Мале новине

Билете за даеашњи коецерат левачке дружине „Станковаћ® могу се данас добата само на каси краљ. српс. нар. аозоришта. * Шали гласник. —■ Уводимо у лист но«у рубрику Мали гласник , у којој ћемо доносити ситва саоаштења. За једно тако саоаттење плаћа се само 5 0 п, ДШ1. % Богиње. — Како чујемо, у ве им каеарнама београдског гарнизона овладале су међу војницима б>гиње. С т >га је наређено, те се сва војска одмах нседила на Бањичко брдо. * Адмикистративна подзла — земље свршена је, т. ј већсу израђене карте, по којима се краљевина дели на 15 округа, а 6 округа укидају се Знајући колако се наш свет пнтересује за ово питање г који ће окрузи бпта укинута, ми смо се постарали да то дозначо, и с ноузданошћу можемо казати да сеукздају овп окрузи; Књажевачки, Алексипачки, Јагодин ски, Саедеревски, Рудннчки и Подрински. Сви ови окруза биће расиар чаеи и цридодатп другпм околеим скрузима, те ће тако места, која су до сад прииадала једном округу, бити раздвојена и прећи у разне округе. За жојн дан ми ћемо довети тачан опис, којч ће срез и која места припасти коме од околних округа. У осталом о ов">ј важеој ствари ми емо говорали и напред у засебном чланку. «• Упражњеке катедре. — На В »ллвој Школи упражњепе су катедре : Народне економије, фананцгг)", стати Стике, Римемтт- ирае^а—и н01 ирава. Па потреби могу се поједине од ових катедара спорити. * Лепа уштеда. — Од прогале недеље „Дневни Лист" ирестао је из дазити и у дане носле недеље и празиика. Због чега то чини, „Д. Л.вст" казао је у изјави својих слагача -

штампаноЈ на челу листа где се вели да и онн морају имати одмора. Овим смаљиваљем „Д. Л ист" има знатне уштеде у трошку. Које недељч, које другах празника, у години има око 100 свечаника. То значи дв „Д. Лист" уптеђује најмање 100 бр. годишње. Један бр д кошта у најмању руку бар 60 дин. 60 пута 100г= 6000 дан. или 500 дуката. Бога ми лепч уштзда! И твко, сад су „Ш. Новине" једини српснк лист који излази сзаки дан а стаје самз 12 дин. годчшње док сви други наши политич ш листовп коштају скупље. Новине и слагачи. — Слагачи „Д. Листа" послали су изјаву своме уредппку, у којој вела да је: „противно

Па како то бава? Врло просто: раднидама који раде у недељу или празник даје се одмор сутра дан, ила дан пре недеље п празника. * Просто се удеси те 2—3, 3 — 4 (или колико већ буде иотребно) раднака помакеу време своме одмору п место да ее одмарају у недељу, онн се одмарају у суботу или понедељак а за то их време замене други. Штампари обичао удесе и рчспореде носао так >, да се текст за број после недеље и празпика донекле сд жа преко недеље, у радне дане — (у суботу на прилику) тако се спреми нодлаетак и друге в еће сгвари, које се мпгу раније дчти. У недељу дођу раднидч те досдзже још

ко ла га, Боже, приврЈа, те па једанпут поста овако привржеа. Ч јтаво премежденије! Но шалу на страну! Ми не знамо које у „Д. ЗГ." писао ону белешку, и нећемо да окривимо цело уреданштв>, али сио слоб>днн рећи онаке белешке не служе на част срп. штампп, нп њеаом достојанству. Под скромним насловом „тек да се зна" — онде се простоврша јавно денундирање — јавна еиијонажа/ „Д, Ласт може бнти уверен да таким белешкама неће далеко дотерати. о

и штампарским правплама и осећа-јоио мало новости, и то сврше до 10 11 јима човечности," да слагачи раде јЧас . а после су и они сдободни. 0арек> целе недеље. па даморају ра-Јстане само но један као дежуреи за дити још и у недељу и празнике, сваки случај. а тај се одмара су-

тра дан. Бива н друкчпје

свуда у свету, па

онда кад се и сами робијаши одмарају- Тако веле слагача и правг веле. Сваки човек треба да има одмораЈ Та|Ј:) то б(]ва а на одм >р има нарочато право рад- 1 . 1 јтако може бата и код нас, а кзд ник, човек којз се преко неле неде- , , ' |нас у „М. Новпнама" тако и бива. ље трудии мучи, чисто само за парче тт * ' , По себи се разуме да се раднацпма хлеба, а особито то право има штам- , . 1 . ПЛИ11З. овај рад. парски радншс, којјз ради онај оеако; тг I У осталом нису то слагачи к пи ситан, типав и досадан посао, као 1 ;раде у недељу н празннке. Има дошто те слагачки. I , . А ГГ , :ста служба које су свакидање, неТо нитање, дакле: да лн и слагача „ ' к ■ прекидне — служба на железнпда, треба да пма;у одмора, не нодлежи * ' ! 1 ' на поштп, на телеграФу втд. втд. никаквом спору. Г л Да завршимо. Раднок пма право сасвим д РУ га ства Р' се да се одмара, а уредници ииају право вз тога што радвпк има право ттл д а цлате па да, им лист издази сваки одмор, почае изводити, да уредкици да н. И кратко п јасно! немају право да издају своје новине| „Премеждвније," — Однекогадоба сваки дан, а ма смо чули умствовања.

ДОМАЉЕ ВЕСТИ Нов диет. — Свештенство жичке епархије удружило се и нокренуло свој орган, лист „Жачу". Ласт ће излазати у Чачку даа пут месечно с ценом од 10 дин. годиш. а ђчцима, у п ла. *

таквнх (бр. 65) „Даевни Ласт" постао је :Тако „нривржеа" н лојалан, да је Код <ж Гачо бпдо, мидц ии јо- тлК И ОИПШ МИНИСТрижа Н КрВ

дап европскн лнст не бамогао изаћи ним рођчдима Обреиовићевим нребапосле недеље н празнпка, јер тамо'цавати какО еису довољно привржени раднпци доиста пазе на своја права јер нвсу своје станове на Теразијама а недају да им се крње — за штојокатили мн »гобројпнм барјачпћима,

имају нуно нраво.

нити су се „грандиозно" осветлили,

Па ипак мн видимо како н највећишо пм је у прозорнма, место четирн европска ластови излазе редовно сва-„шкпљпла само по једна свећаца." ки дан. а много н два пут на -'ан/Ов ' >е лопста голема „приврженост,"

Краљево писмо. — Њ.В. Краљ Александер I. ннсао је матери Краљица у коме је м >ли да не долази у Србају. У писму се вели и ако њега као сина, јако боле, тз ипак мора јој рећцдаје сада не бп могао прпмита. Н>ен долазак само би отежао његов положај, а могао би му п за у будуће снречати, да њу, своју слатку мајку, ни у туђчна не може видети. Вели се да је Краљ Александер сам по соиственој нобуди, нанисао ово писмо матери, пошто му је најпре отац разложво како стоји цела ствар. * Одлззак. — Ауетро-угачсви иредставеик, гроФ Хенгелмилер узеће подуже одсуство п нћа ће чгш -у Иадпју да прНсуствује лову, који се тамо прирешје у част икдиском вицекраљу. У допломатскзм круговима ово дуго осуств > Аустро-Угарског посл1ника сматра се као последица пораза који је Аустро-угарска дииломација претрппла у Ср%ји оставком

опет готова галера, која ће одмах примати дужда, вас и његове ослободитеље, и после одвести! Али сад да пређемо ва налог! Узмите ово стакоце, Алканто у њему има неколико капи црнкасте течносги. Дужд има обичај, кад хоће да легне, да испије по један пехар вина. Алканто гледаше укочено Мема и узе стакоце. — Отвдите у дуждеву падату и суните ову течност у пехар из којег дужд пнје вино —• продужа Мемо. — Дужд мора попити ове капљице ! — Је ли отров — за име божвје? упита Алканто. — Будите без бриге! — насмехну се Мемо. — Саокојно ви суните те капљице у вино/ Ја одговарам! Дужд ће пасти веко време у несвесно стање, аии се ви ништа не бојте јер ћемо тим лукавством спасти гоСкодара! кад се пробуди биће спашен! — Опасна намера, монсињоре !

-— Остало је наш носао, Алканто! одговори Мемо сигурш. План је истина онасан, али тако мора бзти, и мора добро испасти! Ма смо готов« да пре умремо но што ћемо дати да се д/жд ногубн! — Послушаћу вас, монсињоре, ја ћу тачно извршити налог, али не одговарам за аоследице. — То и не треба Ааканто! учинте као што вам рекох! О о по ноћи, од прилике око једанајест ча<Јва доћи ћемо ја н Донато и ући ћемо у дуждеву собу под видом, да ћемо да се ихростимо од њега Он не ће да бега, и лн ћемо га на та) начан избавитн. Алканто узе стако^е, опрости се с Мемом, уђе у своју гондлу, врати се пијапети и унути се дуждвој палати. На Марковој пијан била је нема тишина. Бало је јављено нроду да ће се сутра извршити смртна ресуда над дуждем Ради тога огледала се велика жалост на целој вароши, на нарсу, који је свагда

у племенитом дужду гледао свога илемеаатог оца. Још иикад се иије вадела тако свирепа, така грозна вла^т тајеог трибунала као сад у овој првлици, када зшдеси најве! е достојанство у земљи. Нико није смео ништа о том говорити сваки се бојао уходн тајаог трибунача, које су свуда врвеле. Тај нов доказ о свирепостн тајног трибунала само је порећавао раздраженос/г светине. Алканто нролазећи кроз ходнике дуждеве палате срете свећеника Доминика, коме су очи биле пуне суза. Алканто уђе у собу дуждеву и затече га са свим мирна и утешна. (Наставиће се)