Мале новине

о сметаама, које стоје на путу проширењу наше штампе, и отвара се пут изјавама, како да се тим сметњама стане на пут, те да нашп листови пролазе материјално бар тодпко, кака бп осигуради себи егзистенцоју и на тај начин успепшо вршиди свој свети п кориснп задатак обавештавања и ' донотења истине. Корнстећп се вашпм позивом, да вам вашп чптатељи саопште шга мисле у том погледу, дозаодите ми, г. уредниче, да вам и ја свратим пажњу на један пут кадостижењу тога циља. Нема сумње, да је брзи и што краћв саобраћај пут, којим се најире додази до праве обавештеносги, сазнања истнне п Факата, којп се у вз весном моменту десе. С дана на даа штампа у еас ночиње да узима све одређенији о<5лик, она постаје пстипска дневна иотреба чигатеља, коју савесао и поштено подмирпвата од користн је и штампи, и читатељима п правоме схватању стварн. Да би се тај задатак постигао, нуж на су што бржа саобраћајна средства, бар за она места где је то за сад могуће, те би се на тај начин постигдо да се јавно мнење, које је у уставним земљама меродаван Фактор дугпм изостанком усдуге штампе не заводи с пута правог ст^ња сгваро Хоћу да рекнем, да ,је за правидно схватање, оцену и сазнање Факата у датом времену нужао, да се о тим Фактима сазна шго нре, како о њиној исткнитости тако и у погдеду могућах разноликих мишљења о њама Ми хвада Богу, бар за већи део Србије имамо железницу, којом би се тај посао могао врло успешно вршити а не вршп се. Мислим, да би наша уредништва требало своје листове да шпљу што је могуће раније, а за места, која леже дуж железначке пруге то је могуће само кад би се пошта експедовала У ЈУ Т РУ сабајле а не доцније, те да нам новнне стижу скоро у исто доба као и пре, кад су пх носиле чезе. На тај начпн постигло би се, да места дуж железничке пруге не морају читати взвештаје о нашим и страним догаћајама вз страних листова, које добијамо најмање на један даа пре нашнх. Али и кад би се то учинило, има друга једна незгода и то за оне чи татеље, који су се претплатиди к на пошти, међу које и ја спадам. Обично бива да ваш лист рааије добијају нретадатнаци. који су се непосредно у уредништву претплатиди, од оних, који су се претплатиди на пошти А то свакојако додази отуда, што ви шиљете дист за ваше нретпдатнике првим возом док то неможете учинити зан>штине претнлатнике, јер воз полази око 7 сати У ЈУ Т РУ а пошта се отвара и прима лосао твк у 8 сати Ја држим да би се томе могло номоћи овако: Да централна пошта јави своме Филпјаду на железнкци, кодико и где има претпдатника дотичног листа код поште па да Фидијад експе-

дује лист,;заједво с онима, који се шиљу за нретпдатнике, претплаћеие неносредно у уредништву. Или. ако се не ба хтедо то, онда да се у централној пошти одреди дежурни чиновник који би прдмао новине дотичног дана и још пстог дана првим возом експедовао их. Тиме бп бала учињена услуга п уреднпштвима п читатељима. ја вам ово напоменух и у вашем и у нашем интересу, а до вас стоји хоћете ли предузети кораке код надлежних д" се овај мој предлог и

оствари.

Ђ. Н.

Н А У К А Подражавање смрт»«. — У нашим се народним песмама спомињу јуиаци, који су умели, да се пачине мртви, п који су умелн у том стању да пздрже п најжешће болове Алн и изван круга поезије, аоуздано сезна да је било људи, који сј се врло вешто знади представнти као мртвп Л.анцизп вели: „Осуђеници да избегну заслужену смртиу казну учане се да су на преч?ц умрли и добију бдеду п мртвачку боју, кадећи се неко време на упаљаном сумпору; вежу јако мивгвце, да би пзгубиди пулс на^ рукама пвју којекаква наркотнчна! ппћа и обуставе дпсање за који трену-. так 1 ) Кирдан сномиње некаквог све-;

ком; али врдо лепо може при штиркању кошуље да послужи миликерц свећа. У кувани штирак ваља додатп од ове свеће да се растопи н онда штиркати кошуље. Овакове кошуље буду сасма глатке, светле, круте, а пра том се не прљају тако лако. Добро би бпло да покушају наше домаћице. 3 а б а в а

СМЕСИЦЕ. Увоз и извоз барута. — Зна се да је држава тек у прошлој години узеда у своје руке производњу и проадју барута. 8а чудо, да баш отадк вредност увоза барута преставља цкФру скоро девет иута ееКу од цифре извоза. А, напротив у годинама 1884 — 87 увоз је био по четири и пет пута мањи од нзвоза, кад је произво дња под извеснпм условима бида остављена радњи]сдободна иозив.а Иросечан увоз барута зм четирн претпосдедње годиае био је око 10,000 дин годишње, док је у 1888. сведев на 5000 дин. Иавоз пак био је овакве вредности: 66.900 дин. 49.800 " 81.900 а 28.500 « 616 14

Књнжевни огласи:

1884= 1885= 1886 = 1887= 1888=

просечно по 56.775 динара годишње Мадом извозу на сметњи су биди

штенвка, којн је могао, по својојј многи узр 0 дц, по најгдавиији тај што вољн да дисаље п куцање срца обу- Д р Жава тек с јесени приступи прво-

стави и да буде неосетљив премај ме П0СЛ у дејству ватре: „Раггаћгг <1е дпо<1ат барута. ргевћу^его, ^ш, (јиоИек уо1е1 )а(: : . јасеи1 шогЈиив а1)8 (.|1:е апћеШи. пес зоћгт уеПсап!с8, 8е(1 е! ргипдепЈеа поп »енМећа!;.) Чувени парискп полицај, а нека дашњп доно ,, Вндок, прича у својнм спомениц ма, да је познавао некаквог апсеника, који се дивно знао начн ннти мртвим, кад год је хтео да добије одакшање у његовом строгом затвору, и тако је вешт био, дд му

у производња и нродаји

Извоз барута искључиво је сведен на Бугарску н Турску. Две трећине вредпости оВЈга долазе на саму Тур ску а једна на Бугарску.

ШАЛА

Изашао је из штампе: Г Л 1 С Н И К Српског ученог друштва КЊИГА 68 расправе и други чланци. Цена: 2 дианара] У Београду 1889, у штамнарнји краљевпне Србаје; на иродају у књижарнпци В. Валожића. — Велпка 8ина, стр. 390 или 24 х / 2 таблка. Преглед садржине. 1-о Новп статнстпчни прегдед Финациског стања Србије у год. 1880, 81 и 82. Од Вдадпмира Јовановића. — 2. Ка&о су се шириле међе српској држава за владе Стевана Душана, н обдасти његове царевине. Од Дим. С. Јовааовића — 3. ТТрилози за синтаксу српскога језика I. о падежима без пред лога. Од Пере II. Ђорђевића. — 4. Анадизе српскнх минералних вода. Од С, М. Л.озанића. — 5. 0 тачци тонљења и кристадном облику днФенидтијока рбамида, Од истог пиеца. 6 0 дејетву смеше азотне крселине п бромводоника на неке ароматичне амине. Од истога. 7. 0 гзналажењу жпве и сублимата у токскиколошком испптивању органских матерпја. Од д-ра М Т. Л.ека. — 8. Прилог к историјн наше средњошколске књижевности. Од дра Ј. Туромана. 9. Изводи пз занисника. Гласник 69. у коме су опет расправе и други чданци, штампа се у ведико.

нису веровади, и кад је умро, већ су га два дана после смрти држали у гвожђу. Енглез Гордон Смит наводи за пример војника, кеји се д®ста вешто начинпо мртвмм, и когајелекар познао да се претвара, што је јако грчио дојњу вилицу, кад је лекар покушао да му уста отвори, и што је ђппио, кад му је било припрећено, да ће бити опржен врућим гвожђем У свакпм придикама неће бити тешко, да лекар истину дозна , ако истражи најобичније појаве, који ваступају пссле смрги. Код криваца осуђеквх на смрт, код ратних заробљенпка итд лекар мора на свашта пазити, па и кад умру да не бп нехотично бжо јатак, у њпховом бегству.

Циганска досетљивоот —■ судија; признај што си учинио па ће ти то сдужпти као олакшавна околносге јер ко своју погрешку призн! пола му се опрашта. Цига. — Ама, господине, ја сам чуо кој човек ништа не призна онда му се све прапп а. — Извуклп мацке, хоће да бију цигу. Он се обраћа старешини: можеш да ме бијеш господине, у твојој је руци, ади је сам чуо да је мир најбољи.

-€»-

ПГИВР ЕДА За домаћице — Наше домаћице обично штиркају кошуље само штир-

1) ^апс!81. Орега. 2) Сагс1ап Ле таиеШ. е1е.

Интересантна књига: БЕ0ГРАД1У ТАМИ од Тасе. Ј. М. Изншда је трећа књига. ДЕЦ А РОБИЈАШИ цвна I дин. Велпкп кримпнадитет деце — то јеједно од највећвх зада за пресгоницу. Дете, које већ у тринајстој години одлази на робпју, не обећава код наших поправних средетава, ни колико сигурност окодина својој У овој интересантној књази сликају се појаве п места у нашој престоницп тако, да привдаче нашу нарочиту пажњу. Свака свеска књаге „Београд у тами" чанп за се цедину

Београд. 53,4—10

књижара В. Ва*ожића

Изашда је аета свеска ФАСЦИКЛА ВРОЈ 113 Поруцбине ваља упутити г. Андри Пурићу, књижару, који је сада издавач Фаспикле. Поједине свеске могу се добити у свима српским књижарнвцама Стева П. Видаковик

овај час извађене су ИЗ ШТАМПАРСКЕ ФУРУНЕ ЈОШ СУ СА СВИМ ВРУЋЕ ВЕСЕЛЕ ПРНПОВЕ ОД АБУКАЗЕМА Са овим комадпма, намазаним хум0ј )истпчнпм путером: Реч две унаиред. — Млада удовица. Хумористичниа нриповека. — Сретна забуна

КЕ

весела приповетка, ал пуна т?ге п жадостп. — Сграгина освета. Истиниа прпповетка, ад пуна којекакве лагарије — Мајчин младожења. У аотеру ! Ирпповетка пуна бриге и зебње. (Чисто се нисац каје што ју је написао). —- Лосле хиљаду годпна Два Вадња дана. — Уд есили су, заљубљена прнповетка. — Једак ио један, Приповетка пуна сватова Књига је штампана на 8-ни и има 25Ј сгр. Цена је 75 новчића а кз даде 1 ФЈр. добиће уз књигу још и 25 новч. у готовом новцу. Преподавцима дајемо уобичајени рабат, да не газд злбадава бдато. у Београду 4. Марта 1889 Филпјала књижаре БРАЂЕ М. ПОИОВИЋД 47,2 — 3 Васина ул. бр. 17 преко одцентрад. поште.