Мале новине

кућп, у чаршвју код прнјатеља. Ако у новпнама има. што за-имљиио оие о]бпчно прођу кроз двајестав руку, а после н,аи се врате нлп не врате у среску кандедари|у да нх одатле однесе претнлатшшу селски поштоноша. Ако се врате обично су све масне, изгужване, -лсдепаве — често од тог ву. царања спадне с њвх адреса те се ие 8на чије су; ноиајвише пав н како се

К Р И Т И К А ?$илион — комедпја у петири чана, од Лабиша п Делакура, нревео Ј. Ђорђевзћ, (наставак) Комад је ваљало играти живо и врло брзо; па ба тек онда добро прошао. Јест, али да се тако вгра, треба знати д;>бро улоге: а то вече, на жа-

више и не врате, но како се однесу дост, нн једноме се нвје могло пре

1зз среске канцеларије тако ннропадну. Ово бпва тако често п тако по свнма канцеларпјама, да слоб ;дно смемо рећи, да у целој Србијн вема ни једног нрет платника са села којл добнја лист преко среске каице арије, а да му се ■бар 2—3 преко годане не десн да илн добије број сав масан н исцепан,

бацнти да зна добро улогу. У осталом што бп се н мучили да уче уло ге; није „кунст" одиграти лепо комад кад се науче улоге; „кунст* је лепо одигратн комад, кад се улога п не ирочита, а камо лн проштудира. И ■го је нрви требао г. ЈБ. Станојеваћ, и да је доказа, да ће у томе далеко вди га никако н не добије. Ево чудајдотерати. Г. Љ. Стан>јевић чуо је да ради ми позивамо макар једног једи-ј е шаптач рекао : ,Двала вам госпоног човека из неле Србије који ба се ђцце," па збуњеп не знајућп да ли то могао похв^лпти да је човек уреднојтреба он да каже, шта ће, окрену се добпја ■ својеноване преко казцеларије јцдвом господиву с речима: „Хвала Ово је «а новане право убистао, јер ва м госпођице," ма да је то требало ово одвраћа читатеље са села те неће.да каже Јулнје Прије, архптекта, г-ци ни да држе новине. "Што брате, да дујзи. Да збиља, кад је већ реч о г, 'Лаћам за бадава кад не добнјам и-ј Ј Станојеввћу, да кажемо још коју сваки трећн број_ уредно." — То јеаему. Он то с правом заслужује, општп одговор свију сеосккх нретнлат-|јер је највпше и доприноо, да комад ника, а } реднпштво мора да слегне што сјајније проиадне. Кад је, дакле. раменнма и да ћутп, јер не зна лека дошао на бал код г-ђе Сезенове, окуовоме злу. ј ци0 ј е тако пљуикатн по патосу, као Ово узпмање туђпх новпна по срес-д а је у каФанп код „Дарданела". Оно кпм кавцеларијама тако је обичн" по-. и стпна, п ми призвај мо да му није јава да то нпко п ве крије — то се бпло лако, јер су му брковн ушлп у ради јавно. У Аранђело ,цу је пре некп у-та, али тек, опет, опет, кад номидан један практвкант узео нз руку с лимо да је оно салон, п то салон у

ове врсте не би му дали ни да прнјављује. Јулије Прије архитект, (г. Румбић) не зиа нп ту најобичннју учтивост. да свуда, а нарочпто н& мнлпонарском балу Ј Паризу, даму треба пуетити с деспе страве. И сам г. преводилац као да /е слутио, да ће архитекту Јулија играти г. Румбић, па за то је н цревео архитект са зидар, што ће рећн „дунђеран." Ако је г. Румбић заиста хтео да престааи дунђерпна, онда му морамо признати, да је бпо у свом ®аху. (наставиће се).

3-

једно место у Кохинкини, а његова деца и жена живе овде у најгорој бедп. Сптнице које вама и не требају, дале би тој сиротињм хлеба." Уметаица нађе да јој је несгало накпта и других драгоцености у вредности од шездесет иљада динара а госпоћа Раул В. којој се нолицпја одмах обратида, изјавила је да ја примнла посланих јој сто дпнара с једном целуљпцом, у којој је стојало: „Од сад ће ти се сваке недеље слати оволика сума. Парпска полпцпја непрестано тражп тобожњег „барова Октава Ф." алп све узалуд в до сад се још пе зна, да ли је то какав варалпца пли „осветник свога прпјатеља."

ПОЛИЦИЈСК: I ГЛАСНИК

Београд 3 марта 1889 год Дритворени: Ноћас су притворени: Максим Голубовић слуга, Риста Божиновић и овога жена Цана за учпњено убаство. Тодор Петровић слуга из Босне за покушај, убиства, Сретен Недељковпћ пз Обреновца, за протурање лажвог новца, Чедомир Кара Видић из Ужица иВојин Тимотијевић шегрт због скптње. Осуђен. Пресудама полпцијскпм осуђени су: Тома Дукић слуга, Л.аза Јурпшић пз Панчева и Катица Поповпћ из Карановца због скатње, п Васа Ђурић млекаџзја за продају немере ног млека.

еоском гоштоношп један број „М. Но вина" адресоваа за једног нретплатннка у оближњем селу, рекав му: „чоси тн то, ово ћу да читам ја." И тзко радп све особље у среској канц. ночпњући често од капетана, на до носледњег практиканчића, а често се тако „ксстирају" новипамаи сами пандурп. Министар ко'|И бп ослободдо штам ку од ове глобе и белаја стекао би за срп. новпнарство бесмртнезаслуге нарочпто ако би уз то још успео да боље органнзује сеоске поште, (но о пошти п о новинарству бпће оншпрно реч доцније) пошто је впше но вероватно да бн се тиме број сеоских претнла.таика. сваком лпсту бар удвојио. Како би се пак овоме злу нашао прави лек — то ће еајбоље знати п гшгодита сам надлежни г. миннстар, нко својки прнгрли ствар па је оз биљно и пажљиво нроучи.

Паризу, на још код мнлионара, н покр»Ј свега тога да је то јож било на игранци, е онда бога ми не можемо му опростнтн. А шта ћемо тек рећи за ово кревељење, кад се појавила госпођица Берта; оно, истпна, г. Љубв мнсли да је то „пикантернја," алп мп мпслимо, да би га у Парпзу (а бога ми ни вш у Београду нисмо кицошн) за онаку „пикавтерпју" избацнли на улпцу. Па оно скакање по сали као ио циркуспма. Па оно.... алк Д(;ста доста, нећемо впше да набрајамо, јер би онда морали препнсата целу његову улогу, па чак и оно у загради што упућује глумца, какве покрете да гради и изразе лица да узнма У кратко пгра г. Љ. Станојевића била је испод сваке критике Он вам нгра Мориса као Отела, а Отеда као

СМЕСИЦЕ.

Сензациони роглан из живота. Глумице имају обичај да не испуштају ла«о богате људе, који нм падну шака, нарочнто ако су мало новпше .зашле у годин ■ и онда се између њих дешавају врло занимљиве стварп Такав један елучај бпо је ту ск >ро у Парпзу. Једна лепа париска глумпца Луцпја Г. познала је на последњем оперском балу једног врло елегант ног човека, коме је од ирплике бпло четрдесет годпна. Он јој се нредставио као барон Октав Ф. п уметници која му се јако допала понудп јој се на вечеру. Пили су шампањца у изО' бпљу и сутра дан г./спођица Луција примпла је у свом стану свога новог „ирнјатеља." Кад је овај отишао даде

ЈЕРМЕНСКЕ ПОСЛОВИЦЕ — Умети трчати то по некад значи уметн жпвети. — Бела змпја исто је тако опасна као п црна змија. - Само спротпња може разумети сиротињске јаде. - Свака несрећа донесе по коју поуку. - Где мало има не тража много. - Не вада се трн туђ >м руком (наше — „туђа рука свраб не чеше ) — Угојена кока не носи јаја. — Сит гладноме мали комад одсеца. Хлеб је сладак, па месио га Турчин или Чивутнн. —- Док се кола не поломе нико се не сећа да пут поправи. - Речима се пилав не гради, но маслом п ниринџом. - Ко не зна шта је туга не зна ни шта је радост.

и као Мориса и као Отела. Па опет ми бисмо му дали да игра само Милоша Обплића, али у комадима

Мплоша Обилића, а Малоша Обилића јо.ј служавка ово писмо : „Драга леиотице! За непуних шест месеци ви сте уироиастнм мога пријатеља Ра> ула В. "Н је био прпну ђен да прими

ЈАВНА ГОВОРНИЦА „Прстен од мерџзна": — Не могу впше да тршга твоје ћутање, оно ме ск>ро до очајања доводи, а кад и то буде, онда ће доцста: „За навек" — бпти- Обећање своје држим, п, испунићу задату ти реч, само од тебе тражам одмах одговор на моја тра (ШСММ. „Црна Ззвеса" * Еапу Саегшјек. — Имате пасмо у уредништву „М. Новика". —

вљам вам неколико тренутака на размншљање, а можете међу тим виео и сами пати. С њим ниеу чиста посла , кад се тако особито чува! Дакле размислкте се и решите се! Хоћете ми казати где је г»дмирад или не? — Не будалите, ловче мртваца, пустите ме из ове собе, па ћу вам све казати што хоћете! — обећаваше СтеФана. — Пожурите се, јер вас не ћу чекати дуго, — одговори стари Јакопо. Хоћете ли признати или не? — Чујете, отворите врата! — молида га је СтеФааа. — Да се намиримо! Све ћу вам казати! — Не ћете изаћи док не кажете где

је адмнрал

— Та ви сте прави ђаво, ловче мртваца, — узвикну СтеФана једва се уздржавајући од беснила. — Отворте врата, доста је већ било ! — Ви знате, да ја већ све знам, шта се десило, дакле боље ће бити да не лажете и не врдате! Најбоље бисте учинили

кид Оиств ове признали и казати ]ер и иначе ћете морати! Илн ваљда мислите, да вам је боље ћутати, па да вас за то на гради лажни наследвик? — Та све ћу вам казати, само отво- мољаше га СтеФана.

рите!

бити !

Јок, док не нризнаш! Тако мора

— Ироклети матори лисче! — закрешти и СтеФана, и стаде лупати у врата. — Зар да ме ово маторо псето затвори у мојој рођеној кући? Красно би то било ! Та отворте једном! — Питам вас последњи пут, — да кажете где је адмирал иначе ћете остати ту док год се пресетите! Ја немам кад ту с вама се млатити! СтеФана је беснила по собици. — Ништа нећу да кажем! — узвикау она. — Ништа не ћу да кажем ако не отворите! — То зависи од вас! Ја ћу одмах отворити чим то признате.

— Ништа не ћете дизнати, проклети матора лисче, — викала ]е бесно СтеФава — Преваршш сте се ви у рачуну! Ништа не ћете дознати. — То је ваша сопствена штета! одговори стари Јакопо. Предомислићете се ви још! Доћи ћу сутра на ноћ опет! Он угаси лампу, изаће из собе и из куће и закључа је. Е сад СтеФана није могла тамо јавити да је видла светлост у Едитиној кућици. Јакопо прође кроз башту и изађе на улицу. Ту ослушну мало. 0 беснилу луккве СтеФане није се ништа чуло. Пошто се о том уверио снђе на обалу до својег чамца, који је био готов в повезе се око ОрФана, куда га је дужност звала. (Наставиће се)