Мале новине

Кад ие лези враже. Једног дана нађвм у једној књизи, којој сам морао веровати, да су целога века св. писмо читага и такви људи, као што је један Франклин; да је тоисторадио чак и сам Дарвин. То је већ било и сувише. Где сам стигао, где сам стао — исовао с»м „нритворне Инглезе." — Лажу ; не може бити да они доиста верују у оно чиме парадирају пред светом. Бајаге они читају библију, Тако сам говорио једном пред једним чичом — обућаром. Видећи ме како вачем на „свето писмо" он ме упнта : ,,А јеси ли ти дијете читао св. писмокад га тако осуђу]еш ? Мене „увреди" говор овога старца. Шта да ми рекне „дијете!" — а ја му одговорвм:

НАОПАКО П0Х8АЛН9*) јземља и нарад где човек нађе гос-| Ј Маџарској љубе маџарску маму— |ТОпримство, па се још 1епо поткожп 'зу, а кад пређу у Србију, њима је В Ш. Глагник" јавља радосну вест, материјадно, иди ако је дошао с све мадо, сви су они онда немеши, како је некакав његов л суграђанан" парама, он уагаожи и увећа своја б»-;пдемнћи; није шада бодан куд би и „брат Србин" из прека, који већ гаства? јони могли помешати се с овом шу3 год живи у Србији, а 2 године; Зар сви ми, 2 милијуна Срба, мо-'мадијском Фукаром и простотом, и по„бави се у нашој (тамо њиној!) сре-! жемо Д а будемо српски грађани в стати грађанпн сриски пасезаједно динн" „пријавпо се оре три дана да П0 Д старим стаљем, само тај „братјса свима нама борити и радити баш жели ступити у срп. нодапство, а|Србнн рз прека", он један не може? тај свој акт мотивисао је ароменом\ М- и не бранимо сТаро стање, мн стања на боље, и ј смо и сами °Д њега много поднеди „Ш, Гд." просто се топи од ми -;Истина не верујемо да би то старо лине збогтога „срећног проишес -јетање „брату Србину изпрека" баш твија," одушевљено подвмкује в бра-| так > много нахудидо, пошто та браћа ту Србнну из прека," а „еовом су-ј°б»чно умеју да се прилагоде сваграђанину своме 1- „живео" и просто| ком стању, а да му се и тај брат не зна куд удара гдавом од радоети,|У мео прадагодити, внди се по т >ме, па позива и другу „браћу Србе из|ш т ° жива у Србији већ 3 годнне. арека" да се на овога у Ш?.пцу у- Ади рецимо да старо стање није гдедају. ваљадо, деио, алн ако је ваљао тај На сву ову рчдост и све ово под -|„брат Србин из прека", и ако је 0 н! штава то » а0 радосау вест, и оном скакивање „III. Гдаснака" ми имамо[А °иста био ирави брат он је баш шт0 Ј°Ј улицепљује, подвикује „жида му кажемо ово: да је тај „брат [тада требао да дође к нама као гра- ве()8 ~ как;) добар! он ме је уСрбин из прека" за онаку кОтивацпју|ђанин, да се с нама помеша и из- Л ОСТО,ЈО Д а м » пљуне у очи.'-'^ — Читао сам, на шта? (узасдужио да га човек дохвати зајједначи, па, ако неваља старо стањеЈ Јес она мотивација, „брата Србина ствари ја дотле још нисам биојуши па да га пребаци „преко" ис-|ми заједничка да се против њега бо- то Ј е пЉ У вање У об Р аз прочитао св. писмо, и све што сам говорио о њему, говорио сам на намет. Но ја инак одговорих чичи да јесам, и још додадох „па што" —

и у том здом стању да буде боље. Не, то су веома нежна чеда, они то не могу, они морају чекати док пм загуљени Србајанца извојују „обрт на боље," па тек онда да нам учине мидост и почаст да и онп постану.нашп суграђани, да се с нама изједваче. И мачванска Фукара до иста сматра то за част и мидост кад је један такав „немеш" удостоји да се с њим пзједначи у праву грађанетва, саопто цраћајући га све ногом.

римо, и у тој борби он да нам као ј с Р пски ' Какав бззобразник! каква безстид-брат иомогне, а не деђа у страну; Как0 ли се Р а Д °вати Маџари ност! каква надувзност и ароганцаја! и кри се под туђе поданство док ако с лучајно прочитају где год Тај „брат Србин" већ трн године је мука, а кад други крваво извојују живи у Србији, а т. год. у Шапцу >ово боље стање тек онда дођа на

,,Ништа", одговори чича, ,,ноји за сво то време једе овдашњи наш готово па сетујош јуначатп погрда-

србијански хдеб. Узмимо да је он ма на старо стање. доиста имао само хдеба, узмимо да је он поштено зарадио тај хдеб, ада

А иосде, када је том брату Ср-

кад јошмалонорастеш опет читај. * После десет година дође прилика да доиста иснуним овај савет и у том сдучају поштен човек увекб ан у пз П р еК а" старо стање бзло старчев. Нашао сам се у големој невољи. Неимајући другкх књвга, читао сам Св. ГГисмо. Прочитао сам га цело један вут, два пут, три нут. Од то доба — често читам Св. Писмо. Кад год наступе дани туге и беде — ја нађем утех\ у Св. Писму које често почињем •?итати у вече, а свршујем га пред зору. У идућим бројевима навешће мо нека од оних места које че сто читамо.

дешку „Ш Г."! Они ту могу е иравом рећи: „Е ''0 како је код нас у Маџарској чак и за Србе тако велика слоб да, да рођени Срби и То је спекулантскп, то је ниско! ак0 год ™ а ™ У Србији, опет воде да остану наши поданицч , јер

>♦«<

поштује земљу где зарађује своје тако М р С ко, да је због свог Николе парче хдеба. мрзао чакиСв. Никоду, чак није хтео Али сва је прилика да ми овдв| постати ни поданик српски, у току немамо посла с каквим иростим над-:3 пуне годиае, ма да су ту измењаничаром биће то когод одоне ,,браће, в ни сви подитички правци — кад му који је за ово 2—3 године од овогаје то стање ведимо бидо тако мрско аарода н ове земље стекао лопу па-— Ш то га ]е трпео, што је седео у рицу, можда је дошао и гладан, ајСрбији у опште,-што није ишао тамо у државу чпји је подавик, кад је тамо таао добро да он маџареко подаество претпоставља српском. Најзад шта имају та „браћа Срби из прека" на свом дому, дамогу имати ираво да буду овако надувени овде код нас и да могу издазити са захтеввма некаквих великих права.

сад је и сит и напнт, а јамачно ]е склопио и коју белу иарицу за црне дане, као што већ знају то „браћа." Па и ако је, нека му је бирићетно, ми му не завндимо, али зар се тако штује

*) Почетак овог чланка ив прошлог броја доноснмо и данао ради боље целине : и схватања с продужеаем.

у иашпм завонима, у нашпмвластима у нашем поданству налазе више слободе п безбедноетп, но у поданству српском. На шта ди ће тек рећп другп странцн! И с каквим образом можемо прекорети каквог Чеха, Немца, Талијана што не постане срп. поданик, кад у Србији живи и тече, кч.д ето шта раде наша „браћа Срби из

Место да кажу српско поданство, па ма под црним ђаволом за нас Србе *»/ увек је боље, слађе и безбедније од А-. поданства маџарског" — они чекају да им се „обрне на боље" па да једном могу нрегорети маџарске мамузе

— А сада се бојим, да ће глас — Ето некога, Ааканто! У том се врата отворише — стари дуждев служитељ уђе сав блед и ожалошћен. — Видите, шта је? — рече своме поверенику. Ажканто приђе служитељу и упита га шта ће. То беше неколико речи, али довољно да Алканта окамене. Он погледа брижно иа старца кршећи руке. — Ваљда нешто опет ново, је ли Алканто? — унита дужд. — Вол ме савлађује, нремилостиви гослодару ! — одговори секретар а служитељ се окрете само да сузе сакрије. —• Шта је? кажите! Дуждевица — 0 да зла удеса! прва жртва пала .је, премилостиви господару! А ја сам несрећник нрви да в&м саопштим — То као да је неко зло! Говорте, Алканто, говорте брзо I дуждевица.

Није могла издржати, кад ]е чулати на сусрет. Шта ме може да снађе горе?

изречену пресуду! — Зар умрла? Стари дужд посрте. — То га савлада. — Он покри лиде ру кама. Алканто тиме беше скрушен. Тако прође неко време у немој тишини. — Дакде умрла, — рече дужд нанослетку, — то је убиство — божија казна нека их постигне! Она није могла ноднети глас о мојој смртној пресуди, то ју је убило. — 0, мој сироти светли госиодару обрати се Алканто Дужду — ко би се тамо надао! — Тежак ]е удар — алн не треба да клонемо, мој верни Алканто! У тим часовима, кад нас бог куша, огледа се наша вера, наша храброст! — одговорн дужд. Не треба да очајавамо, треба да то искушење мушкн поднесемо! Дуждевица је мртва — ала сам ја, жив! Свеједио! Имоја су дана мзбројанн ! Сиокојнмје ћу ићи смр-

Ја сам готоа — а сви идемо истом шетку — а ја сам тако уморан!

свр-

ХШ. Растанак Оног вечера, кад је био Инго код СтеФане и дао јој цекине, угледа, кад се враћао на својој гондоли у варош, светлост у Едитиној кућици. Поглед му се дуже тамо задржавао — видело се, да има некога у кућнци. (Наставиће се)