Мале новине

Рибарац адвокат из' у Пожаревца. Убор је бао јако посећен, * Програм великог концерта, који ће давати пев, дружина „ СтанковиК* 10 ов. м, овај је: I. део 1| Увертира „Пролетње Радости" за велики оркестар — од Др Чижека Свира војнж оркестар. 2. „Тебје 11ојем а , из Василијеве служба за меш збор — од СтанкоеиКа Корнелија. 3. Говор —Жив. П. СимиКа. председника дружине. 4. „ На Лив&ди", меш збор — одВлад ПиколајевиИа Штирског. 5. Арија за сопран из опере „Продана Невеста ", — од В. Сметане. Пева г-ђвца От. Прахтхајзерова. чдан дружине. 6. „Две Песме ", из песама без речи — ОД Менделсона: а. „прољетња иесма" — б. „В- то1";Ј Свира на гласовиру г-ђица Ана Јелена Вистенбергова, члан дружине. 7. „Из Т.ачког Растанка речч Бранка Радичевића, за содо и мешовити збор, I спдет — од Влад. НиколајевиКа Штирског. II. део 8. „Концер&т", за два кдаринета — од Лабицког; уз пратњу војног оркастра свирају Г. г. Јосиф Франтл. и Јос. Покорни 9. Представа. НАМЕРНИК Позоришна пгра у једном чину, у стиховима. Написао Фраксоа, Коие Нревео Никола Ј. МариновиЛ. Лица 1 Зането г - Мил. Гаврилови& Силвија г !) а Милка Гргурова Догађа се у Итадијн. 10. Мадоруске пародне песме, мушки збор — од Вдад. Никодајевића Штпрског. 11. „Птпца," збор за три женска гдаса с пратњом гдасовира — од К. Бендда. 12. Секстет и Арија. из опере „Про-

дана невеста ћ од Б. Сметане; Вријеме кад се дере а врије- Јер жвви знају да ће умрипеваЈу г-ђице: Отидија Прахтајзерова ме кад ее сашива , вријеме кад јети, а мртви не заају нкшта, Берта Кдузачекова, Љубица Љубиса-; с е мучи к вријеме кад се го-.нити им има плате, јер им се вљевићева; г. г. Петар ШрепдоЕић, зори; спомен заборавао. Мијаидо Петровић, Ђорђе Поповвћ; Вријеме кад се љубв,^ и ври- И љубави њихове, и мржње 13. АПе^го и Ап (1ап1е вз ев-сЗш-- јеме кад се мрзи, врајеме ратујњахове ш зависти њихове иеквартета — од Бетовена; свнрају г.'н врвјеме миру. 'стало је, и више, немају длјела

г. Јоспф Свобода, Ст, Шрам, Јос. 1 Ппхдер и Вд. Ннкодајевић Штнрски; Ако видиш гдје се чиии ае 14. Српске аародне песме, III. спдетјцравча снроиаху и отима еуд и меш. збор—од Вдад. Нзикодајевића цравда у земљи, нечудисетоме Штирског. јер вити иазЈн на високога, и има --•аап&ссг*- ј ош нкших над њила. ЖИОЛЖ. ; ЈПто нема одмах осудеза зло г дјело, за тосрцесиаова људоких И оава, као што рекох. У да- ципн у њима да чине зао. ннма беде или туге големе, кад јј то ј е најгоре од свега треба наћи у срцу храбростм што бива нод сундем што

да се ]уначки цодаесе зжо ; или у данама славе и успеха, кад у срцу ваља наћн смирености и скромвоети да се не прегони у радовању и да се човек не поаесе сувише са среће своје у тим данима често читам св. ии смо; читамга аажљиво и у много махова ио 2—3 цут ионовим једно исто геего, тако има лепих и узвишених места , з има иоука орикладних за сваку црилику. * Свему има вријеме, и свакоме послу има вријеме. Има вријеме кад се рађа, и ври]еме кад се умире вријеме кад се са сали и вријеме кад се чупа цосађено; Вријеме кад се убија, и ври ]еме кад се исцјељује; вријеме кад се разваљује; а вријеме кад се гради; ВријеМе плачу н кријеме см]€ху; вријеме јадању н арнјеме игрању; Вријеме кад се размеће ка

и праведнику и безбожнаку задуго бива једаако, свјема једнамо бава, те је и срце људско пуно зла, и лудост им је у срцу док су живи, а по том умиру. [еигда нк у чему што бива »од сунцем. Погледај крај и сзршетак њихов, погледај дјело божије, јер ко може иеправити што оа искриви? У добро вријеме уживај добро, а у зло вријеме гледај да буде боље— јер јебогстворио једео према другом за то да човјек не зна шта ће бити. Ааа се опет зва да од добра бава добро, а од зла зло а бива. Маслина не роди на трњу, нитм се с врбе грожђе бере. С лијености угибље се кров, и с немарнијех руку ирокапљује

Има зло аоје видјех цод сун- кућа. цем, и то ]е погрјешка ко]а до-1 Тешко теби, земљо, кад ти је лази од владаоца: цар днјете и кнезови твоји рано Вејаше се лудост иосадиланаједу г ) Но боље је и дијете унајваше мјесто, а мудроет сједи бого а мудро, него цар стар а на ниском мјесту. безуман, који се већ не зва поВидјех слуге на коњима а кне- учитм 2 ) зови иду пјешице као слуге. Вољи је крај ствари него поЧињеиа је неправда у граду четак јој. и на селу, злу су даванк махови Влаго теби, земљо, кад ти је а добро је тучено у главу. цар племенит н кнезови твоји Али ко јаму коа& у њу ћеједу на вријеме да се поткрииастк, ш ко разпаљује ограду у-јјепе а ве да се оиију.

јешће га змаја. А кога змкја у једе пре бајања ништа му неће помоћи бајач. Иека грјешник сто путачини зло и одгађа му се, јаииакзнам да ће доћи један дан кад неће бити добро ономе који је зло творио, Јер ће се зло његово иротив

Воље је слушати карање мудрога, него да ко слуша песму безумнијех. Јер мудрост кријепа човјека више него десет кнезова који су у граду. А безумник и кад ка оут иде без разума је, и казује свјем.а да је безуман.

Ни у мисла својој не псуј

њега окрееути, и лудост његова. мење, и вријеме кад се скупља устаће цротив њега. камење! врнјеме кад се грли иј И он ће бити мртвац међу вријеме кад се оставља грљење; ! живијем, јер у срцу његовом неће _ Вријеме кад се тече , и вра- бити надања, а у жнвијех СВИ- 1) Све су ове ивреке речимице уаете јеме кад се губв; вријеме кад тех има надања; и пеу жнву боље' из Књигв проиовјадника. Св. иисмо Ово јв • ' и " ' СТЖХ 16 V РЛ 10 се чувЕ и в^ијеме кад се баца; је него мртву лаву, I -2) гл, * ст" 13

крије се иза једног шумарка и старог плота. Жбири насу ни марили што им је он побегао, јер нису знали од каквог је то значаја. С тога се вратише Бембу и рекоше како су оног туђина одјурили. Један жбир као да беше отишао у потеру за Родригом, јер га не беше међу осталим жбирвма. Сад Бембо заповеди да се провали Едитина кућица да је иепреметају а други да је држе опкољену. Док се та заповест извршила ето ти оног једног жбира, што је ишао у потеру за Родригом. Он беше јако задувап. — Је си га пашао и ухватио? упита га Бембо. — Не, капетане, побегао ми је у ловачке колибе! То није био човек као ми То је био мртви Родриго Зени, кога смо нре гањали код моста уздисаја. — Шта кажеш? — издрекну се Бембо. — Родрлго Зени је одавно мртав.

— Он је, копетане, ја сам га добр познао! Ја сам му видео лице и могу се саклети: да је то Родриго Зени и нико други! — Превармо си се/ — рече му Бембо. — Нема никогчз у кући, — рекоше други жбири, — Прозор по зади отворен, је и два су човека морала побићи! — Родриго је побегао кроз прозор! — То је неиоњатно! — рече Бембо. — Морамо се увернтн! Хајде води еас ти тамо, где си видео онога што велиш да је Родриго Зени. Онај жбир одведе капетана и неке! своје друговс у онај шумарак код -старог плота. Ту близу било је више колеба рибарских. Родриго је ту био неко време сакривен, па је после побегао. Он дође до једне мале колебе, чија су стражња врата била отворена. Брзо уђе у колебу да би избегао го ниоце.

А ако буде кога у колеби? Ако их аробуди из сна? Па нададу вику и предаду га жбирима ? У колеби беше мрачно, Родриго се завуче у један кут, у намери да ту остане. Ала мало после чу с поља неке гласове. То су били жбири, који еу га тражили. Чинило ее као да штеде рибарске колебе, јер одоше иолако даље. Где ли је Едита? Ако падне у шаке жбирима? То р плапшло и забринуло Родрига. Поче свањивати. Жб»ри беху отишди трагајући једнако. Тек сад могаше се Родриго обазрети на сиротињску колебу у којој је. То беше колеба једног рибара и беше празна. Муж и жена беху отишли да лове. То је годило Родригу јер је ту могао остати, докле год жбири не оду у варош