Мале новине

хоје су им већ ребра огуладе, и прећи у српско поданство Својои безобразном мотивацпјом „брат Србин из прека/ нанео је јавну увреду српским законима, српскнм властпма цедокупном правном стаау у земљи, јер је тпме довикнуо Европи, да је до сад у Србији вдадала таква несигурност и тако безакоње п безвлашће, да чак ни рођени Србин није смео иостати српски грађанпн. А кад ми признајемо да је било тако до јуче — што да нам верују странци да тако вије и данас или да тако неће бати опет сутра! И „Ш. Гл." нашао да похвали ову ароганцију и овај безобразлук, па јога нозива и друге да се на то угледају. Но ми му не замерамо. Глупост је голема болест. Од бога је то понеком .' * Ма да нам није по вољи да се ма с ким ирепиремо и завађамо, и ма да аскрено сажаљевамо што смо мерали рећп ове оштре речи и „Гдаснику и »брату Србину из прека* — али

ховника: „Да ли човек може изаћи из милости божије, кад је једном у њој био?" кад му је рекао да не може, последње су му речи биле „ја сам спашен." Конфучије, чувени кпнескн вероучитељ рекао је на последњем часу: „Није ми пошло за руком." Фридрих V. рекао је ово при посдедњем изднеају : „руке моје чисте су од врви." Густав Адолф пзговорио је смртно рањен оверечи своме пријатељу: „за мене је доста, спаси ти свој живот" и одмах пздануо. Ваденштајн умро је не рекавша ни једне једпте речпце. Волтер, когаје вл& дика Голтије питао да ли верује у Христа , викнуо је незадовољно: тако вам пмена божијега, оставите ме да на миру умрем." Жирондиста Л.есурс на гнлотини рекао је судија: „ја умирем кад је народ изгубио памет, а ви ћете умрети кад је опет добије." Марија Антоанета рекла је: „Ехсизег, гаоп81еиг, је пе Г а1 раа ГаИ ехреев." (извините, господине, али ја не чиннм ово намерно) п положида главу на гилотину. Роландовнца није имала сдадокрвности да

Чл. 96. Биће кажњени као потстревачи кривпца иредниђених у 92. 93 и 95 они, који су дали

бадава, морада смо рећи, јер безо- |ШТО рече, него је писада своје мибразлук „ората Србина" прелаа^пвећ СДИ1 ко је су јој на последњем најеваку меру, а „III. Г." просто јебез-већеи путу дошле. Марпја Терезија размишљања похвалио једну ствар/ј еЈ ка д јј ј е син запитао, како дежи жоја је за највећу осуду. јд а лв ј е добро, одговорила му је, „таНа „браћа Срба из нрека" ие требај ман д а човек може лепо умрета." да нам замере од нас је далеко Максимидијан I рекао му је: „што и сама помпсао да правимо разлпку; плачете5 што видите мртвога човека између Срба из Краљевиие и Срба д а умире?" Максимилијан II: „нај из војводиие. Адл н они не требај С р е ;|ј НИ ј и ч ас у моме животу дошао да нас изазивају, јер њине грехене:ј е- « Мнрабо: „Оставите ме да умрем можемо сносити. П р П ЗВ уц Има музике." Л.удвик XIV. Ако не ћете »браћо Срби из прека"; пМО р а се (« морасе!" Л.удвик XV коме да мучите муку с нама заједно, ако| глава П аде на еша®оту изрекао је нећете да нас помажете у нашим му-; ове званичне речи: „Ја умирем нечпим борбама, ако у опште нећете ВИН) 0И раштам мојим ненријатељима да делите с нама нашу судбу, која је често доиста горка, онда нас бар оставите на миру и немојте нам пуцати прстом под нос такве безобраалуке, као што је овај овога шабачког „брата Србина из прека."

чл, срества иди су одобрили: да се у шиово имечнне иоклони, понуде, обећања, насиља, претње или заплашивања, Чл. 97. Они, који насиљем или претњама буду спречили једног или више грађана да учествују на кандидационом збору, или да на бирачком збору употребе своје бирачко право казнпће се затвором од десет дана до шест месеци п новцем од 20 1000 дин. Чл. 98. Сваки напад на кандидациони иди пзборнп збор, или упад у бирачку собу, у намери да се снречи кандидпрање посланика или изборна радња казниће се затвором од једног месеца до једне године и новцем од 100 — 1000 дин. Ако је тиме заиста спречево кандидирање идп изборна радња, онда ће казна бити затвор од три месеца до две године и новчана од 200 до 2000 динара. Ако су томе придиком повређене пли уништена урне или који други изборнп документ, посдедња ће се казна удвојити. Ако су кривци бпли наоружани биће осуђени: у првом случају на затвор од 2 месеца до 2 и ио године и новцем од 150 — 1500 дин. другом случају затвором од 4 месеца до 3 године и новцам 300 — 3000 дин. п у трећем случају затвором од шест мезеци до нет година и новцем од 500 — 5000 дин. (наставиће се)

пеа, прев. Н. Ј. Марнновић. — Нервозни век, од Мантегаце, прев. Др. Данић. — Записнпк (крај) од Л. Комарчића. — Виби — Лоло — (С. Фр. — Јелена и Матилда од г А. Бедоа прев. — Доколице. Борба за опстанак, Гар. — Разлнчности.

Књижевни огласи: Изашао је из штампе цео веома интересантан роман „КРА/ВИЦА НОЋИ" или „ЛОВАД МРТВАЦА У В ЕВЕЦИЈИ" У свдамдесет свезака. У њему има и кратак онис исторпје млетачке реиублике у добу грозних инквизитора, којп су били бич за млетачки народ. Цена је свакој свесци свакој 25 пара динарских а цело дел17 дик. 50 пара, а може се добитн једино код иотписатог Савамалска улица бр. 53 и у дворскоч књижарници А. ПуриКа. Никола Јов. Протић 52,1-3 Рачуноиспитач главне контроле

Не знајућн који је то „брат Србин из прека," ми не знамо да лп овде ннсмо напали к&квог нашег личног пријатеља и друга — али све нам јв једно — где је реч о части народној ту ми не познајемо пријатеље. * Јуче смо изнеди ноловину чланка о „брату Србину" из Шаица, где смо рекла да не знамо ко је он. Данас дозаадосмо да је то некакав предава^, проФесор тамошњи. Још кажу Да се тај човек о државном трошку школовао на страни. Грозно! У таком случају наше реча још се само боље нотврђују

СМЕСИЦЕ. Последње речи. — Чувени папа Гргур VII. који је приморао немачкога цара Хенрнха IV да пољуби папучу на његовој нозн, умро ]е у изгнању, а последње су му речи биле: „Ја сам љубио правду, а неправду мрзео, за то и умирем у изгнању.' Чувенн пуританац Кромвељ, на самртннчком одру пнтао је свога ду'

и тебн несрећни народе." Вашингтов: „Све је добро." Ведннгтон: „Добро је!" — Кант: „То је добро" Шидер: „све боље, све мирније." Моцарт: „оставите ме да и последњи пут чујем музику." Марат: „Убиство." Локе: „Доста је." Гете је взрекао:®

ОГЛАСИ

КЊИЖЕВНОСТ Изашао је — 4. број. „ Погледа и повременог списа, који издази 2 пут у месецу у Београду, с овом садржнном — Намерник (1е ракзав!) од Ф. Ко-

Г. СТЕВАНУ ЈЕВ ГОВИКУ здатару У вашој нзјави управљеној „ златару" која је штампана у 71. броЈу ових новина ви нисте смели да кажете да вам ја нисам взрадио она два крста и два зарфа од срме што сте предалн одбору за парнску издожбу, а нисте смели ни то одрећи да бих ја за 15 кута боље те стварп израдио да сте ми казалп да их спремате за изложбу ја сам то једино у мојој изјавп у 70 броју ових новиаа изрично тврди■>. Одреците ово моје тврђење јавно, па ћу ја онда то доказата. Осталч каши наводн не одиосе сз на овг два п тања, Филиа АнтонијевиК 51. влатар

.впгае х:ветдости."

-<о-

П Р 0 Ј Е К Т Привремеиог изборног реда ■За изборе народних иосланика на дан 14. Сеатембра 1889. год п а за ванредни сазив Народне Скуагитине која %е се састати 1. Охтобра 1889 год. (чл. 203. тач.*1. и П. Устава). (Иарадио га чдан ужег одбора г. Пера Ведимироснћ — Уред.) (наставак) Чд. 95. Ако ко насиљем иди претњама, идн занлашивањем, да ће изгубити службу или бити издожеа буди каквој штети, нрпнуди бирача, да нотпише вли да не потпише кандндатну лнсту нли ирпјаву представника или да већ дати потпис одрече, пли да се уздржм од гласања нли да гласа за извесну кандидатну листу, казниће се новцем од 20 — 500 дин. и затвором до шест месеци. Ако је кривац чиновник или званичник нла други какав орган државне или оншт. власти, казниће се удвојеном мером тих кнзнп-

ТРГОВИНД ко д ~ т

т т ©

т № т

СОРАМ ГОСТИОНИЦЕ „БАЛКАНА" НА ТЕРАЗИЈАМА Јавља поштов. госпођама и госаођицама , да је ?обила једну велиау иартмју по 50 и. д. метар БЕША 31 ЖЕНСКЕ ХАЉИНБ и велику количину Л2СТЕРА 7 ШТРМШ1 и продаје ио 40 п. дин. метар Исто тако поменута трговина стојн свагда на уелузи поштов. муштеријама и великим избором мануФактурвог еспапа као и цугера за мушке и женске хаљине к обућа сваке врсте. За мн гобројну носету ,уверења ради' моли ном. трговина коа „беле зввзде." 48 2—10

т т ш ђ № '■в €§

т ш т т