Мале новине

Краља Милана, за што аустрпјска штамиа н на гроФа т вари одговорност. **«< ИЗ БЕЈГА СВЕТА —Но«е немачке интриге у Швајцерокој- — Париска Југославенска Корегподенцпја доноси под горњии насловом ову балешку: Из Берлина телеграФтшу, да је руска влада договорн > с немачком, решила да предузме нове кораке код савезне швајдарске владе због тога што је ту скоро у Цирпху погпнуо један младп нпхплиста усљед опата с дпнамитсшм бомбама. По тој денеши велп поменутп лпст. пзгледа да Руспја п Немачка намеравају тражвти стрчге мере протпв содијалиста и нпхилиста, који су се на земљпште слободне швајцарске

Овде ће нам добро помоћи неговање цвећа у с >бама, чиме се ваздух овлазкава н свежп. Цвеће као и биље у опште, испарва помјерну количину воде а особпто ако пма велико лиш-

ворист чахтевала да се број округа смањи, тако псто пеоспорно је да ће ово укадаље ноједиипх округа нанеги големе штете помеснпм ингересима ваших грађана, а нарочато овнм местима која су до еад бвла окружне вароша, а сад то губе. Хајд рецимо'за Смедерево, онаје трговачка варош, држаће се и даљ?. како тако, али накиа судба чека Кљажевац, Алексинац, на п Јагодисклонплп и У; а карочито Г. МиЛановад п Л.ознпцу?! , Алексинад и Књажевац и иначе репуолпке. Поменути лист вели, * а су већ пропали (^ ле! Ј СИИ ац З б >г обпму !,вај берлпнска глас пзгледа су ласка железч., а Књажевац због замњив тпм пре, што цео свет зна дајтвореве границе бугарске а обадва су берланске власги често бпле хва- 3 ^ ог Р ата — са Д пх 0В1 дотући. тазе, да имају добрих одвошф Ј Сви с ^ сш к Р а ' еви ' све с Р пске

постојалп Јакс разлози, и мп не можемо рећп да је рђаво што је број округа смањен. Сад да ли је баш ваљало укинути оне округе који су укинутп, или је ваљало њих оставнтп, а укинути друге неке, то је иитање на које се ; ће јер се на њему налазе отвори можз датн тачан одговор само ондаЈкоје се вода испарава. Колико веде ка-1, имаднемо карту нред соб>м(миј вел 6иљке п да 24 сахата ћемо се постаоати да план те поделе донесемо шт> пре у пашем! СК0 Р° се Н!1 ве Р 1вата можз. Добра латгу). јлпна може за дан да испарп аков'је Но ак > је неоспорчо да је општа воде. Биљке, које се у собама негују,'стир Рмањ. иснаразају помјерно још впше, буду-јЉубисава, ћи се у топлоти негују па се чешћејР,' П1ант .сћа.

још има свих од почетка-ове године, „Ђаче" од нрве годипе продаје се повезано ио 1.20 дин. За све остале земље „Ђаче" стаје 3 дин. годишње Пчсма, претнлату и рукопнсе трекроз ба слати само у илаћеном ппсму уреднику у Наш.

взвесним рускпм теорпстама. У Фран

јВароши (а нарочпто оие које су у

рлтоппма за незаввсност највнше жрцуској, велп, мисле да Немачка наново твовале заслужују, имају право да намерава да чпнн тешкоће швајдар- траже да влада, в >дећи рачун о -ској владп. јопштим интереспма, не заборавља п њпнр меане пнтересе, а нарочато *ј&?—; јда се за љублв опште ствари не ирекољу сасвим појединци. Оне варошн, које губе укпдањем округа., имају право да траже од Длкле и то је свршено, одрећено је владе да пх чнм бало другнм на-

УКИДАЊЕ ОКРУГА

којп ће се окрузи укинути.

(кнади, кад им одузима, досадаш^у

Та је судба постигла оне округе: улоГу окружннх вароши. Било шко Кважевачки, Адекснначки, Јагодин-Јлом, било војском бало подизањем ска, Смедеревскч , Рудначкп п По-;угле»них д л бдра или ма чни другим

дри ;ски — шест! Ствар је од значаја, с тога ћемо вроговоритп о њој. Оза садашња управна подела, како е« Србпја данас делп на окружја сстала је у главном још из турског доба Садашња наша окружија т> су старе нахије. Кад се Србпја бслободила, нахпје су остале у главноме омеђене као што су и пре бпле, само што променише име. Угледајући се на Русе, ирво их назваше „нсправиичества" (но то пме вије ип унпо у народ), а после се „исправничзства" нретворише у о кружја. У „Уставу књажевства Србије" од 1838 год. први пут је ааконом угврђено да је „Сербија састављена из 17 окружија" (чл 61). Доцаије наше колено извојевало је још 4 нова окружија, и тзко смо ииалп 21 округ. Тако је било до новог устава. Новвм уставом (чл. 5) наређено: је „Краљевина Србија дели се на 15 округа." Ту уставну наредбу ваљало је взвршити. Пре свега за нову поделу ваљало је пзрадити карту. Тај је посао поверен стручним људима и већ је свршен. Карта је направљена а по аој, како рекосмо, одређено је да се шест округа укине. Ти ће окрузи бчтв. раздељени и нридати околним окрузима. Како је извршена та подела, и куд које место сад иде и прапада, видеће се кад овде изнесемо цео оиис и план ове поделе. Овде ћемо рећн само толако, да је, при заокругљивању округа, свуда паженн да подела буде што ириродвија, да неком округу припадну она места којима је то згодно по самом земљишту, по расположају брда, река п т. д. Свама је познато због чега је број округа код нас смањен. За то су

гек тпм местпма треба датп неке накнаде п помоћи пм да у тешкој борбн не пропадну са свим. Ми мола*о пријатеЉе пз тпх ме; "та, у њином рођеном интересу да ор 1масле добро о овој ствари, на сами да проуче и иредложе како би се п чпме би се могло иомоћи њичим варошима, дч што лакте поднесу овај губ ггак. А наш лист стајаће увеа оторен за иретрес ових иитлња.

— „Босанскз виче" 4. број изашао с овим садржајем. Слпке. МапаПјесме; Нр>лећу, од Шта је пјесма? од А - Зимње подне, од С.

залпвају. Али, треба се чувати од|Д. Мвјалковића.

У магли п Сличиост, од Ивана М, Потовића. Приповпјетке: Каљавп опанцп. Наппсао Сретен Д гнчпћ. — Каменис, приновпјетка Всев. Соловјева, с руског. превео С. М. — Поука: Дубровнак Пише А. Стрпжичпћ. — Српскенар. умотвориие: Ж нидба бега Г шчевића, пјесма херцеговачког гуслара, забаљежпо Н. Н. Херцеговац.—Листак.§„Босанска Вила" излазп у Сараје;ву сваког 1. и 16. у мјесецу, а дојноси у сваком б >ју по дваје слаке /. ад До ,';е вр _ме да се ц (1 ј еаа ј е за ске К р а ј еве на годпну 4 Фор., на по године 2 Фор. Ђаци добивају ласт у пола цпјене Прет плата и рукоииси шаљу се на уреднишгво. Ринопису се не нраћају.

цвећа које јако мприше, а таково зимп мало цвега. Одвећ мирисаво двеће много шкоди а особкто ноћу. Љснато и бе?мирисно цвеће добр > је због тога што нздише кисеоник, са којим се ваздух у собп нобољшава,

СМЕСИЦЕ.

у Холандијп, ондај.

Харингв, лове харинге се овако радп, IIнво се само два до четпри бурета наиуне и усоле, па се пошље у Холандију. Кад .»ађа тамо ирпспе одмах се иошље једно буре, које је красно цзећем н барјачићима окпћено, краљу на дар: краљ обдарп л>вце са 2000 дпнара.

-05-

ЛИЦИТАЦИЈЕ

А она, друга оурад продају се иа^ — Начел. среза моравског окр. јавној лвцигацвјп и то п-> скупе нов-^лесвпн. 5. апрпла продаваће пмањз це. Једна харинга плаћа се но 4 дин.јАлександра п Г Б фђа, бр. Стојковића ирва харинга сматра се као иај-Јвемљ нз СтЈблина. красни, дар. — Начел. среза посавс. окр. ВаДућани у којнма се продају ха-љевеког 6. априла продаваће имање ранге окпћенп су цвећем п зелени-Глпгорпја Нешићч, земљ, пз Скеле. лом. По улнцама је_ велнка жпвост 29 Марта ммање Петра Ненадпћа из сваки се радује и веселп. Оореновца — а 26 марта имање |Многих лпца у Ниромаиу,

Начзл. среза пчињског окр. -јврањског продаваће 20 аирила има|ње Милосава Сганојеваћа, општ. пи-

СЛУЖБЕНИ ГЛ.АСНИК „Срп. Нов, к од 9 ов. м. доносе ова решења: — Одобраза се, да се за исплату грошкова управних властн п њахових служчтеља, за оба иолгођа 1889-е године, покупи од свпју пореских глава по две паре дпнарске надинар порезе за свако поглође,

ПРИВР ЕДА — Цвеће за здравље. — Дечњици су се одавно уверили да [савршечо сув, топал или хладан ваздух шкоди здрављу, јер плућа дражи, а удисавање врућег ваздуха има такве исте последице као кад би непрестано уднсавала врућ ваздух из фуруне, Често се дешава, да се ложењем а особито пзнутра ваздух тако осуши, да на здравље мора шкодљиво упливисатп а то је често узрок свакојакпх болести.

Лек против леност --У казне-1 иом зав >ду у Амстердаму употреб-ј 1 љују тамошњи чнновницп врло радикаланлек против лењпваца — апсе- са Р а пз ® аае ипка. Кад иекп од тпхапсенпка неће' да ради онда га затворе уједну ве-/ лику собу. Соба ја са свиј'у страна ■:атворена, само одозго има олук кроз' који се вода слива. Сем тога у соби Г ЈЈ ев ; 20 ма Р та п Р () Д аваћз имање има један шмрк за избацивање воде.!^

■ Начел. окр. јагодпнскег 5 апри! ла продавађе пмање Радовша ^Стојчевпћа проте из Медвеђе. — Нечел. среза гружан. окр. кра1рта продава! |Марка Глишића, из Чумича.

Кад апсеинка затворе пусте воду одозго па још није било случаја, да'

СТЕЦИШТА

који од апсеника н ИЈ е црпао ону воду| _ Суд беогр _ тргов _ скину0 Ј е која с тавана пада, да ганеба угу- С1ециште с имања Азрјела Албахара шпла. После овакове две три иробе, трг< т Београда.

ти лењпвци иостају добрп радници

КЊИЖЕВНОСТ Изашао је 8 број „Ђачата" са две оригиналне слике и овом садржааом: 1. Поздрав Александру првом краљу српском (иесма); — 2. Дедина приповетка о „мученицима" (наставак); — 3. Млади орач (месма); — 4. Калемњење; — 5, Међедовић (свршетак); — 6. Ој Босно (пеема); — 7 Књижеваи огласи; — 8. Добротвори — 9. Решења; — 10, Ребуси а ра. чунски задатак. „Ђаче излази двајест иута у години са најмање две слике и одабрапом садржином. Стаје на годину 1.60 дин. а аа по године 1. дип. Бројева

— Суд окр. ваљевско отворио је стециште над имањем Милорада Поповића — Илића мех. из Ваљева и Јована Сте®анивића трг. из Ваљева. — Суд окр. књажев. ^скинуој је стециште с имања Ђорђа Радовановића трг. из Књажевца. — Суд окр. иарот. дигао је стецишге с имање Ђирка Костића тер Из Беле Паланке пошто. не зна где је«^иоа&=- —

ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА Праг г. Д. Живковићу. Дугујете нам иретплате за 4 мес— 12 дииара; Л.ист вам се шаље од 1. Марта молимо за скору исплату.