Мале новине

БРОЈ 83.

ЧЕТВРГАК 9. МАРТА 1889

ГОДИНА II

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ: На годину 12 динара На по гвдине . 6 динара На 3 месеца 3 динара Месечио 1 динар ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: Иа годину 30 динара На по године 16 динара ■а 3 месеца 9 динара 1<Е РЕТ1Т Ј0ПККЛ1

МДЛЕ КОВИНЕ ДНЕВНИ ЛИСТ 3 А СВАКОГА

П ретплата, писма и рукописи шаљу се В ласншсу „ М алих Н овина" — С лавија^ В рачар. Маже ее претплатити и код свију пошта у Србији

ЦЕНЕ 0ГУ1А0ИМА На првој страни од речи 10 пр. д., а на четвртој од петит реда 10 пр. дим. ШШЕ ШТШ

ДВАКОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК

За свако оглаше! , плаћа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

Дневнии

К ^.лендар Четвртак Иравосл.: 9. 40 муч. (младенци) Катол.: 21. Беиегдикто. Сунце излаза: у 5 ч. 48 м. & залази у*6 ч. Мене месеца: Последња чтевр. 13. 3. часа и 41. м. по подне.

К 7

р с

Дукат . Наполеон

5.69 9.62

ДНЕВНИ БИЛЕТЕН Умрли 6. Марта 1889. Сввтовар Андрејввић обуКар Срвтен син Ристе Новаковића служих. Јудија кК. Јозева Омтриковаре Никола Стојковић чиновник. ВасиЈк. Стрекантки Јоца Јовановић ка *еџија Дина Димитријевић каФеџија Љубиша син Глигорија Поповића телеграФиете Јован, Паточ књиговезац Со #ија кћ. Мвјајла Филера вапуџије Никола Јосимовик адвокат Радмиил син Марка ЈовановпКа наредхика Ред цензура по новчаним заводима Привилегована народна банка, понедељак. ереда и петак. Беогр. кредитни вавод ; уторак и петак Задруга ва међусобно помагање и гатеди.у понедељак и четвртак. Српска кредитна банка; нонецељак, среда, ■етак и субота.

Ред лримања по министарствима Миниетар унутр. дела : сваки дан пре по дне од 9 и по до 12 час. и по подне од 4—! асова.

Мин. иностр. дела : четвртком од 11—1 ч пре подне. Министар војни: сваког дана од 11 — 12 ч еем недеље и празника. Мин. правде: еваког дана од 9 и по час до подне, Мин. грађевине; сваки дан од 11—12 час. кре подне. Мин. просв. и цркв. дела; петком од 11 до 12 час. пре подне. Мин. привреде, суботом од 3—5 по подне. Мин. Финансије торником и петком од 10—12 пре подне. НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ Четвртак, 9 -ог: Дон Карлос, драма у пет чинова. Од Шидера. Субота, 11-ог: Нора, драма у три чина, Од Ибсена.

В е с н и к

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Министарска седница. — Под председништвом г.г. Намесника била је јуче министарска седница, у којој се већало како да се буџетски издатци доведу у склад са стварним дохотком и тако још за време, док данашњи буџет важи, отклони дефицит. * Одликован. — Као што чујемо у свечаној аудијенцији у нонедељпик кпд је К аљ Милан примио изасланике страних снла, благоизволео је одликовати г. Персијанија орденом таковског крста, и дати му своју слику са натписом: „своме искреном и добрсшдваеајесто-годишњем нри-

^тељу г. Александру Иерсијану царко-руском посланику у Београду." Слика и одличије датирано је од 1 Фебруара. * Повишено благодвјање. — Због ога што је донето решење да се у удуће не примају ђацн као практианти, а да би се тиме опет помогло ннм сиромашним ђацима којима је о била једина помоћ, чујемо да ће е повисити благодејање ђацимана Великој школи." * Трговачком свету. — Нашем тр> овачком свету јавља се ради знања . а је од 7-ог Фебруара ове године остојећа тарифа српско-н*: мачког савеза допуњена овако: У саобраћају са станицама Хамбург и Н. Хамбург В. морају пошиљаоци за пошиљке у пуним вагонима направити два товарна листа Један од та два товарна листа мора се означитп као „Дупликат" и мора у свему (и у возаринским таксама) бчти једнак са оригинадним товарним листом. * Допуштен улазак — По што ирекосавске новине и 31става," које у излазе у Новом Саду, не пишу у последње време у непријатељском духу против наше земље, због чега им је 22-ој јула 1888-ме године био забрањен удазак у нашу земљу, — тв је минстар унутрашњчх деЈ>а решио : да се новинама

„Застави" допусти улазак у нашу земљу. * Долазак Николе Пашића. — Како чујемо данас у вече око 5 сати долази Никола Пашић вођа радикалне партије. За то је састављен одбор који ће га дочекати, а неки грађанн изаћи ће с дађом „Делиград" на сусретј Исто тако и из Смедерева и из Ножаревца грађани с дађом излазе му на сусрвт. г Баци великежколе такође ће како чујемо изаћи с „малом лађом на сусрет до Вишњице. * Печасни чланови. — Акад. певач. друштво „Обилић" на својој последњој седници изабрало је за почаснв чланове једногласно, ову господу српске уметнике: Драгомира Брзака, Драгутина Ј. Илића, Ивана Зајца, ЈосиФа Маринковића, Милорада Шапчанина иТошу Јовановпћа. „Обплић" је још из своје средине изабра » и комисвју за преглед стања његовог. У ту комисију ушли су: Ч. Татић, Илијн. Ђорђевић, елуш. Ш., и Мил-ш М. Станојевић, сл. II. год. правног Факудтета.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Велика депеша. Ту скоро саопштена је једном листу у Њу-Јорку читава једна драма телеграФским иутем. Драма је садржавала осамнајест хиљада речи. Ово предавањ е

П0ДЛЕСТ1К

051

КРАЉЕЦА или ЛОВАЦ МРТВАЦА " ВЕНЕЦИЈИ Р 0 М А Н из ИСТОРИЈЕ МЛЕТА^КЕ РЕПУВЛИКЕ КЊИГА ДЕВЕТА првводи А. Ж. И Л И ^5 — <> (252) (ндставак) — Ту има нешто — помисли он и метне кесу у џеп. — Нешто особито! Све мисдим, то је у вези с дуждем — да неће ослободити племееитог господара! Агсо се не варам ово не беше нако друга до сенатор Мемо. Хм — за новац ми није стало Главно ми је да се ради на ослобођењу светлог гоеподара, кога је тајни трибунал

осудио на смрт. Још није баш објављено. Дакле следеће ноћи нешто ће се десити. Ја сам готов! — Еј — ловче мртваца! — зачу се од једном неки глас. То беше неки гондолијер. — Шта је ? — одазва се ловац мртваца ставши са чуном. — Да није теби нестала каква стара гондола? — упита га гондолијер. — Стара гондола? Да, једна ми је нестала. — Вицео сам је, ено је празна где лута по води. — Па и пе вреди ништа, — рече ловац мртваца. — Не вреди ни да је тражим. Ну за то опет хвала ти. То је мој чамац. Не знам само одкуд тамо. Гондолијер оде даље. Стари Јакопо баци своју мрежу не бн ли кога уловио. Он је ловмо мртва телеса. Пре неколико ноћи извршене су неколико казне а он још не нађе лешине. Морао их је дакле тражити.

О оном чамцу размишљао је иа се И нехотице сети Неле, коју није видео од оне ноћи када је било Едитино венчање. Одку тамо чамац, кад је био добро везан за обалу? Пошто је бацко мрежу, угледа на неком удаљењу свој сгари чамац. Он дође њему и нривеже га за сво) чамац. Мало после оаази да му затеже мрежа, да је негато тешко ухватио Он баци весло ш поче мрежу вући у чамац. Он познаде по тежини а и но навици да је то неки леш. Кад је извукао до врха једва одржа тако је била тешка. Нема сумње! То беше лешина. Јакопо за тим седе на даску шчена весло и пође нраво мртвачком острву. Беше мрачна ноћ. Месец ниЈе сјајио а звезде као да беху неким облачним застором покривеие. Чамац је ишао врло лагано, јер сем мреже и мртвога тела беше пршвезан и стари чамац.