар-;везу са Београдом помоћу железаич-

нпцама: Нетра Ћурчића, Браће Иоповића и Јов. Аћпмовпћа; а и на самом концерту. * Извучеке Срећке. — 2. Марта било

тпје, у оалканском програму, који из-

ови бројевп:

ког (француског) паробродског друш-, носи Аустрија за рачун лиге „и Р а," тва, а дунавскои пароородском ДРУ ш -| Наста0 ј е разрив, који се не може тву отказати даље Нрисгајање крај ње-,, ако лак0 П зглад»ти, судећи но песпзипе обале. ^ јмвзму који је овладао у Бечу. Нај, , _ г . [еаергвчније настојавање г. ХенгемиЈе у мин. ФинанциЈе пзвлачење срећа-! Управа удружења „коло -,ахача — ј нчје могло да аад ља Мц ка. срп. лутриЈск зајма и извучееи су :Кнез МПЈаило решвла Јв и изаслалај дана на њег0 вом месту. Бвло је.зваш, депутацпју: јнешто неодољиво у оном ћутећем не 1. Да се Његовом Величанству Кра -Ј 0 добравању народне масе, што се ннје Јљу Молану поднесеуиме целог удру- могло поколебати ни архи-сјајном којжења: _ _ медијом с нроменом новог устава. Суда. Најоданија захвалност на ввсо- бвна Мпланова поново је доказала, јКОЈ владалачкој пажњи коју је до сад|д а нп један словенскп владар не мо изволео друштву поклонити, а ! же некажљен кидати све везе с Ру5. Најшшпзнија молба, да би п одј си јом, То п пзазпва збуњеност у Бесад благоволео своју високу пажњу,чу. у ресултату београдскпх догађаја,

4306

100 000

д.

2846

10.000

5702

4.000

5702

1.о00

5702

1.000

4306

500

4306

500

ЈЈ

5702

500

2846

500

2846

500

Ј?

Осгалих

190

бројева

пз

1. Иовике џ чиновници. Често ее дешава да поједпни чиновнпцп гоне какав лист који им се не свиди, било што је у опозицијн, било што не прнпада оној странци којој припада тај чиновнвк, било што је где год напао њега лично пли кога његовог првјатеља и сроднпка. Они одвраћају људе да тај лпст не држе, чесго нм прете нли их нсују и резпле: „зар се тп баш нађе да држпш то ђубре"; на лист износе свакојаке љаге, дају му она нмена закоја знају да су у народу омрзнута; често га купе по каванама и другин јавним местима и ценају га на очнма света. То- м8х0м чпне полпцијски чиновницн, порезнпци н други који ове врсте, људи који често иутују п једнако су у додпру с народ)М. Онн то раде као чиновници као власт, дакле чане злоупотребу од свог службеног положаја. Строга иаредба мннистрова, којом се оваки поступци забранили и каз-

тнри серпје добијају своју главницу по 100 дни. -<«во©ам2^ *г, ДОМАЋЕ ВЕСТИ Још јадна стрељачна дружина више. У Б лој Паланцп окр- ппр; тског, образованаје стрељачка дружнпа под имеаом : „Савезна Бело - паланачка стрељачка дружпна." Мпсао о оснивању ове дружине покренули су: гг. Панта Јан. Дробаак окр. начелник и Марко Мплошевић мајор, — коју су горњега дана и остварили, када су по званичном послу тамо били. Но не мање похвале достојнп су и Бело - Паланчани, који умедоше да оцене звачај овакових установа тиме, што се рш тог.-. ддна иреко 30 њнх

друштву указиватп. ^ | и0 свој прилици, ваља очекиватп но2. Да се Његово Величанство Краљ В пх љубазности од стране германских' Мплан умоли за саизвољење да Ње- 0 фициоза на адресу Русије. Спага и виА " 0 6 Р ПЖЉИВ надзор да се та нагов узвишени спн. Његово Величан- сталност „лиге мира" ноказала се ујР е Д 6а п В Р ШП могди ба ба Р К0ДИЕ0 ство Краљ Александер 1 остане и даље два прва месеца нове 1889. тако очи-| тодвко ст У ка У тп ово зло високи заштитник кола јахача Књаз^дедно, да са свим природно т Бер- 2. Повине и сресие ку&е. Код нас Мијајло. лину поново може да поникне веома|Ј ош нема правилно уређенвх сеоских 3. Да се Његовом Величан, Тураљу ојачана жеља новог зблгжења с Ру- пошта. Оно што кма јадно је п траМалану поводом његовог одласка нацијом којој су време и трпљење нај-!-&аве. Сви иошкари, па и н^вине за далек и дуг пут, ножели у пме целцгјбољи' помоћннци чак и на балканском села и сеоске општине врше се овако; кола јахача срећно и благополучно|подуоетрву, којп је она напусгила. ЈПошта их предаје дотачиој среској путовање. ! - ,- а -- |канцеларији где стоје п чекају док 4. Да се Нзегово Величанство Краљ I! 0\!0 ' 1[\Т0 1ТТТАМ[ТТ1/Т не доТје пли општинскн иослужитељ Алексапдер I умоли да остаие покро- __ 1 1 јилп често и приватан човек пз села

витељ и високп заштитник кола ја хача и даље. * Дрннски пољски артаљерпјскп пук уппсао је се на даа своје пуковске

ПОМОЗИМО ШТАМПИ Не ћемо доказивати, од коликога Ј "е замашаја по народни развитак — добра и уређена штампа; нећемо се бавптп ни тиме колпке је услуге учинила до сада земљи наша садашња

славе (на Тодорову суботу) за члана штампа п овако јадна каква је. Нећемо утемељача кола Јахача Књаз Мпјајло јпрорииати, како би са тек наша штам_ 1 па препородила у буаућноети кад би

те покупн што има и носи у село судницп одакле се пссле раздаје појединцима. Среске су канцеларпје права гробница за новпне. Све оне туна махом пропадпу. Обичео бпв!4 овако. Чим новпне дођу њих неко дочепа и напуни цепове, па или ихчита туили их воси

СтеФаеа се избечи на старог Јакоиа •— у н>ој се иороди већ неко решење, кад виде како јој он прети. — Чини ми се да ви ту знате више него ја, ловче мртваца? —• рече она тихо, — Мислите ли ви, да вам неко то верује? — упита Јаконо. —Казаћујавама сад да ви више знатс! Адмирал је из Градоа дошао на једној лађи у Маламоко. — Пст, ловче мртваца, може нас ко чути ! — рече СтеФана тихо старом Јакопу. — Зар не знате, да оао није место за наш разговор. — Па и ја сам то мало пре рекао! — Боље да идемо ми у моју кућицу А, сад се сетих да нмам још једну боцу особитог вина! Пићемо и разговараћемо се ио вољи! Ловац мртваца пристаде. Обоје се диготе, платише вино и нзађоше из крчме. — Дакле је адмирал дошао до Маламока? — уимта га Сте*ана уз пут.

— Па ви то знате боље него ја! Немојте одрицата јер вам неће ништа помоћи! Ви сте у договору с лажеим еаследником! — С лаљнвм наследником? — Па да је он прави наследаик и син старог адмирала, зашто бн вам купио кућу и имање, те да прикривате где се налази ацмарал! Адмирал је затворен тамо у светлећој кули! — Затворен? — А отада ни трага му се не зна! Ви знате, СтеФана, где је он и ја хоћу да ми кажете то! Хоћете ми казати ? — Е дивим се и чудим се, ловче мртваца, тако ми богородице ви много знате! — Ви као избегавете одговор ? — Хајдемо само у кућу, говорићемо тамо о свему при чаши вина ! — Ви знате извесно, да је стари адмирал приспео тамо до светлеће куле рече етари Јакопо, улазећи са СтеФаном у њену кућу и собу, у којој је још горела омала лампа. — И ви зиате, где је и сад адмирал! — Седате само, ловче мртваца, сноразумећемо се! Из сваког посла може човек извући користи, само ако уме. Чекајте да донесем црво једву боцу вива, то је нешто важно. — И то ваљда од гроФа, Је ли ? — Чекајте мало, одох у собу да донесем мало вина, — продужи СтеФана и отвори врата, која су водила у једну мрачну без прозора, собу, у коју је држала своје благо и драгоцености. Чим је ушла у собу, одмах прискочи стари Јакопо и затвори врата за њом. Шта то радите, ловче мртваца! Па ништа не видим овамо, — узвикну СтеФана. Јакопо мирно закључа врата. Ухвати већ једном ^ходу и сукривицу Ингову. Лукаво је надвлада. — Јесте при себи? — узвикну СтеФана и навали на врата. — Отворте! Каква је то шала? — Нема ту шале! — одговори стари Јакопо. — Хоћеш ли казати или не? Оста-