Мале новине

најдепша главом чака, да се оију јурае путнпка н кодико има сааге муне

га

цара, ни у клијети у којој спа Химна, посде Марсељезе, ваш не исуј богатога, јер нтицејпесма и химна. вебеске однијеће глас и што крала Хииве у нар«ду имају великог зна- у трбух. Па се роговвма уплете у има докаваће ријеч, јчаја. Химна постаје стожер, изворхаљине Пјтникове. Путнив онако јако јљубави и одушевљењу према најпле-ударен, преврне се у воду, а ован јменитијим предузећпма једнога на-како је био у плетен и он се са њим Г10Л.ИТИЧКЕ ВЕСТМ. јрода. Химна, својом освећеном ме-скотрља у реку. Овце кад видоше — лодијом, својим узвишеквм речима, то шта уради њихов вођа, пођу за њим Бугарска цуквк, Неистинита је вестузбуђује у слушаоца нзјлепша осе- и поскачу у воду. Путник се једва, да се кнез Кобург обратио екуменп- ћања. Стотинама пута дешввало се избави, а овце се махом подавише. ском'патријарху у Цгриграду с иред- да је победа, у рату, задпбввена про- Кад дође спахији то до ушају логом, да би Оугарсва црква, задр- пзвођењем или појачањем одушевље-.одмах дозо ,е странцч, и рече му жав своју управну автономију,^ била ња и храбрости лепо одсвираномда је он свему томе крив, што су му вољна да се нокова сједннн с еку- хкмном народном. менским пауријархатом,

скивутом капом и са страхопоштовањем. Колико се то чинп из иошто-

најзад се свршала тим, да онај стрнац није врив. Те тако ти спахија

;Овце пропале. Странан, се извањавао чиме бв Народн, у којих се велика дела &ли му је било забадава. СНахија бугарски егзархат сам по себи от-врше по љубави и истинској преда -јтужи суду странца. Парница је трапао. — ности, народна хамна слуша се са , : јала читаву годину и по дана, па Жалба. Становннштво врач анског округа телеграфскн се жалило бугарском егзарху у Цариграду , што је врачавски владика Констатин за бра нпо тамошњем свештенствуда у цркви спомање кнеза Кобурга. Жалитељи траже да се владика збаци. <ХХ^ -

нај Ако су вривци блрачп бгии наоружани, искусиће односне казне последњег одељка нредидућег члана. Чл. 100. Биће кажњени као подстрекачи они, који су непосредко изазвала да се почине дела предвиђена у чл. 97., 98. и 99. било поклонима, обећањима и претњама, било члоупотребом власти и силе. Ако је изазивање остало без дејства, нотстрекачи баће кажњени затвором од 1—6 месецп и иовцем од 50 — 500 дин. Чл. 101. Ако неко који нпје бирач, уђе у бирачку собу казннће се од 5—100 дин. Ако такав још прави неред или

БЕЛЕЖ. КЊШ. и У$ЕТН. Нароцне химне (свршетак) Једног дана, врлћајућп се доцкан кући, у вече.'ја нађох и забележих мотив, главаи мотив песме. Сутра дан одох код Јувојског да га умолпм да ми пепише речп; али њему беше тешко да вађе речи, које одговараху мојој музици. Ја се тада одлучих да се задовољим са својим сарадништвом самом себи и на скоро ја објавих БенкендорФу да сам готов 1833 г„ 23 новембра, моје дело би егзекутпрано од стране царске кагхеле. Цар наредп да се химна поновп но неколико иута; за тим је одсвирана без поправљања, најзад ОјД целог великог оркестра. Тада мн цар рече Француска: „Величанствено!" и, у истом часу, издаде указ да се уеваја за војсву." Цар даде творцу једну табакеру златну украшену брилијантима. У опште се признаје да је руска

без оних |;Новаца, коЈе Је утрошио за парницу.

вања према владару, толико више из'одејпокуњена носа кући и без оваца и нскрене поште према узвишеним мислпма и осећајпма, које химна буди у слушаоца. И мп имамо оригпналну п лепу народну химну. И нашахимна у нама буди најлепша осећаља: љубав и пожртвовање према нашој драгој отаџбини. СМЕСИЦЕ. Ован-предводник — убица цвлога стада. — Пре неколико година десио се на спахилуку једнога маџарскога спахаје овај колико смешан толико и жалостан догођај, Саахија је имао доста оваца. Њих је чувао један чобанин, Али обично су моралп прелазпти малу реку кад су пшли на пашу. Чобанпн их је сам превозио на једној скеди. Једном тако, кад је превозпо стадо, дође један уморни путник, и замолп овога да га превезе, обећав да ће му дати штогод за наиојницу. Чобанин нристане н даде му места на скелп. Путеиа седне у врх скеле ;па како је био уморан задрема и почне климати главом и на једну и на лругу страну. Ован предводппк стада мислећп, да га она.ј климањем

№■_

ПРОЈЕК Т Привременог изборног реда За изборе народних иосланика на дан 14. Сеитембра 1889. год п а за ванредни сазив Народне, Скуиштине која Ие се састати 1. Оитобра 1889 год. (чл. 203. тач.\1. и П. Устава). (Израдио га члан ужег одбора г. Г !ера Велимиравић — Уред.) (еаставак) Чл- 99. Бирачп, којп би за време избора вређалп илп чпнилп какво насиље било бврачком одбору било појединим његовим члановима, или који бп псовком п грдњама плп прегњама успорилп взборну радњу, бпће кажњени затвором од 15 дана до шест месеци п новцем од 50 500 дин. Ако тиме заиста буде спречева изборна радња, онда ће казна бпти затвор од 40 дана до једне годиве и новчана од 100 — 1000 дин. Ако су том прпликом повређене ала уништене урне или други пзборпи документи; кривце ће постићи казва трећег одељка предндућет члана.

ларму у соби или авлији, казнићс се још и затвором до три месеца. Случај ће се одмах забележити у бирачки записник. Чл. 102. Ако који барач у бирачкој соби или авлијп прави неред или ларму, казниће се од 20 — 200 дан. и (решењем бирачког одбора) неће му се дозволити гласање. Случај ће св одмах забедежити у бирачки заииснпк. Чл. 103. Бпће кажњен затвором до 40 дана и новцем од 10 — 100 динара, који би гласао под пменом другога. Чл. 104. Истом казни предндућег члана казнпће се онај, који бп гласао, н који во чл. 87 и 88 Устава нема право гласања, па макар био и уписан у бирачком списку. Чл. 105. Чланови бнрачког одбора, илп одређеви ппсари и помагача којп пе би дошЛи на ову своју дужност у одређено време а не могу да оправдају своје отсуство, казноће се затвором до три месеца или новчано до 100 дпн. (наставиће се)

ВАЖНО Г, Г. иреталатницима„ МалихНовипа" Понова свраћамо пажњу г.г. претплатнкка из унутрашњостн, колико

Кад се свануло мзађе ои из колебс а погледа тамо на воду. У даљини се видео велики чамац како се враћа вароши — то беху жбври. Сад је Родриго могао оставити своје склоеиште. Али ваљало му је наћи Едату од које се раздвојао прошле ноћи. Он је знао само да је отишла преко брежуљка, а даље није знао. Кад је изашао нз колебе најоре се обазре на све стране. Не виђаше се еигде никакав жбир ни стражар, Родр го нође уз брдо на више. Већ наста дан и на обали и на Лиду оживе. Ч«м је изашао на брежуљак обазре се на еве стране и погледа. Од Едите ни трага, Куда ли се дела ? Где лн је ? Где би је тражао? У један нут Родриго опази недалеко на брежуљку два човека.

Мало боље погледавша иознаде, да су ти на његово велико изненађеље, два жбира воји насу отзоии с оним осталим у варога него су заостали. Оеи су све ближе долазшга, разгова рајућв се нешто међу собом. — Она је то била! — рече један. — Ево моје главе ако није! — Где лн је само! — То је и мени чудно, рече нрви. Нема је! Ја све мислам да је она набаеала у помрчини на воду, што је одмах испод брежуљка! Родриго задрхта 1 — Остала су отншли, — рече други жбир. — Морамо и ми. Они прођоше^ поред Родрига, којн се био сакрио у једну рупу и одоше на о* балу, оде је бно један чамац натоварен рибом. Чамџија нх нрими и новезе. Родриго брзо устаде. Он је знао за оно опасно место, што говораху жбири, Тамо је морска вода одиста излокала страну од брежуљка и направила читави оцек.

Ако буде Едита одиста у помрчинц туда набасала — оеда би одмах погинула! На ону страну где беше светлећа кула није могла отићи јер на том простору не беше никакве колебе. Ну Родриго се инак хтео нзвестнти, да ли је Едита тамо отишла. Можда се негде сакрила у какву јаругу или шанац. Пошто су она два жбира отишла у целој околини не беше нигде њиве душе. Само тамо код Лвда беше врло живо. Тамо је било много гондола са цвећем и новрћем са марвом и рибама Одатле су продавцн оцлазили у варош и продавали. Мрнари су певали разне песме вика се раглегала на далеко. (Наставиће се)