Мале новине

гчУ

ВРОЈ 87. Н

тода

5«-о<

иовмћ" \рз&

УТОРАК 14. МАРТА 1889.

ГОДИНА П.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН «=«8Ф8г» ЦЕНА ЗА СРВИЈУ : На годииу 12 ди -ара На по годиие 6 диаара На 3 месезда 3 динара Месечио 1 динар ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ : На годину 30 динара На по године 15 динара На 3 меееда 9 динара 1в ретјт јојјшг. СВАКОГ I. 10. и 20. ИМА ЊИЖЕВНИ ДОДАТАК

МАЈ1Е НОВИНЕ дневни лист за свакога

П ретплата , пиома и рукописи ШАЉу ск В ласнику М алих Н овина" — С лавша. В рачар. Може се претллатити и нод свију пошта у Србији. ДЕНЕ ОГЛАСИМА На првој етрани од речи 10 пр. д., а на четврго.ј од петит реда 10 пр. дин. шхјгс 2е1т1јш

За свако оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.

'•УУУУУУУУУУ У^-У-УУ-У-У-УУУ>.-У^.'УЧ.-УХ-УУУ-У>.>.-Л.'У^УУУ-У-У-УУ- У>.'У , У У УУ>,>*УУУ>."УУХХ%.-У-У^. , УУУХУУУУЧХ'УУЧЧУХ.Ч

ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

БЕОГРАЂАНИ! Хоћете ли да тујете славуја у гори, поносног турбача, веселог 1ајдаша или српског тамбураша или, пак, невиног овчара с Фрулом (све на вијолини), — дођите код „,Уједињења" , д.г вас провеселим, јер сам кратко време овде. 59Д—3 Мија Јагодинац

ДНЕВНИК

КАЛЕНДАР Православни: 14 пр. Венед кт Католкчки 25 Сунце излази: у 5 ч. 46 м. а залази у 6 ч. 1 м. Мене месеца : Поеледња четврт 13. у 3 часа и 41 м. ио подне.

К У Р С

НАЈНОВИЈЕ ж е н с к е СУНЦОБРАНЕ великом и особито лепом избору ДОВИЛА ЈЕ \ ГАЛДНТ.-СРПСК0-110М0ДНА т грговеш-А сте ннколит1л Улица Енеза Михајла. 55,5—10

Дукат. . Наиолеон

5.71 8.60

БИЛЕТЕН РАЋАЊА И УМИРАЊА 10- и 11 Марта 1889 умрли. Јидена Церемовиј) удова. Нетар снн ЈозеФа Фридмана, Јошка Карди. Коета спн Адама Томашевића оСућара. Милева Миловановик ив Кнића. Нела ж. Јована Јовановића ковача. ЈозеФ син. Христо«а Мајера кочијаша. Ј осиф Шостерски иоеластичар. Ред цензура по новчаним заводима Привидегована народна банка, понедел.ак. Гледа и петак. Бсогр. кредитни завод уторак и петак. Задруга ва ме^усобно иомагање и штедљу понедељак и четвртак Српска кредитна банка понедељак, среда 1 петак и субота. Ред примања по министарству Министар унутр. дела: еваки дан пре по| дне од 12 1 чаеа пре подне. Мин. иностр ДЕла : четврком од 11 — 1 ч. п( е нодие. Министар војни сваког дана од 11 — 12 ч. сем недеље и прааника. Мин. правде: сваког дана од 9 и по часа до подне.

Мин, грађевине; еваки дан од 11 — 12 ч. пре подне. Мин. просв. и дркв. дела петком од 11 до 12 часа пре подне. Мин. привреде, суботом од 3—5 пе псдне. Министар Финанције уторником а петком од 10—12 пре подие. ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Конкурс. — При срн краљ. ботаничкој башти у Веограду ЈПраа:њено је место стручног баштована, коме се, норед стана у башти и огрева, плаћа 2000 динара годишњс. Ректорат Велике Школе нозива све кандидате, да му се с документима јавенајдаље до 25. ов. м. Сваки кандидат треба да има динлому стручне школе и да је нено време практично радио у ботаничким баштама. Иошв. — Шгаб VII. београдске пуков. окружне команде позива све регруте двогодишњаке,који су 1888. регрутовани за стални кадар, а тако и оне, који су раније регрутовани а ма из кога узрока до сад нису упућени у стални кадар да одслузке рок, да јој се 19. о. м. јаве, иначе ће бити кажњени према одредбама закона. Дочек. —Утврдо се држидаће сеЊ. В. Краљ Милан за који дан кренути на далеки нут и да ће нрво у Цариград, где га по гласу брзојава, већ чека гостопримство Њ. В. Султана. За Цариград су два пута — или на Солун, на од Солуна морем; или краћнм и бржим путем цреко СоФије, Пловдива, и Једрена. Сва је прилика даће Краљ

подиетм

к р а л> и ц а i 0 1 и

или

ЛОВАЦ ШРТБАДА 7 ВЕНЕЦШ

герол^Л:.^:^:

из

ИСТОРИЈЕ МЉЕТАЧКШ РЕПУБЛИЕјЕ КЊИГА ДЕВЕТА ПРЕВОДИ А. Ж. Ш1ИЋ

(Наставак)

(259)

Наста гласпо одобраваше. Неки стадоше бацати капе у вис, други су играли а сви су пријатељски стискавали руку Јакопу. Начта неоиисана радост. — Још нико отуд не зна, шта се десило, — заврши Јакоио своје казивање. — Идите дакле кући и не говорите ником ништа о томе што сам вам казао! ЈБуди иосдушаше Јакопов савет и ра-

зиђоше се радосни и задовољни својим колибама. Јакопо причека док се они разиђоше па се онда упути СтеФаниној кућици. Већ беше два часа по поноћи, но^ пролажаше. Ловац мртваца отвори баштенска врата, дође до куће, која је била, мирна и мрачна, па онда отворн врата од куће. Зачу бесну вику. СтеФана је нроклањала и беснила по собици. — Јаконо! — дерала се она. — Проклети лупежу? Ловче мртваца? — Охо, — прогунђа стари Јакопо. — Омекшала је мало како ме зове. Он затвори за собом врата и уђе у собу. — Не лармајте толико! — викну он, — Ево ме, шга ћете? — Пустите ме! Зар да полудим у овој проклетој јазбини? — одговори СтеФана сва зајапурена од гњева. — Од вас зависи, јер ћу вас одмах пустити, само кажите где је адмирал ? одговори ловац мртваца, — Што не признате? — И ви сте истина луди! Зар ћу ја напустиги мој златни сан? — Хм — а зар не знате да бисте нов златни мајдан нашли, кад бисте признали. — Како то мислите, ловче мртваца? — Па мислим, да би вам и адмирал давао лепу сумицу, кад бисте му помогли да се избави. — Охо, то је неизвесно! — узвикну СгеФана. Па како ви мислите, —- одговори стари Јакопо. — Нисте се још предомислили! А зар не знате да сте затворени! — Куга вас појела! — узвикну Сте Фана бесно, — хоћете ли отворитн или не? — Е, СтеФана, баш за то не ће ме куга нојести, што ви желите/ — одговори ловац мртваца мирно. — Ако вам се доиада ту у ћелији, онда добро, останите! Ја ћу сугра на ноћ оиет доћи и — — Јакоп— узвикну СтеФана. — Ну, на шта је? — Оканте се тога, нустите ме; гладна сам и жедна већ! — А зар не знате, да то зависи од вас а не од мене? — Да ме убијете не ћу вам то каза«