Мале новине

узети овај последњи нравац. Вуде ли тако, онда имамо вести из дворских кругова бугарских, да ће у Цариграду дочекати Њ. В. Краља квез Кобург и -редседник буг. мин. г. Ст. Сгамбулов; причекаће га као драга госта, и пропратити га кроз своју зсмљу с великим почастима. Одлучан збор. — Цела наша г.еликошколска омладина 19. ов. мес. у недељу пре подае држаће у В Школи свој јавни збор, накојемће решавати о оистанку друживе „ Побратимства" на В. Школи. Дружина в Побратимство" притерала је већ крају своје нропасти и на овом ће збору омладина решити хоће ли та дружива да се укине или новим бољим заузимањем да оживи. Личпе вести. — Од неколпко дава баве се у Београду г. г. Саира ГоачевиЛ, познати књижевник и журналиста, и Стева В. Поиовић књижевнмк, уаравник Текелијанума уПешти. Истервн. — Какочујемо, с Велике Школе истеран је ванредан ђак Љуб)мир Рајић, о коме смо јавили даје направио онај скандал са секретаро.м В. Школе г. Посниковићем. Нова слика.— Најновију дивну слику г. Предићеву, „Восански бегунци", кчја је била изложена у Грађанској Касани, ФотограФски је снимио г. Паја Јо^ановић Фотогра® и иродаје се комад по 2 1 / 3 Д- Оригинал ће за који дан бити у Паризу, он ће ту бити изложен за време париеке изложбе Он ће ту бити изложен у уметннчкој дворани, која је оишта за све и судећи но успеху, с каквим је слика изведена, ми не еумњамо, да ће она наћи свога куица и тако ће овај дивни производ српске руке и ерпске душе утонути, изгубити се, за нас ће за навек ишчезнути негде у незнапој туђипи. Истина, за нас може бити само дика да српскл умотнички пропзводи могу наћи љубитеља в добрих купаца и у широком јевропском свету, али тек не можемо да не жалимо, кад помислимо да би тој слици право место било у нашој галерији слика, на коју би једном аећ требало да почнемо мислити. Пут у Русију. —О^лазак државног саветника г. Васиљевића у Јалту, где се бави Краљицч — мати, до сад је

тумачен од разних руку. У почетку тврдило се као поуздано, да му је стављено у задатак да представи, како бк нсзгодан био долазак Краљичин у ово доба и да настане код ње да то бар за сада ве чиви. После се додвло, да је г. Васиљевић уз то још нонео и писмо Његовог Величакства Краља Алекеандра. Но о ииему се тврдило, да је обачво и да нема политичког значаја, За тим се разнесе но страиим иовинамз, које добијају хрину из нашег ирес-бироа, да Краљево писмо садржи молбу магери да за сад ги по што не долази у Србију, јер би могло створити младоме Краљу велике непријатности. Пре 2—3 даза веети из нашега пресбиреа у „П. Лојду" и другим листовима порекоше да је нут г. Васиљевића у опште имао ма какав политички значај , док најпосле не стигоше и најновије вести које гласе, да ее г. Васиљевић изразио како ће и Краљица и митрополит Михаило најдаље за по мссеца бити всћ у Србији. ТаКо бар телегргфишу из 0десе пољскам листовама. Овде би каква исправка баш добро дошла да се бар зна шта је. Краљев пут. — Чује се, да се Њег. Величанство Краљ Мнлан неће кренути на иуг пре краја ове недеље. Умро. Јуче у 10 часова нре подне а иосле краћег боловања преминуо Је Јован Николић — „Чокејић", адвокат општине београдске, добро позпат ка.) б. члан , Великога Суда* који са осталим окривљеним друговпма за „велеиздају", невино протамнова у злосретној гургусовачкој кули. Овај честити сгарипа шје умро у високоме ноложају до каквога су, после тамницр, и хтели и умели исиети се остали другова његови. Увређени нонос ретке савесности једнога „ великог судије а (још у он(' време, и без незавиености судијске^ не могаше залечити себи рану тешке увреде, која му неправедно би нанета, и он не хоћаше по нова закорачити путем иродужења чиновничке каријере. И са других леиих особина у људскоме карактеру, е каквима је и у гроб легао овај честити човек, заслужио је, те ћемо у једноме од идућих бројева проговорити и коју више о њему и његовоме животу.

Погреб биће данас у аодне.

3 часа ао

•ј- Оаомад предати су метери земље носмртни ^остаци једне старе добре сриске душе, вредне помена са лена гостољубља српска и са леиих врлина својих као српска домаћица, као српска мајка и родитељка, која је доживела и четврто колсно своје. Пошто је цео век нровела у раду и цео жи

нимљиве и веома карактеристичне околности. — Либерали мењају свој програм. - Што? Па промениле ее прилике, еастале друге околности. Лепо, али у ком га правпу

мењају? вот иосветила цородици свошј , скон- Како у ком правду ? чала је у дубокој сгарости ожаљена 1 Ево како : Кад једпа странка децом, унучићима и праунучићима ево- 1 мења свој програм, онда то мсим као и свима онима, који су имали | њање миже д а буде у главноме

ирилику да позиаду добру баба Мацу,, ИИП1 „ КП ташту г. Милан * Ђ. Милићевића. Лака 1 ' јој црн >. земља и бог јој дао у рају насеља.

Или га поткресује , сужава, своди му захтеве и у опште гради га шго подеснијим, како ће га што нре и што лааше остваритн, увести у живот. То је један начин мењања. Други је начин да се нрограм шири, множи, додаје, праве га те је све већи и све претенциознији — све више тражи, а по томе све је даљи од могућности да се оствари. Први случај обично наступа код страпака, кад из опозиције дођу на владу, те им ваља остваривати своје програме. Други случај настаје код етра« нака, које силазе с владе или тек улазе у опозицију; где знају да им неће бити у власти да могу и остваривати што траже, па с тога траже што више и што крупвим либер. нрограмом", из врло ј ни ј е , с планом да се тако боље нростог раалога, што у овом про ј допадну. граму налазимо многе и многе Црви начин мењања нрограма ствари којих у староме нема, које | неиопулараи је, на њега вичу као „познати" стари програм

НОВ У1ИБЕРАЛНИ ПР0ГРАИ „Срн. Независност" у свом 29. бр. од 11. Марта донела је нов либерални ирограм. Истина, она не вели да је то нов нрограм, но каже да је то либерални „ иознати ирограм дакле програм стари, па либерална страпка, сад само ,,с ногледом, на зн мените политичке догађаје и извршене иромепе".... „нашла .је за потребно да поново прегледа допуни и потврди" тај „свој поз нати нрорам." Но и ако „Срп. Незав." тако вели, ми ћемо ипак ово звати „но-

нознаје. Е пе само

и не што Је овде тих ствари много, но- су махом све тако замашне и значајне, да целоме нрограму дају други дух, други правац, други смисао једном речи стварају — нов либерални програм. Овај нови либерални програм од важности је и ми ћемо га претрести првом приликом. Сад да свратимо пажњу само на неке за-

на издаЈу и неверство начелу. Други је начин допадљив. Обичпо с<; говори: ,,помисли, умерењаци, па докле чак и они терају". Ето у каквом правцу, у главноме, могу да се мењају и допуњују програми. Па у ком су правцу либерали „допунили" и „потврдили" свој нрограм? У овом другом. Ево у чему је ствар. Либерали су одлучили да прегну

тиТТа сам се заклела! Зар ме наморавате да погазим заклетву? — Знам ја, СтеФана, да пе поступам с вама неправедно, јер таква заклетва, какву сте ви дали, противна је и богу и људнма! Покајте се! Недајте се заслепити златом. Ви чаните злочиначке ствари! Још има времена да ту тешку ненравду понравите — — Чувајте своје речи! Не досађујте ми вашим опоменама. Узвикну СтеФапа бесно. — Онда скапљите ту заједно с вашим гресима! — одговори стари Јакопо зловољно. — Нека буде тако кад не ћете друкчије! Једно вам само кажем, ја ћу вас ириморати да нризнате! Видећемо ко ће од нас дуже издржати/ — Чујете Јакопо, да ћу вам десет цскина, и ако су ми врло ммли, само ме нустите/ Шта ви имате од тега што иснитујете за адмирала? Нико вам за то неће ништа дати! — Зар ви мислите, да ја то чиним за новац? Ви сте еироти, ловче мртваца, за један цекин морате дуго радити! А ја ћу вам

дати десет жутих цекина, само ме пу-

стите! — Ваталите ви то! Не тражим ја ваш грешан новац! Ја сам и остаћу радије поштен у сиротињи! Тако ја мислим! — Онда сте красна будала! Зар бар пе помишљате на своју кћер Нелу, за коју се морате бринути! — На Нелу? За њу сам се ностарао, — одговори стари Јакопо озбиљно. За њу се не морам више бринути! Св. Богородица ће се за њу старати! — Дакле је умрла? — Умрла, јест! А за ме се не морам никако бринути, ја сам и малим задовољан. — Та отворте, ловче мртваца, и испричајте ми шта је то било с Нелом, — рече СтеФана мислећи да се користи осећањима старог Јакопа. — Ја сам је одбранила још на брежуљку тамо. Г1а откуд да умре? Отворте ми и објасните ми то? — Она је мртва, и ја сам сам, то је све! — Ну ја морам ићи! Јесте се нредомислили? — Ви мислите да ћете ме моћи нрисилити ■— — Ја мислим, да ћете ми ви најаосле еве казати!

— Никад и нигда! — узвикну СтеФана љутито. — Никад и нигда кажем вам! — Како хоћете — рече ловац мртваца и окрете се да изађе. СтеФана виде да Јакопо не збија с њом шалу и да нема куд. — Јакопо! — викну она нагло. — Шта ћете опет? — Па шта тражите од мене? — Још питате? — Хоћу тачао да чујем, шта хоћете? — Онда ћу вам опет рећи, — одговори стрнељиво ловац мртваца. — Видите, ја знам да је адмирал био у Градоу и да сте га ви прислушкивали, знам даље, да је адмирал из Градоа отишао на ла.Ц у Мадамоко и искрцао се код светлеће куле. Е на сад хоћу да знам где је остао и то ми ви морате казати! — Па онда отворите врата? — Ако ми истину кажете? — А, ви хоћете прво да се уверите? — Па да богме, СтеФана! (Наставггшј се:)